Kompanije očekuju javni poziv za podsticaje za dekarbonizaciju energetski intenzivne industrije – Dokle se stiglo sa CBAM regulativom u Srbiji

Krajem prošle godine usvojen je Zakon o porezu na emisije gasova sa efektom staklene bašte kojim se uvodi porez za najveće emitere gasova sa efektom staklene bašte i koji je odgovor Srbije na mehanizam Evropske unije za prekogranično prilagođavanje ugljenika (engl. Carbon Border Adjustment Mechanism – CBAM).

U junu 2026. su usvojene dve uredbe kojima je najavljeno da će “omogućiti sistemsku podršku privredi u procesu dekarbonizacije i podstaći ulaganja u zelene tehnologije”.

Potrebno je da se nastavi donošenje dokumenata. Naime, kompanije očekuju javni poziv za podsticaje za dekarbonizaciju uz jasno definisane kriterijume i uslove.

O novitetima koje donose ove uredbe, kao i o očekivanjima kompanija na koje se ovi propisi odnose, za SRDA portal govori Stanislava Simić, direktorka Asocijacije srpske energetski intenzivne industrije.

Stanislava Simić (Foto: Nikola Ilić)

SRDA: Kako Vam deluje Uredba o uslovima, kriterijumima i načinu dodele sredstava podsticaja za dekarbonizaciju i rokovima i načinu korišćenja tih sredstava, da li je obuhvatila sve aspekte dekarbonizacije, da li nešto nedostaje?

– Uredba predstavlja korak ka uspostavljanju mehanizma finansijske podrške dekarbonizaciji industrije. Ona definiše osnovni okvir za dodelu podsticaja, vrste prihvatljivih ulaganja i maksimalne intenzitete podrške za različite kategorije projekata.

Istovremeno, značajan deo elemenata koji će biti od ključnog značaja za njenu primenu biće definisan kroz javni poziv. Zbog toga smatramo da će tek nakon njegovog objavljivanja biti moguće sagledati u kojoj meri će sistem odgovoriti na potrebe energetski intenzivne industrije i podržati projekte sa najvećim potencijalom za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte.

Za Asocijaciju je posebno važno da mehanizam podsticaja bude predvidiv, transparentan i dovoljno fleksibilan da omogući realizaciju investicija koje će doprineti dekarbonizaciji industrije, uz istovremeno očuvanje njene konkurentnosti. Verujemo da će upravo kvalitet implementacije i kontinuitet ovog programa biti ključni za ostvarivanje očekivanih rezultata.

SRDA: NALED je predlagao da se sredstva prikupljena po osnovu poreza na GHG emisije automatski uplaćuju u Zeleni fond, koji bi samostalno funkcionisao i odakle bi se sredstva dalje usmeravala ka programima podrške kompanijama, poput energetske efikasnosti, uvođenja obnovljivih izvora energije, razvoja niskougljeničnih tehnologija ili modernizacije proizvodnje. Prema ovoj Uredbi, opredeljivaće se određena cifra odnosno sredstva koja Ministarstvo opredeli javnim pozivom. Kako vidite ovo rešenje? Da li je Zeleni fond ipak neophodan da bi sve funkcionisao kako treba i da bi se novac trošio namenski?

– Model predviđen Uredbom predstavlja jedan od mehanizma podrške projektima dekarbonizacije, ali smatramo da je dugoročno potrebno uspostaviti i poseban, namenski fond za dekarbonizaciju industrije. Za energetski intenzivne kompanije posebno je važno da postoji predvidiv mehanizam kojim bi se deo sredstava prikupljenih kroz CO₂ mehanizme vraćao privredi i usmeravao u projekte dekarbonizacije, energetske efikasnosti, modernizacije proizvodnje i uvođenja čistijih tehnologija. Takav fond bi omogućio veću izvesnost u planiranju višegodišnjih i kapitalno intenzivnih investicija.

Osim domaćih mehanizama podrške, smatramo da je važno da se već sada, kroz proces evropskih integracija, aktivno radi na stvaranju mogućnosti za pristup evropskim izvorima finansiranja namenjenim dekarbonizaciji industrije. Posebno je važno otvoriti pitanje dostupnosti odgovarajućih instrumenata podrške velikim energetski intenzivnim kompanijama, imajući u vidu obim investicija koje će biti potrebne za njihovu zelenu transformaciju. Ukoliko se od domaće industrije očekuje postepeno usklađivanje sa evropskim klimatskim pravilima i preuzimanje sve većih troškova ugljenika, važno je istovremeno stvarati uslove da ima pristup uporedivim mehanizmima finansijske podrške za dekarbonizaciju koje imaju njeni konkurenti u Evropskoj uniji.

Foto: Pexels

SRDA: Da li je udeo u troškovima koji je predviđen Uredbom prihvatljiv za firme?

