Koze i ovce čuvaju Barselonu od požara

Dok se vlasti širom Evrope bore protiv ekstremnih suša i požara, Barselona je počela da primenjuje vekovnu strategiju – izvođenje koza i ovaca na ispašu.

Stado od 290 koza i ovaca u najvećem gradskom javnom parku katalonske prestonice ima samo jedan zadatak: da pojede što više rastinja.

Gazeći po suvoj vegetaciji koja bi inače mogla lako da se zapali i brzo proširi požar, životinje za sobom ostavljaju predeo išaran raščišćenim prostorima koji služe kao odbrana od požara, prenosi Guardian.

Giljem Kanaleta iz neprofitne Fondacije Pau Kosta, koja tu strategiju primenjuje u pokrajini Đirona još od 2016, ističe da to nije ništa novo niti nešto što su oni izmislili.

– Mi obnavljamo nešto što je već postojalo i što je počelo da nestaje – rekao je Kanaleta.

Barselona je u aprilu pokrenula pilot projekat u parku Koljserola, koji se prostire na 8.000 hektara iznad grada i u kojem godišnje u proseku izbije 50 požara.

Gradski savetnik za klimatske vanredne situacije Eloi Badia kaže da kada bi izbio veliki požar posledice bi bi bile ogromne, s obzirom da je park okružen gusto naseljenim opštinama.

Slična metoda u borbi protiv požara primenjivana je i drugim zemljama.

U susednom Portugalu ugrožena vrsta konja Garano pomogla je da se prirodni rezervat Faia Brava na severu zemlje sačuva od požara 2017. godine.

U Kaliforniji, gde je prošle godine u požaru izgorelo 850.000 hektara, desetak kompanija je kupilo koze za ciljanu ispašu.

U kanadskoj provinciji Britanska Kolumbija korišćene su krave za raščišćavanje područja podložnih požarima.

U nekim delovima Španije strategija je usvojena pre dve decenije, kada su u južnom regionu Andaluziji počeli da plaćaju pastirima da sa svojim životinjama prelaze preko obraslih ravnica. Regionalni projekat sada uključuje više od 100.000 životinja, a procenjuje se da vlasti time uštede 75% novca koji bi potrošili na mehaničko uništavanje vegetacije.

Ispaša donosi i druge koristi, od prenosa semena i đubrenja, do očuvanja biodiverziteta, pošto životinje jedu gotovo sve vrste biljaka.

Zajedno sa drugim metodama kao što su mehaničko čišćenje i kontrolisani požari, ciljana ispaša može biti efikasna u sprečavanju požara.

Posebno uspešna može biti u uslovima suša izazvanih klimatskim promenama i višedecenijskog napuštanja seoskih područja.

– Ima mnogo žbunaste, drvenaste vegetacije koja raste na bivšim pašnjacima ili poljoprivrednom zemljištu i koja stvara mnogo goriva za požare – izjavila je Džulija Ruet-Leduk iz centra za istraživanje biodiverziteta na Univerzitetu Lajpcig. A kada požar izbije u takvim predelima veći je i teže ga je kontrolisati.

Izvor: Euroactiv.rs