Neka gore deponije, njive, šume – Zna li neko koliko je lica kažnjeno za paljenje na otvorenom

Prethodnih dana vidimo saopštenja sa upozorenjima o izbijanju požara na otvorenom i apelom da se ne pali strnjika, otpad, kao i sa upozorenjem na novčane kazne. Kažu da su nemarni građani izazvali požare. Međutim, ono što nadležne institucije ne kažu jeste ko je sve kažnjen za tolika paljenja i izazivanja opasnosti po zdravlje, životnu sredinu i imovinu u ovoj i prošloj godini. Takođe, nigde ni reči koje su mere preduzete da i ove godine ne bude više od 13.000 požara u letnjem periodu kao 2025. Ko je u stvari nemaran?

Već nekoliko puta je portal SRDA poslao pitanja na mejl Ministarstva unutrašnjih poslova sa pitanjima o sankcionisanju lica koja su izazvale požare, ali odgovore nismo dobili. Poslali smo u junu pitanja i na mejl Uprave za vatrogasno-spasilačke jedinice, koja je deo Sektora za vanredne situacije u okviru MUP-a. Takođe, juče nakon saopštenja Ministarstva poljoprivrede o apelu da se ne pali, poslali smo i njima pitanja ali odgovora nema.

Ilustracija/Foto: Freepik

Posle velikih julskih požara prošle godine, u kojima je uništeno stotine objekata, hiljade hektara šuma i oranica, pitali smo se zašto se ne reaguje i ne kažnjavaju građani koji preko cele godine pale strnjiku i otpad i dovode u opasnost zdravlje i bezbednost svih okolo, kao i zašto se dozvoljava da građani prskaju total odnosno herbicid “glifosat” i na taj način dodatno prave suve površine. Nadležni kažu da su većinu požara izazvali ljudi – Zašto se ne reaguje i ne kažnjavaju oni koji pale strnjiku i otpad cele godine – SRDA

Podsećamo da smo u julu prošle godine pisali da je objavljeno da je u Srbiji u tekućoj godini evidentirano više od 1.000 požara na deponijama i niko ništa. Tad je donet zaključak sa predlogom urgentnih mera u cilju smanjenja broja požara na deponijama komunalnog otpada. Šta bi s tim? Da su se mere poštovale, valjda ne bi opet gorele deponije širom Srbije. Već 1.000 požara na deponijama u 2025. godini? – O zagađenju, opasnosti po zdravlje i rešenju problema niko ništa – SRDA

Neretko eto vesti kako se neko zapalio dok je palio biljne ostatke Supružnici palili otpad u voćnjaku, žena teško povređena – SRDA

Kada bi se pročulo po Srbiji da je krenulo aktivno kažnjavanje, retko ko bi se usudio da pali bilo šta na otvorenom. Kazne bi uradile veći deo posla. Kad čuje da mu je komšija kažnjen sa 50.000 dinara jer je palio u blizini šume, baš će da pali još neki put.

Pitanje je zašto se oni koji krše zakon ne kažnjavaju?

I sa druge strane, ono što uvek naglašavamo je da je hitno neophodan održiv sistem upravljanja otpadom, ali to je druga tema.

Hiljade požara na otvorenom zbog nemara građana

Ilustracija/ Foto: Pexels

U Srbiji je od početka godina bilo 5.366 vanrednih događaja koji su uzrokovani požarima na otvorenom, gde je intervenisalo 14.074 vatrogasaca sa 5.905 vozila, rekao je krajem maja pomoćnik načelnika Uprave za vatrogasno-spasilačke jedinice Miloš Milenković za Radio televiziju Srbije.

Naveo je da su požari na otvorenom najčešće izazvani nemarom građana, pogotovo kada je intenzitet vetra pojačan.

– Kada imamo pojačani intenzitet vetra, kao prethodnog dana, dođe do nekog nemara ili nehata građana koji spaljuju travu, nisko rastinje, biljne ostatke, pa i smeće – kazao je.

Istakao je da Zakon o zaštiti od požara predviđa novčane kazne u visini od 10.000 dinara za fizička lica, i od 300.000 do miliona dinara za pravna lica.

– Podsećamo da je zabranjeno koristiti vatru u šumi i do 200 metara od ruba šume, za šta je zaprećna novčana kazna od 10.000 do 50.000 dinara za fizička lica. Biće pojačan inspekcijski nadzor na terenu – naveo Milenković.

Apelovao je da građani budu veoma oprezni i da u ovakvim vremenskim uslovima ne koriste plamen na otvorenom.

Eto, to su tada date informacije, samo apeli. Koliko ljudi je kažnjeno? Da li je tačno da su požari zbog nemara građana ili zbog nemara celog sistema?