– Teško je dati jedinstven odgovor jer adekvatnost intenziteta podsticaja zavisi od vrste projekta i karakteristika same investicije. Projekti dekarbonizacije u energetski intenzivnoj industriji značajno se razlikuju po obimu, složenosti i vrednosti, pa njihova finansijska održivost ne zavisi isključivo od procenta sufinansiranja.

SRDA: Kada očekujete da će biti raspisan javni poziv za podsticaje?

– U ovom trenutku ne raspolažemo informacijama o tome kada će javni poziv biti raspisan. Očekujemo da to usledi u skorijem periodu, imajući u vidu da je uredba stupila na snagu i da su kompanijama potrebne jasne informacije kako bi mogle da planiraju investicije i pripreme projekte. Blagovremeno raspisivanje javnog poziva, uz jasno definisane kriterijume i uslove, biće važan naredni korak ka uspešnoj primeni ovog mehanizma podrške i realizaciji investicija u dekarbonizaciju industrije.

SRDA: Kakva su Vaša očekivanja da će ovi podsticaji pomoći dekarbonizaciji odnosno da će doprineti smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte odnosno energetskoj efikasnosti industrijskih aktivnosti korisnika podsticaja?

– Kod energetski intenzivne industrije dekarbonizacija podrazumeva tehnološki složene i kapitalno zahtevne projekte, pa finansijska podrška može biti važan faktor da se takve investicije realizuju ranije ili u većem obimu. Pravi pokazatelj uspeha ovog mehanizma zato neće biti samo broj podržanih projekata ili iznos dodeljenih sredstava, već konkretno smanjenje emisija i investicije koje su zahvaljujući toj podršci pokrenute.

Foto: pixabay/nattanan23

Poreski kredit i izveštavanje

SRDA: Kada je reč o Uredbi o vrstama mera i načinu izveštavanja o realizovanim merama za smanjenje emisija ugljen-diokisida ekvivalenta (CO2EQ) koja donosi poreski kredit za obveznike čija je registrovana pretežna delatnost proizvodnja električne energije. Koliko je kompanijama značajan ovaj poreski kredit prema ovoj Uredbi?

– Poreski kredit svakako može imati značajnu ulogu kao instrument za podsticanje ulaganja u smanjenje emisija. Međutim, važno je naglasiti da, prema Zakonu, pravo na ovaj poreski kredit imaju proizvođači električne energije, dok kompanije iz energetski intenzivne industrije koje predstavlja Asocijacija nisu njegovi korisnici.

Upravo zato smatramo da je za energetski intenzivnu industriju posebno važno uspostavljanje namenskog fonda za dekarbonizaciju, kroz koji bi se deo prihoda prikupljenih kroz CO₂ mehanizme vraćao privredi i usmeravao u investicije u smanjenje emisija, energetsku efikasnost, modernizaciju proizvodnje i čistije tehnologije.

SRDA: Da li je iz uredbe jasno šta je obaveza kompanija, i da li je ovo izveštavanje jasno i  jednostavno?

– Uredba propisuje osnovne obaveze kompanija u pogledu sadržaja i rokova za izveštavanje, tako da je regulatorni okvir u tom smislu postavljen. Međutim, potpuna slika o administrativnim zahtevima biće poznata nakon objavljivanja obrazaca, uputstava za elektronsko podnošenje izveštaja i ostalo.

Za kompanije je najvažnije da postupak izveštavanja bude jasan i administrativno efikasan, kako bi fokus ostao na realizaciji investicija i ostvarivanju rezultata u procesu dekarbonizacije, a ne na dodatnim administrativnim opterećenjima.

SRDA: U Uredbi se ne predviđa kontrola ovog izveštavanja, da li je ipak potrebna neka vrsta provere?

– Važno je da svaki sistem koji podrazumeva ostvarivanje pogodnosti bude zasnovan na jasnim pravilima i proverljivim podacima. To doprinosi pravnoj sigurnosti kompanija koje postupaju u skladu sa propisima, ali i kredibilitetu samog sistema.

Istovremeno, važno je da eventualni mehanizmi provere budu proporcionalni i efikasni, odnosno da obezbede pouzdanost podataka, a da pritom ne stvaraju nepotrebno administrativno opterećenje za kompanije. Pravi balans između kontrole i jednostavne primene biće važan za uspešno funkcionisanje ovog mehanizma.

******

NALED: Značajnija industrijska dekarbonizacija se može očekivati do 2030. – Uticaj CBAM-a na kompanije i šta treba da urade – SRDA

Zeleni fond za dekarbonizaciju – Neophodno namenski trošiti novac od poreza na ugljenik – SRDA

NALED: Postoji realna mogućnost da Srbija uspešno implementira CBAM – Koje sve promene donosi porez na ugljenik? – SRDA