Već 1.000 požara na deponijama u 2025. godini? – O zagađenju, opasnosti po zdravlje i rešenju problema niko ništa

Gore i sanitarne i nesanitarne deponije i male divlje deponije širom Srbije. Ne mogu da se više pohvataju vesti gde je požar i šta se dešava. A zbog čega se dešava se zna – ne postoji održivi sistem za upravljanje otpadom. Nebriga o otpadu je došla na naplatu i to skupu. Po zdravlje i životnu sredinu skupu. I niko ništa.

Nećemo pisati sada ni kakva je situacija sa otpadom ni šta može da se uradi jer to se sve zna. Samo je pitanje ko će i kad nešto da preduzme.

Nadležni neće. Fotografišu se kako skupljaju limenku po limenku dok sve gori oko njih. I to bukvalno izgore od hitnosti za rešavanjem.

Građani su promorani da uzmu stvar u svoje ruke. U nekim lokalnim samoupravama su to i uradili. Pokušavaju da nateraju institucije da reše problem u njihovom mestu.

Nadležni su izdali saopštenje da su dali predlog urgentnih mera za manje požara na deponijama. Nećete verovati šta sve piše. Na primer, piše da je “u tekućoj godini evidentirano više od 1.000 požara na deponijama”. Da li građani imaju informacije za tolike požare, da li se ovde računaju i divlje deponije, da li se merilo zagađenje i da li su građani informisani o zagađenju, i odakle uopšte toliki požari, šta će se uraditi? Niko ništa.

1.000 požara na deponijama

Zbog povećanog broja požara na deponijama u Srbiji koji su registrovani u proteklih mesec dana, održan je sastanak predstavnika Sektora za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova i Ministarstva zaštite životne sredine, na kojem je donet zaključak sa predlogom urgentnih mera u cilju smanjenja broja požara na deponijama komunalnog otpada u Republici Srbiji, saopšteno je 7. jula.

Imajući u vidu da je u Srbiji u tekućoj godini evidentirano više od 1.000 požara na deponijama, na čijem gašenju je angažovano 2.959 vatrogasaca-spasilaca i 1.298 vatrogasnih vozila, zaključkom su predviđene konkretne mere kako bi se taj broj smanjio, navodi se u saopštenju 2 ministarstva.

Za zaposlene javno-komunalnih preduzeća, predviđeno je uvođenje dvadesetčetvorosatnog dežurstva na deponijama. Osobama koje nisu zaposlene u tim preduzećima potrebno je zabraniti pristup deponijama, što se odnosi i na sakupljače sekundarnih sirovina.

Predviđa se obaveza da se na svakoj nesanitarnoj deponiji proveri funkcionalnost hidrantske mreže i pripadajuće opreme za gašenje požara, jer je neophodno strogo sprovoditi sve propisane mere zaštite od požara. Takođe, potrebno je obezbediti cisternu sa vodom i opremu za gašenje požara vodom poput vatrogasnih creva, mlaznica i razdelnica za dežurstvo na deponiji, kao i urediti ili napraviti požarne puteve za vatrogasna vozila i radne mašine oko i na lokaciji.

Zaključkom se predlaže i da se oiviče obodi deponije požarnim „prosekama“ kojima bi se sprečilo širenje požara van deponije i zahvatanje deponije požarom koji je nastao na otvorenom prostoru u blizini. Predlaže se i preventivno tamponiranje deponije nasipanjem sloja zemlje na kritičnim mestima, kao i redovno presipanje tela deponije inertnim materijalom. Takođe, predlaže se da se obezbedi mesto odakle bi se dovozila zemlja za nasipanje deponije i dovoljan broj radnih mašina koje bi se angažovale u slučaju nastanka požara.

U zaključku je navedeno da je neophodno vršiti kontinuirani nadzor nad sprovođenjem propisanih mera od strane nadležnih inspekcijskih službi.

U cilju što efikasnije prevencije ili reakcije na potencijalni akcident, na sastanku su ponovo istaknute nadležnosti i obaveze svih subjekata u državnoj upravi.

Ministarstvo zaštite životne sredine i Ministarstvo unutrašnjih poslova apeluju na lokalne samouprave da, u zajedničkom cilju zaštite životne sredine, pokažu maksimalnu odgovornost i što pre pristupe obaveznom preventivnom delovanju u skladu sa donetim zaključkom.

Eto to piše u saopštenju. Bez ikakve sramote. Ovde nema preventivnog delovanja i hitnih mera koje će rešiti problem. Šta će se uraditi da do požara ne dođe, šta će se uraditi za sistem upravljanja otpadom, nema ništa.

Prema poslednjem izveštaju Agencije za zaštitu žiotne sredine o upravljanju otpadom za 2023. godinu, u Srbiji postoji 12 sanitarnih deponija i 129 nesanitarnih.

A šta je sa divljim deponijama? Hoće li se i tu dežurati? Na desetine hiljada divljih deponija su širom Srbije.