Foto: pixabay

Ministarstvo poljoprivrede opet apeluje i podseća na gubitak subvencija

Zbog najavljenog novog talasa visokih temperatura i povećanog rizika od izbijanja požara na otvorenom prostoru, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede upućuje apel svim poljoprivrednim proizvođačima da ne pale strnjiku, žetvene ostatke, smeće i biljni otpad, jer ova praksa predstavlja ozbiljnu opasnost po ljudske živote, imovinu, poljoprivredno zemljište i životnu sredinu, a istovremeno je i zakonom zabranjena.

U uslovima visokih temperatura, suše i pojačanog rizika od požara, čak i najmanji plamen može dovesti do požara velikih razmera. Vatra se sa njiva veoma brzo širi na okolne useve, voćnjake, šume, stambene i privredne objekte, ostavljajući za sobom nesagledive posledice.

Osim neposredne opasnosti od požara, paljenje strnjike nanosi trajnu štetu poljoprivrednom zemljištu. Uništavaju se organska materija, humus i korisni mikroorganizmi koji predstavljaju osnovu plodnosti zemljišta, što dovodi do smanjenja prinosa, degradacije zemljišta i povećane erozije.

Ministarstvo poziva sve poljoprivrednike da pokažu maksimalnu odgovornost i da prilikom uklanjanja žetvenih ostataka ne koriste vatru, već da primenjuju bezbedne i održive načine njihovog zbrinjavanja.

Podsećaju da su Zakonom o zaštiti od požara i Zakonom o poljoprivrednom zemljištu propisane novčane kazne za paljenje strnjike i biljnih ostataka na otvorenom prostoru. Osim novčanih sankcija, poljoprivredna gazdinstva koja prekrše propise mogu izgubiti pravo na podsticaje, u skladu sa važećim propisima.  Koliko gazdinstava je sankcionisano i izgubilo podsticaje, nije saopšteno.

Ministarstvo poziva građane i poljoprivredne proizvođače da ne zatvaraju oči pred ovakvim slučajevima. Svako paljenje strnjike, žetvenih ostataka ili biljnog otpada, koje je zakonom zabranjeno, potrebno je bez odlaganja prijaviti vatrogasno-spasilačkoj jedinici na broj 193 ili policiji na broj 192, kako bi se sprečile nesagledive posledice, zaštitili ljudski životi i sačuvala imovina.

MUP apelovao na građane da ne pale travu i nisko rastinje

Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije je danas apelovalo na građane da ne pale travu, nisko rastinje i biljne ostatke da ne bi došlo do većih požara.

Ministarstvo je na Fejsbuku ukazalo građanima i da ne koriste otvoreni plamen tamo gde to može izazvati požar.

Ako primete požar, građani treba da odmah pozovu lokalnu vatrogasnu službu na telefon 193.

Kako navodi MUP u svojim objavama po društvenim mrežama, u periodu od 1. juna do 1. oktobra 2025. godine evidentirano je 13.387 požara, a samo 7. jula zabeleženo je čak 607 požara u jednom danu.

“Deponije gore” kao redovna vest

Da deponije gore je postala redovna vest. Samo ljudi koji su blizu znaju kako im je i koliko su uplašeni za zdravlje. Drugi valjda misle neće dim stići do njih. 

Deponija u Sivcu u opštini Kula gori već mesec i po dana. Kako izgleda život nadomak deponije koja gori duže od mesec dana, dobro zna porodica Mrdak, izveštava N1.

“Ne možemo otvoriti prozor, ne možemo disati normalno, sušiti veš. Pogotovo kada dođu temperature 40 stepeni, posebno ljudi koji nemaju klime”, kaže meštanin Darko Mrdak.

Isti problem traje godinama, priča Darko. Ovog puta, deponija gori od početka juna, a meštani brinu za svoje zdravlje.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Eko Straža (@ekostraza)

Pre toga je gorela deponija u Druglićima kod Priboja. Gust dim proširio se i do susednih opština – Nove Varoši i Prijepolja. Za portal N1 potvrđeno je da je požar zahvatio deo šume, ali su vatrogasci zaustavili širenje.

Ovo nije prvi put da izbije požar na deponiji u Druglićima. Gorela je ova deponija i prošle godine. Na toj nesanitarnoj deponiji odlaže se otpad iz Priboja, Prijepolja i Nove Varoši, a od skoro, i otpad iz Sjenice.

Dva dana ranije, 28. juna, u Negotinu je ponovo gorela deponija.

Nije tačno da u Srbiji ima 2.658 divljih deponija, niti da ih ima 3.500 – SRDA