Loži se na otpadno ulje, pa šta: Na oglasima peći, građani se guše, nadležni ništa

Više nije tajna da se značajne količine otpadnog ulja koriste kao energenti u privatnim objektima i raznim radionicama. Na oglasnim sajtovima se može videti da se prodaje prerađeno motorno ulje, kao i peći na to ulje. Specifičan miris na naftu i crni dim iz dimnjaka su prvi pokazatelji da neko loži otpadno ulje.

Građani se direktno truju otrovnim i kancerogenim materijama iz vazduha, zakoni se ne poštuju, ali niko ništa godinama.

Marko Rokvić, specijalista za upravljanje otpadom i vlasnik firme “Green Group”, kaže za portal SRDA da je ova situacija zabrinjavajuća i alarmantna iz mnogo razloga.

– Prvo što je to dokaz da smo potpuno indiferentni prema ovom problemu, nismo svesni problema, a ljudi koji to rade ili ne znaju gde je problem, ili znaju da niko od nadležnih neće reagovati. Ono što je najveći problem je što je sistem naknade i podsticaja postavljen pre 15 godina i apsolutno ne odgovara današnjem stanju, a to je da praktično mi nemamo ponovnu upotrebnu ulja, a za to se mogu dobiti sredstva – kaže naš sagovornik i dodaje:

– Sa druge strane, kako rastu svi mogući troškovi života, naročito energenata, mnogi ljudi su prinuđeni da se snalaze na razne načine kako bi smanjili troškove grejanja, čak i kada to znači korišćenje otpadnog ulja koje je štetno po zdravlje i okolinu. Ovakav trend dodatno komplikuje situaciju i otežava uvođenje sistemskog rešenja za upravljanje otpadnim uljima. Osim toga, u Srbiji postoji i tradicija loženja ulja, koja seže decenijama unazad, naročito u seoskim i zanatskim radionicama, gde se otpadno ulje koristi kao jeftin energent.

U 2023. godini na tržište je stavljeno 40.310 tona ulja. Prerađeno je svega 440 tona otpadnog ulja a izvezeno je 1.660 tona. Ovo su podaci Agencije za zaštitu životne sredine iz izveštaja “Proizvodi koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada u 2023. godini”.

Već smo pisali da se ne zna gde završava oko 30 miliona litara otpadnog ulja. Procene stručnjaka su da završava u prirodi odnosno vodotokovima, zemljištu ali i da se veliki deo spaljuje. Koliko tačno otpadnog ulja završava kao energent nije poznato.

Detaljniju problematiku u vezi sa otpadnim uljem pogledajte u tekstu U prirodi završava 30 miliona litara otpadnog ulja godišnje – Zašto se u Srbiji ne vodi računa o opasnom otpadu? – SRDA

S obzirom na to da su nam se javljali građani sa pitanjem šta da rade kad im komšija loži otpadno ulje, ovaj tekst je usmeren na temu korišćenja otpadnog ulja po kućama i radionicama.

Kako građani da znaju da se neko greje na otpadno motorno ulje?

– Postoje jasni indikatori koji ukazuju na to da neko koristi otpadno motorno ulje za grejanje. To može biti gust crni dim sa karakterističnim neprijatnim mirisom, koji podseća na spaljivanje nafte ili naftnih derivata. Takođe, otpadno ulje pri sagorevanju emituje čestice koje izazivaju iritaciju očiju i disajnih puteva, što građani mogu primetiti u svojoj okolini. Međutim, iako su ovi znaci očigledni, često izostaje reakcija nadležnih službi čak i kada se prijavi ovakva praksa, što dodatno doprinosi osećaju nepravde – kaže naš sagovornik.

Koja su prava građana, kome mogu da prijave ako primete da drugi građani ili firme koriste na ovaj način otpadno ulje?

Prema rečima našeg sagovornika, ukoliko primetite nelegalno korišćenje otpadnog ulja, možete podneti prijavu nadležnim inspekcijama, kao što su:

– Inspekcija za zaštitu životne sredine (lokalna ili republička)
-Komunalna inspekcija
-Ministarstvo zaštite životne sredine putem dostupnih linija za prijavu
-U nekim slučajevima, mogu se obratiti i nevladinim organizacijama koje se bave zaštitom životne sredine, kako bi se povećala vidljivost problema.

