HISBAS započeo realizaciju projekta “Unapređenje javnog zdravlja – fortifikacija brašna folnom kiselinom”

Udruženje Hisbas započelo je realizaciju projekta “Unapređenje javnog zdravlja – fortifikacija brašna folnom kiselinom”, sa ciljem da doprinese smanjenju broja urođenih defekata neuralne cevi kod novorođenčadi u Srbiji.

– Procene pokazuju da se u Evropi svake godine oko 4.500 trudnoća završi sa neuralnim defektima, dok čak 72% tih trudnoća bude prekinuto. Istovremeno, istraživanja ukazuju da samo mali procenat žena unosi dovoljnu količinu folne kiseline pre i tokom rane trudnoće. U Velikoj Britaniji, na primer, taj procenat iznosi svega 31% – navodi se u saopštenju.

U Srbiji se, prema procenama stručnjaka, godišnje rodi oko 65.000 beba, a među njima se u proseku registruje oko 9 novorođenčadi na 10.000 rođenih sa oštećenjem neuralne cevi – uključujući i jednu od najtežih anomalija, spina bifidu. To znači da bi se svake godine u Srbiji rodilo oko 54 do 60 beba sa ovom dijagnozom.

Međutim, realan broj rođene dece sa spina bifidom znatno je manji, jer se veliki broj trudnoća sa dijagnostikovanim teškim anomalijama neuralne cevi – više od 70 procenata – završava prekidom trudnoće nakon prenatalne dijagnostike.

Da je spina bifida najčešći teški neuralni defekt potvrđuje i retrospektivna studija objavljena u časopisu Clinical & Experimental Obstetrics & Gynecology, koja je obuhvatila 24 trudnice sa dijagnostikovanim neuralnim defektima. U njihovom uzorku, spina bifida je činila čak 67 odsto svih oštećenja neuralne cevi. Posebno zabrinjava podatak da su sve trudnoće iz te studije završene prekidom, što potvrđuje koliko su ti defekti ozbiljni i kakav psihološki i medicinski teret nose roditelji i lekari.

– Stručnjaci upozoravaju da se stvarna slika o broju dece koja se rode sa spina bifidom u Srbiji teško može precizno sagledati upravo zbog visokog procenta prekida trudnoće. Ovo otežava praćenje incidence i planiranje javnozdravstvenih mera.Ipak, jedno je jasno: oštećenja neuralne cevi ostaju ozbiljan zdravstveni problem koji zahteva snažniju prevenciju – pre svega kroz pravovremeno uzimanje folne kiseline pre trudnoće i u ranoj trudnoći, što dokazano smanjuje rizik ovakvih anomalija – navodi se u saopštenju.

Uprkos postojećim preporukama i kampanjama, dobrovoljna suplementacija ne daje željene rezultate na nivou populacije. Zato projekat zagovara uvođenje obavezne fortifikacije brašna folnom kiselinom, što predstavlja međunarodno potvrđenu, efikasnu i isplativu javno-zdravstvenu meru.

Promena koju projekat želi da podstakne obuhvata unapređenje javnih politika u oblasti bezbednosti hrane i javnog zdravlja, kao i jačanje učešća građana, stručnjaka i civilnog društva u procesu donošenja odluka. Na ovaj način projekat doprinosi i procesu pristupanja Srbije Evropskoj uniji kroz usklađivanje sa evropskim standardima i praksama. Ključne aktivnosti projekta uključuju informisanje i edukaciju javnosti, osnaživanje mladih žena u reproduktivnom dobu, javno zagovaranje za donošenje Pravilnika o obaveznoj fortifikaciji brašna, kao i predstavljanje primera dobre prakse iz država EU.

Udruženje HISBAS (Hidrocefalus i Spina Bifida Asocijacija Srbije), osnovano 2011. godine od strane terapeuta i roditelja, kontinuirano je usmereno na primarnu prevenciju urođenih neuralnih defekata i unapređenje kvaliteta života osoba sa hidrocefalusom i spinom bifidom. U prethodnim godinama najviše su bili fokusirani na edukaciju, javno informisanje i podršku porodicama, kao i na jačanje regionalne i međunarodne saradnje. HISBAS je član International Federation for Spina Bifida and Hydrocephalus (IF) već 12 godina i aktivan član Nacionalne organizacije osoba sa invaliditetom Srbije (NORBS).

Izvor: Danas.rs