Kakvu poruku šalje uslovna kazna za trovanje crnog strvinara?

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS) saopštilo je da izražava ozbiljnu zabrinutost zbog pravnog epiloga slučaja trovanja crnog strvinara (Aegypius monachus) na Svrljiškim planinama. Okrivljenom je, nakon sporazuma o priznanju krivičnog dela sa Osnovnim javnim tužilaštvom u Nišu, izrečena kazna zatvora od šest meseci, koja se neće izvršiti ukoliko u naredne dve godine ne počini novo krivično delo.

– Ovakav ishod posebno zabrinjava imajući u vidu okolnosti samog slučaja. Prema informacijama koje su objavljene nakon policijske istrage, otrov je postavljen na leš teleta namenjen divljim zverima, dok su okolnosti na terenu ukazivale da se na tom lokalitetu sistematski duže vreme ostavlja otrov. Otrovan mamac ostavljen u prirodi doveo je do uginuća crnog strvinara – strogo zaštićene vrste, koja je danas praktično iščezla iz naše zemlje – navodi DZPPS.

U ovom slučaju policija je reagovala brzo i profesionalno. Nakon što su članovi DZPPS-a pronašli otrovanu pticu i mamac i obavestili nadležne, policijski službenici sproveli su istragu, identifikovali osumnjičenog i prikupili dokaze. I druge nadležne institucije uključene u slučaj reagovale su na način koji je pokazao da Srbija ima kapacitete da slučajeve trovanja divljih životinja otkrije i procesuira. Upravo zbog toga konačni pravni epilog ostavlja gorak ukus.

Okrivljeni je procesuiran jedino za krivično delo iz člana 273. Krivičnog zakonika – “Zagađivanje hrane i vode za ishranu, odnosno napajanje životinja”. Međutim, iz javno dostupnih informacija o slučaju ne vidi se da je stradanje strogo zaštićene divlje vrste uopšte bilo bitno u pravnom epilogu postupka.

– Crni strvinar nije samo još jedna ptica koja je slučajno pronađena mrtva pored otrovanog mamca. Reč je o jednoj od najređih ptica grabljivica Evrope, vrsti koja je kao gnezdarica iščezla iz Srbije i čijem se povratku na Balkan posvećuju godine rada, značajna finansijska sredstva i međunarodni programi zaštite. Jedinka stradala na Svrljiškim planinama bila je deo upravo takvih napora za obnovu populacije ove vrste na Balkanu – pojašnjava Slobodan Marković, ornitolog DZPPS-a.

Zbog toga se mora postaviti pitanje: ako namerno postavljanje otrovanog mamca u prirodi, koje za posledicu ima uginuće strogo zaštićene i u Srbiji iščezle vrste, rezultira uslovnom kaznom – kakvu poruku time šaljemo budućim počiniocima?

– Ne sporimo značaj činjenice da je slučaj otkriven, istražen i da je počinilac procesuiran. Naprotiv, ovaj slučaj pokazuje koliko mnogo može da se postigne kada organizacije civilnog društva, policija i druge nadležne institucije pravovremeno sarađuju. Ali upravo zato smatramo da kaznena politika mora da prati kvalitet rada institucija koje slučaj otkrivaju i istražuju – navodi DZPPS.

– Trovanje divljih životinja nije bezazlen prekršaj niti lokalni incident. Otrovni mamac ostavljen u prirodi ne bira svoju žrtvu. Od njega mogu stradati grabljivice, lešinari, sisari, domaće životinje, ali može predstavljati opasnost i za ljude. Jedan otrovani leš može dovesti do stradanja većeg broja životinja i imati posledice daleko izvan mesta na kojem je otrov prvobitno postavljen – dodaje Marković.

Koliko otrovnih mamaca se u ovom trenutku nalazi na planinama širom Srbije postavljenih sa namerom da se ubiju vukovi, šakali ili lisice? I koliko će divljih životinja, stradati u najgorim mukama samo zato što su naišle na takav mamac? Svaki otrov ostavljen u prirodi predstavlja nekontrolisanu pretnju – jednom postavljen, on ne bira svoju žrtvu.

– Posebno je teško prihvatiti ovakav ishod u trenutku kada se u Srbiji i susednim državama ulažu ogromni napori u povratak lešinara na područja sa kojih su nestali. Istočna i Južna Srbija imaju potencijal da ponovo postanu područja na kojima će se ove vrste redovno pojavljivati, a jednog dana možda i ponovo gnezditi. Međutim, obnova njihovih populacija nema smisla ukoliko istovremeno ne postoji efikasan sistem odvraćanja i kažnjavanja ljudi koji postavljaju otrov u prirodu – navodi DZPPS.

Zato ovaj slučaj ne bi trebalo da bude kraj postupanja institucija, već povod za ozbiljno preispitivanje načina na koji se slučajevi trovanja divljih životinja pravno kvalifikuju i sankcionišu u Srbiji.

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije nastaviće da prijavljuje slučajeve trovanja i drugih oblika stradanja divljih životinja, da sarađuje sa policijom, tužilaštvima i drugim nadležnim institucijama i da insistira na tome da trovanje divljih životinja bude prepoznato kao ozbiljan oblik kriminala protiv prirode.

Povratak crnog strvinara i drugih iščezlih vrsta u Srbiju neće zavisiti samo od rada biologa i ekologa. Zavisiće i od toga koliko je naš pravosudni sistem spreman da njihovo namerno ugrožavanje shvati ozbiljno.