– Nažalost, iako građani prijavljuju ovakve nezakonite radnje, u praksi reakcija inspekcija i nadležnih institucija često izostaje ili je nedovoljna. To obeshrabruje građane da ponovo prijavljuju ovakve slučajeve, što omogućava da ovakva praksa opstaje „ispod radara” – ističe Rokvić.

“Green Group” sarađuje sa firmama na uspostavljanju pravilnog sistema upravljanja otpadom i rešavanju konkretnih tokova otpada. Kompanije im se često obraćaju za pomoć u vezi sa upravljanjem otpadnim uljem, jer su “svesne svoje zakonske obaveze, ali nisu uvek sigurne kako da ih ispune na pravi način”.

– Njihove najčešće nedoumice uključuju: kako pravilno skladištiti otpadno ulje, koje dozvole moraju imati operateri za preuzimanje i tretman otpadnog uljaa, koji su zakonski rokovi za predaju otpadnog ulja, koja dokumentacija je potrebna za upravljanje otpadnim uljima. Zanimljivo je da kompanije često pitaju za podsticaje za tretman ulja, ali su razočarane kada saznaju da u Srbiji trenutno ne postoji mogućnost za ponovnu upotrebu otpadnog ulja, što ih ograničava u ispunjavanju zakonskih obaveza i smanjenju troškova – navodi Marko Rokvić.

Na oglasima otpadno ulje i peć

Na oglasima se redovno može videti da se prodaje prerađeno ulje i peć na ulje.

Foto: PrtSc oglasa

Iako nije dozvoljeno prodavati prerađeno ulje za grejanje niti ga ložiti, to nikog ne potresa. Firme koje upravljaju sajtovima za oglašavanje dopuštaju postavljanje oglasa.

Foto: PrtSc oglasa

Od tih prodavaca se svašta može saznati, ako nekog od nadležnih zanima a možda ne zna.

Mi smo saznali da je grejanje na ovu peć jeftino, da mnogi automehaničari daju ulje, a da je eventualni problem crn odžak.

Upravljanje otpadnim uljima kreće od nule

Naš sagovornik upravljanje otpadnim uljima u Srbiji opisuje kao neozbiljno, skoro nepostojeće.

– Od kako smo se počeli baviti opasnim otpadom u Srbiji, situacija nije bila gora. Sadašnji propisi potpuno onemogućavaju podsticaje kada su u pitanju otpadna ulja i to hitno treba promeniti. Neophodno je omogućiti sakupljačima i izvoznicima pristup podsticajnim sredstvima, u skladu sa zakonom, posebno imajući u vidu da u Srbiji ne postoji postrojenje za reciklažu/re-rafinaciju otpadnih ulja u skladu sa propisima i direktivama EU, pa ni u skladu sa Zakonom o upravljanju otpadom. Srbija počinje praktično od “nule” kada je reč o sistemu upravljanja otpadnim uljima, ali uz sistematičan i energičan pristup, rezultati mogu postati vidljivi u relativno kratkom roku. Dobitak u smislu zaštite životne sredine bio bi ogroman – napominje Rokvić.

Kakav je odnos nadležnih institucija prema tome da se ne zna gde završava ogromne količine starog ulja?

– Odnos nadležnih institucija prema ovom problemu deluje neadekvatno, jer se očigledno ne ulažu dovoljni resursi u kontrolu i praćenje tokova otpadnog ulja. Iako zakon predviđa naknade i potencijalne podsticaje za tretman otpadnog ulja, njihovo sprovođenje u praksi je nemoguće zbog nedostatka infrastrukture. Iskustva iz drugih zemalja ukazuju na to da je za uspostavljanje sistema upravljanja otpadnim uljima potreban period od 5 do 10 godina. Neophodno je da se institucije angažuju energično i bez kompromisa kako bi se problem rešavao “korak po korak”.