GRAĐANI REŠAVAJU PROBLEM U NOVOM PAZARU I VALJEVU

Novi Pazar blokirao deponiju koja je gorela, traži se rešenje

Foto: pexels/tom fisk

Požar na nesanitarnoj deponiji Golo Brdo u blizini Novog Pazara, koji gori već 15 dana, trebalo bi da bude u potpunosti ugašen u narednih 10 do 12 dana, navode iz gradske uprave Novog Pazara. Dodaju da u ovom trenutku na deponiji nema otvorenog plamena, a svakodnevno se vrši zatrpavanje zemljom.

Podsetimo, požar je izbio 6. jula i tada je privremeno lokalizovan, ali je 19. jula došlo do eksplozije metana, što je izazvalo nove požare i dodatno pojačalo zabrinutost građana zbog zagađenja vazduha.

Grad navodi da je požar lokalizovan zahvaljujući „brzoj reakciji vatrogasaca“ i ranije formiranim protivpožarnim tampon zonama, čime je, kako navode, sprečeno širenje vatre na okolne šume.

Odlaganje otpada na toj deponiji je zasad blokirano, što nije bio slučaj sve do subote, jer je Gradska čistoća bila uporna da nastavi sa odlaganjem otpada na toj lokaciji, što meštani Novog Pazara nisu dozvolili, blokirajući put ka Golom brdu.

Ovu nesanitarnu deponiju inače koriste Tutin i Novi Pazar, a sada se otpad iz Novog Pazara odlaže u Raškoj. Grad Novi Pazar je planirao da izgradi novu regionalnu deponiju, ali se to nije realizovalo.

Zbog požara na nesanitarnoj deponiji Golo Brdo, koja se nalazi u blizini Novog Pazara, stanovnici grada i okolnih sela već dve nedelje žive u dimu i, kako navodi Enes Hrapović iz udruženja “Za zdrav Novi Pazar”, u “nepodnošljivom smradu”.

– Već danima, otkako je izbio prvi požar, dim se i dalje vidi čak i izdaleka. Nema naznaka poboljšanja. Zatrpavaju deponiju zemljom, ali prema snimcima koje smo dobili, dim ponovo izbija čak i iz ranije zatrpanih delova –  kaže Hrapović za sajt Insajdera.

Prema njegovim rečima, u naseljima oko deponije, ali i u samom gradu, i dalje se oseća “nepodnošljiv smrad”.

– U gradu se taj neprijatni miris širi u naletima, zavisno od pravca vetra. Na deponiji je odlagan najrazličitiji otpad, uključujući hemikalije, pa možete da zamislite kakvi se mirisi oslobađaju kada sve to počne da gori. Uz to, ima i uginulih životinja… verujte, živa katastrofa – navodi Hrapović.

U Valjevu prekinut odvoz otpada na deponiju na Kolubari

Nesanitarna deponija u Valjevu

Nesanitarna gradska deponija u Valjevu od početka godine gorela je nekoliko puta, a to je bio neposredan povod da se građani, koji žive uz deponiju i koji su najviše ugroženi, organizuju i blokiraju ulaz na deponiju ali i da potraže pravnu pomoć.

Blokada gradske deponije dovela je u aprilu na korak do ispunjenja zahteva – stavljen je katanac na deponiju i doneta su rešenja o zabrani odlaganja smeća, ali još nije ostvaren konačni cilj, a to je sanacija i rekultivacija deponije

Ovu su rekli meštani Beloševca, Donje Grabovice i Novog naselja koji su 17. marta otpočeli dvadesetčetvoročasovnu blokadu gradske deponije zahtevajući sanaciju i rekultivaciju “privremene” deponije, koja postoji 35 godina bez upotrebne dozvole za odlaganje komunalnog otpada

Meštani su u subotu proglasili kraj blokade deponije, a u nedelju su uklonili šator postavljen na samom ulazu gde su danonoćno dežurali kako bi sprečili dovoženje i deponovanje smeća. Odluku su doneli nakon što je Osnovni sud u Valjevu doneo Rešenje kojim se JKP “Vidrak” zabranjuje odlaganje smeća na deponiju.

Koje deponije su gorele u 2025. godini?

Samo ove nedelje stigle su vesti da gori deponija u Lazarevcu kao i sanitarna deponija u Vranju.

Pre toga to su bili Loznica, Kragujevac, Kraljevo, Futog, Novi Sad, Šid, Bujanovac, i dr. kao i u naseljima kod Smedereva, Pančeva, Varvarina, Banatskom Karlovcu, Alobunara, Žablja, Temerina…

Nismo sve ni pobrojali, ali 1.000 poažra na deponijama ne znamo gde ni kad su bili.

Na deponijama gore i razne vrste plastike i opasnog otpada što dovodi kancerogene materije u vazduh.

Sagorevanje ovog otpada u vazduh dospevaju opasna jedinjenja, oslobađaju se dioksini i furani, neke od najotrovnijih materija koje se mogu naći u vazduhu i koja dugoročno oštećuje ljudsko zdravlje.