NALED: Postoji realna mogućnost da Srbija uspešno implementira CBAM – Koje sve promene donosi porez na ugljenik?

CBAM postala je jedna od glavnih ključnih reči meseca oktobra, a biće sigurno i u narednom periodu. Završena je javna rasprava o dva nacrta zakona koji bi trebalo da predstavljaju odgovor Srbije na mehanizam Evropske unije za prekogranično prilagođavanje ugljenika (engl. Carbon Border Adjustment Mechanism – CBAM).

Šta će doneti zakoni koji bi trebalo da stupe na snagu 1. januara 2026. godine, kako će novi porez uticati na građane a kako na privredu, šta je još potrebno izmeniti u zakonodavnom okviru i dr. pitali smo Sanju Knežević Mitrović šeficu jedinice za životnu sredinu u NALED-u, budući da je NALED učestvovao u izradi „Analize potencijalnih uticaja mehanizma za prekogranično kretanje ugljenika na energetski intenzivnu industriju u Srbiji, uključujući socio-ekonomske implikacije i preporuke za mere mitigacije“.

Sanja Knežević Mitrović

SRDA: Doneti su nacrti 2 zakona koji se odnose na CBAM – Zakon o porezu na emisije gasova sa efektom staklene bašte i Zakona o porezu na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda. Da li Srbija kasni sa donošenjem zakona budući da EU od 1. januara 2026. počinje da oporezuje uvoz proizvoda sa visokim emisijama CO2?

– Iako Srbija u ovom trenutku još nije završila proces donošenja oba zakona, a dalji koraci uključuju i pripremu podzakonskih akata koji će detaljno urediti njihovu primenu, važno je istaći da su oba nacrta već pripremljena i prošla proces javnih konsultacija. Tokom prethodnog perioda preduzeti su značajni koraci u pripremi domaće privrede i administrativnih sistema, uključujući uspostavljanje MRV sistema za praćenje emisija CO₂ i definisanje metodologije za obračun poreza. To pokazuje da nadležne institucije aktivno rade na usklađivanju sa zahtevima koji će početi da se primenjuju od 1. januara 2026. godine.

Uz pravovremenu koordinaciju državnih institucija i privrede, kao i predviđeno uvođenje poreskih obaveza koje će omogućiti prilagođavanje tržišta i kompanija, postoji realna mogućnost da Srbija uspešno implementira ove propise. Ovo je važno ne samo za zaštitu domaće industrije od nekonkurentnog uvoza proizvoda sa visokim emisijama, već i za kontinuirano jačanje kapaciteta za dekarbonizaciju i usklađivanje sa propisima Evropske unije.

SRDA: Srbija je imala prelazni period od tri godine da se prilagodi Uredbi o mehanizmu za prekogranično prilagođavanje ugljenik. Kako ocenjujete prethodne tri godine, da li je nešto urađeno?

– U prethodnom trogodišnjem periodu Srbija je preduzela niz aktivnosti kako bi se pripremila za sprovođenje Uredbe o mehanizmu za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM). Usvojeni su ključni strateški dokumenti poput Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana (INEKP) i Strategije niskougljeničnog razvoja Republike Srbije za period 2023–2030. godine sa projekcijama do 2050. godine, kao i Plan pravedne energetske tranzicije Republike Srbije do 2030. godine. Takođe, uspostavljen je sistem za praćenje, izveštavanje i verifikaciju (MRV) emisija, čime je postavljena osnova za precizno merenje i upravljanje emisijama CO₂.

Već 2023. godine kompanije su započele proces nefinansijskog izveštavanja o emisijama, kako bi se od 2026. godine otpočelo sa finansijskim oporezivanjem. Prema Nacrtu zakona o porezu na emisije gasova sa efektom staklene bašte, predviđeno je da početna stopa poreza iznosi 4 evra po toni CO₂, uz postepeno povećanje do 41 evro po toni do 2035. godine, u skladu sa ciljevima definisanim u INEKP-u, koji postavlja osnovu za smanjenje emisija i harmonizaciju klimatske politike Srbije sa međunarodnim standardima.

SRDA: Potrebno je da Evropska komisija prihvati porez na ugljenik, kakva su Vaša očekivanja da li je ovo izvesno budući da je porez u EU daleko veći?

Foto: pexels

– Zakon o porezu na GHG emisije polazi od pretpostavke da će deo sredstava koji je plaćen u zemlji porekla biti odbitna stavka u Evropskoj uniji. Sve ono što nije plaćeno u zemlji porekla biće plaćeno u EU. Ovim porezom koji je predložen kao fiksna vrednost od 4 evra po toni CO₂ planirano je da sa jedne strane fiksna vrednost doprinese predvidivosti i stabilnom planiranju troškova kompanija na godišnjem nivou, a sa druge strane da fiksna vrednost ne optereti previše privredu, a da ta sredstva ipak imaju dodatu vrednost kada se vrate za potrebe dekarbonizacije te iste industrije lokalno.

