“Misli zeleno”: Naučni piknik u Arboretumu Šumarskog fakulteta 29. i 30. maja

Festival nauke i Šumarski fakultet najavili su četvrti po redu Naučni piknik pod sloganom “Misli zeleno” koji će se 29. i 30. maja. održati u Arboretumu tog fakulteta, na adresi Kneza Višeslava 1. Pozivaju građane da naprave ključni iskorak ka održivom modelu razmišljanja, pretvarajući jednu od najlepših zelenih oaza Beograda u veliku učionicu na otvorenom.

Cilj ovogodišnjeg okupljanja je da održivi razvoj prestane da bude samo teorijski pojam i postane deo svakodnevice, inspirišući posetioce da uz jednostavne promene u ponašanju značajno smanje svoj negativni uticaj na okruženje.

Ulaz na Naučni piknik je besplatan za sve zainteresovane, a svi detalji o programu mogu se naći na sajtu www.festivalnauke.rs i na društvenim mrežama Festivala nauke.

Šta je Arboretum

Pojam “arboretum” označava botaničku baštu namenjenu drvenastim vrstama-drveću, žbunju i drvenastim puzavicama, po čemu se razlikuje od klasičnih botaničkih bašti u kojima se gaje i zeljaste biljke.

U Arboretumu raste oko 250 vrsta i podvrsta drvenaste flore, od čega je oko 50 četinarskih i oko 200 lišćarskih. Po tim podacima, Arboretum je, uz Botaničku baštu Univerziteta u Beogradu, najznačajnija zbirka drvenastih vrsta u Srbiji.

Arboretum je osnovao 1959. godine tadašnji profesor Dendrologije na Šumarskom fakultetu dr Branislav Jovanović, koji je do penzionisanja 1984. godine, bio i njegov upravnik. Objekat je osnovan ubrzo pošto je izgrađena zgrada Šumarskog fakulteta na današnjem mestu na Banovom brdu, nakon što se Šumarski fakultet odvojio od Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu, a na mestu današnjeg Arboretuma se tada nalazila njiva.

Osim profesora Jovanovića, od profesora koji su pomogli u daljem razvoju Arboretuma treba istaći: dr Aleksandra Tucovića, dr Emiliju Vukićević, dr Zagorku Tomić, dr Radeta Cvjetićanina i druge.

Arboretum Univerziteta u Beogradu-Šumarskog fakulteta se nalazi na okućnici Šumarskog fakulteta i čini deo nastavne baze “Beograd” Šumarskog fakulteta.

Prostire se na površini od 3,5 hektara i predstavlja jedinstveno prirodno dobro koje sa ljubavlju održavaju studenti i profesori ovog fakulteta. Cela okućnica ima oko 10 hektara, gde se nalaze još: staklenik, rasadnik, ogledna polja itd. Okućnica je na nadmorskoj visini oko 110-125 m, a teren je blago nagnut ka severozapadu. Zemljište na kome se nalazi je lesivirano eutrično smeđe zemljište (lesivirana gajnjača).

Ovo je zelena površina sa specifičnom namenom i ima izuzetnu botaničku i pejzažno-arhitektonsku vrednost.

Izvor: Danas.rs