Oko izvesnosti scenarija prihvatanja domaćeg poreza kao odbitne stavke ne bih prejudicirala, pretpostavka predlagača Zakona je bila takva da će to biti odbitna stavka i na javnoj raspravi smo saznali da Vlada pregovara sa EU o tom pitanju. Verujem da ukoliko ne dođe do toga, da bi čitav predloženi koncept morao da se preispita.

SRDA: Koliko bi ovaj novi porez mogao da košta privredu?

– Uvođenje nacionalnog CBAM mehanizma moglo bi imati značajan finansijski uticaj na domaću privredu, posebno na energetski intenzivne industrije, koje su ključni izvoznici u EU, mogle bi biti izložene dodatnim troškovima u visini od 261 miliona evra godišnje do 2034. godine. Kada se ovi podaci ekstrapoliraju na širi industrijski spektar, procenjuje se da bi ukupni efekat CBAM regulative mogao dostići čak 852,1 milion evra godišnje, ne uključujući sektor električne energije.

Ovi troškovi proizlaze iz obaveze kupovine CBAM sertifikata, čija cena može porasti i do 175 evra po toni CO₂ emisija. Ove procene potencijalnih efekata ukazuju na ozbiljan sistemski izazov za srpsku privredu i potrebu za blagovremenim uvođenjem regulatornih, fiskalnih i investicionih mehanizama koji bi omogućili ublažavanje troškova i podržali dekarbonizaciju industrije. I uz blagovremene najave ove regulative, pripremnih aktivnosti i drzave i privrede, izazov ostaje nedovoljna pripremljenost domaćih proizvođača za administrativne zahteve i stratešku tranziciju ka dekarbonizaciji, što dodatno komplikuje prilagođavanje novim fiskalnim obavezama.

SRDA: A koliko bi mogao da košta građane odnosno kako utiče na građane?

– Suština je da se će se u 2026. godini naplaćivati manji deo ugrađenih emisija u proizvode, a puna primena se planira tek od 2034. godine. Obuhvat CBAM-a su sektori proizvodnje đubriva, cementa, gvožđa, čelika, ferolegura, aluminijuma i električne energije. Može se očekivati da u narednom periodu, proizvodi ovih industrija budu skuplji, a da se značajna poskupljenja očekuju od 2034. godine, kada moramo dostići punu cenu ugljenika predviđenu INKEP-on, a nakon toga i onu koja je u EU, koja će se preko cene električne energije reflektovati i na sve ostale sektore.

Foto: pexels

SRDA: Cilj Zakona o porezu na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda, koji se odnosi na porez na uvoz, je da zaštiti proizvođače iz Srbije od jeftinije konkurencije iz zemalja koje takve takse ne naplaćuju. Da li će proizvođači iz Srbije uspeti da se izbore sa jeftinijim proizvodima iz zemalja gde ovaj namet nije uveden?

– Upravo je cilj donošenja Zakona o porezu na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda da se uskladi i stupi na snagu istovremeno sa Zakonom o porezu na emisije gasova sa efektom staklene bašte, kako bi se obezbedila zaštita domaće privrede i tržišta od nekonkurentnog uvoza iz zemalja koje nemaju uvedene slične takse. Na taj način se sprečava narušavanje tržišne ravnoteže i obesmišljavanje procesa dekarbonizacije, jer bi u suprotnom došlo do uvoza jeftinijih, ugljenično intenzivnih proizvoda i odlivanja kapitala iz zemlje. Kako je proces javnih konsultacija za oba zakona završen, predlog je da se kao početni iznos poreza — i za izvoz domaćih proizvoda u EU i za uvoz iz trećih zemalja u Srbiju — uvede jedinstvena stopa od 4 evra po toni CO₂, čime bi se obezbedila fer tržišna pozicija domaće industrije.

SRDA: Koliko ima kompanija uvoznika koje podležu ovom porezu? Kolike prihode bi prema Vašoj računici mogao da donese uvođenje ovog nacionalnog CBAM mehanizma?

– Osam najvećih kompanija iz Srbije, koje su bile predmet naše analize, a koje posluju u sektorima gvožđa i čelika, aluminijuma, cementa i veštačkih đubriva, identifikovane su kao ključni izvoznici CBAM proizvoda i samim tim potencijalni obveznici novog poreza, dok je ukupno 50 kompanija u opsegu postojećeg MRV sistema i svi oni su takođe obveznici po zakonu o porezu na GHG emisije.

Svi uvoznici koji uvoze više od 5t ugljenično intenzivnih proizvoda su obveznici po nacionalnom CBAM zakonu. Uvođenjem nacionalne takse na ugljenik, uz pretpostavljenu cenu od 41 evro po toni CO₂ emisija, procenjuje se da bi prihodi mogli dostići i do 539 miliona evra godišnje do 2034. godine, ne uključujući sektor električne energije. Dodatno, nacionalni CBAM mehanizam, koji bi izjednačio tržišne uslove između domaćih i uvoznih proizvoda, mogao bi generisati dodatne prihode od 13 miliona evra u 2027. godini, sa rastom do 128,6 miliona evra u 2034.

U međuvremenu, Ministarstvo finansija je u okviru javne rasprave predstavilo Nacrte Zakona o porezu na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda i Zakona o porezu na emisije gasova sa efektom staklene bašte (GHG emisijama) kojim je predloženo da ukupan iznos poreske obaveze se utvrđuje tako što se poreska osnovica, iskazana u tonama CO2, pomnoži iznosom poreza od 4 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja poreske prijave po toni CO2. Ukoliko predložena rešenja u navedenim dokumentima budu usvojena gore spomenuta računica bi proporcionalno bila modifikovana.

Za ostvarenje ovih fiskalnih potencijala, ključno je da kompanije budu adekvatno pripremljene za administrativne obaveze koje ovaj mehanizam podrazumeva, kako bi se obezbedila efikasna primena i naplata.

Foto: Pixabay/TungArt7

SRDA: Za oba zakona potrebno je doneti podzakonske akte kako bi se bliže odredilo ono što je definisano zakonima. Koje su ključne stavke koje je potrebno precizirati u podzakonskim aktima?

– Ključna stvar je uključiti privredu u definisanje podzakonskih akata. Jako je važno da se čuje glas industrija koja je obuhvaćena ovim zakonima, direktno iz prakse, da se ne donose gotova rešenja koja će im biti samo prezentovana.

Jedna od ključnih stavki koju je podzakonskim aktima potrebno pojasniti jeste kako će se utvrđivati referentne vrednosti emisija i na osnovu koje metodologije. Da li će referentne vrednosti biti definisane po uzoru na EU i ukoliko je to slučaj, da li će tako biti i naglašeno u podzakonskim aktima da je po uzoru na praksu iz EU.

Jedan od predloga industrije bio je i kontrola uvoza, kao privremena mera, tokom prve godine primene zakona do uspostavljanja pune infrastrukture za verifikaciju emisija. To bi podrazumevalo ograničenje uvoza u obimu koji ne prelazi prosečne količine za kalendarski period 2022-2024. Uz izuzeće CBAM dobara koja se ne proizvode u Srbiji ili su postojeći kapaciteti u Srbiji iskorišćeni. Ovo je samo jedan od primera koje je industrija imala kao predlog za definisanje kroz podzakonske akte.

SRDA: Ova dva zakona su samo osnova, da bi sistem funkcionisao potrebno je još dosta izmena raznih propisa. Šta je osnovno što treba promeniti u postojećem zakonodavnom okviru?

– Da bi sistem funkcionisao i ispunio svoj cilj, a to je da se industrija dekarbonizuje, i postojeći zakoni moraju da se dosledno primenjuju. Tu pre svega mislim na koncept cirkularne ekonomije kroz Zakon o upravljanju otpadom i prateće podzakonske akte.

Ako govorimo o npr. industrija cementa, koja je obuhvaćena CBAM regulativom, ključni element za njihovu dekarbonizaciju jeste korišćenje otpada od građenja i rušenja u njihovim proizvodnim procesima. Punom primenom podzakonskih akata zakona o upravljanju otpadom doprineli bismo direktnoj dekarbonizaciji ove industrija koja je primarno orijentisana na domaće tržište, a ne na izvoz. Svakako i reciklaža za koju postoji tretman u Republici Srbiji (prema BAT – najboljim dostupnim tehnologijama) treba da se vrši u Srbiji, i time posredno doprinese očuvanju domaće reciklažne industrija, ali i ostalih industrija kojima bi sirovine za proizvodnju bile bliže.

Svakako se tu možemo osvrnuti i na Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije, u cilju dalje dekarbonizacije industrije kroz smanjenje CO2 emisija koje dolaze kroz upotrebu električne energije za proizvodnju proizvoda. Neophodna je dalja regulatorna podrška kroz izmene propisa i izdavanje dozvola za izgradnju elektrana za 100% sopstvenu potrošnju bez ograničenja.

***

Srbija uvodi nacionalni porez 4 EUR po toni CO2 od 1. januara 2026. – SRDA

Obezbediti mehanizme za smanjenje CO2 emisija – CBAM preti energetski intenzivnoj industriji, potrebna hitna reakcija države – SRDA