Evropa u 2022. investirala 17 milijardi EUR u vetroparkove – najmanje od 2009.

Evropa je investirala samo 17 milijardi EUR u nove vetroparkove tokom 2022. godine. To je smanjenje od 41 milijardu evra u odnosu na 2021. I najmanja vrednost tih investicija još od 2009 – ozbiljno upozorenje za vlade i donosioce odluka, objavio je WindEurope.

EU želi da ubrza gradnju za energiju vetra kako bi ojačala svoju energetsku bezbednost i obezbedila prihvatljive cene električne energije. Ali nedavne intervencije na tržištu i preostale prepreke odvraćaju investitore. Evropa mora hitno da povrati poverenje investitora. U suprotnom bi mogla da doživi pad broja novih vetroparkova umesto velikog porasta kakav predviđa plan Evropske komisije REPowerEU.

Godišnji izveštaj WindEuropea „Trendovi u finansiranju i investicijama“ pokazuje da je Evropa investirala samo 17 milijardi evra u nove vetroparkove tokom 2022, najmanje od 2009. godine. Lane je najviše u nove vetroparkove investirala Nemačka, a za njom slede Finska i Poljska.

Sa 17 milijardi evra finansirani su vetroparkovi ukupnog kapaciteta od 12 gigavata u celoj Evropi, od čega je 10 gigavata u EU. Ovi vetroparkovi biće izgrađeni narednih godina i ne smeju se pobrkati sa godišnjim instalacijama vetroparkova. U 2022. EU je instalirala 16 GW i WindEurope procenjuje da će EU graditi prosečno 20 GW novih vetroparkova u narednih pet godina.

– EU mora da gradi 31 gigavat novih vetroturbina svake godine kako bi dostigla svoje ciljeve za 2030. godinu. Ali brojke nam govore drugačije. Prošlogodišnje investicije u nove vetroparkove dodale su samo 10 GW. Istovremeno su smanjene i narudžbine turbina pa EU gradi samo polovinu potrebnih novih vetroparkova. EU mora hitno da obnovi poverenje investitora i usmeri novac u svoj lanac snabdevanja energijom vetra kako bi postigla ciljeve iz plana REPowerEU – kaže izvršni direktor WindEuropea Giles Dickson.

U 2022. rekordna količina vetroenergetskih kapaciteta promenila je vlasnika. Akvizicije projekata dostigle su 22 GW, a preuzimani su projekti u ranijim fazama izgradnje.

Nijedan FID za priobalne vetroparkove komercijalnog obima u 2022

Skoro svi finansirani kapaciteti bili su kopnene vetroelektrane. Francuska je bila jedina zemlja koja je finansirala dva mala plutajuća vetroparka ukupnog kapaciteta od 60 megavata.

Nijedan pomorski vetropark komercijalnog obima nije stigao do finalne odluke o investiranju (FID) tokom 2022. Projektovano je bilo da najmanje tri pomorske vetroelektrane komercijalnog obima dostignu FID u 2022, ali je donošenje odluke odloženo. Sada očekujemo da dostignu FID tokom 2023. Nemačka kompanija EnBW koja je dostigla FID za svoju pomorsku vetroelektranu „He Dreiht“ kapaciteta 960 MW u nemačkom Severnom moru pre nekoliko dana je tračak nade u tom kontekstu. Bila je to prva komercijalna pomorska vetroelektrana u Evropi koja je dostigla FID za proteklih 15 meseci.

Uzroci niskih investicija u 2022.

Vetroindustrija i dalje pati od visokih cena inputa i poremećaja lanaca snabdevanja. Poskupljenja sirovina i međunarodnog brodskog saobraćaja dodatno su povećani ruskom invazijom na Ukrajinu, visokom inflacijom i cenama struje koje su tokom energetske krize odletele u nebo. Kao rezultat svega toga, proizvodna cena vetroturbine je u Evropi skočila 40 odsto u protekle dve godine.

Nekoordinirane vanredne mere na tržištima električne energije i intervencije na nacionalnim tržištima stvorile su nesigurnost i oterale investitore. Ograničenja prihoda i nacionalne mere oporezivanja profita uticale su i na poslovanje projekata koji se oslanjaju na energiju vetra. To povećanje rizika zajedno sa skokom kamatnih stopa oteralo je investitore u vetroenergiju iz Evrope. Banke su dale samo 3,7 milijardi evra kredita za gradnju novih vetroparkova. To je manje od četvrtine iznosa ponuđenog u 2021, i najmanje od 2005. godine.

EU još uvek nije uspela da ukloni nepremostive prepreke ekspanziji vetroenergije. Dobijanje dozvola za nove vetroenergetske projekte ostalo je i dalje previše kompleksno. To takođe utiče na spremnost investitora da ulože novac u ranim fazama razvoja projekta.

Revizija Direktive o obnovljivoj energiji o kojoj se trenutno raspravlja u Evropskom parlamentu i Evropskom savetu uskoro će uvesti ključna poboljšanja u EU propise. To podrazumeva prevazilaženje javnog interesa, kraće rokove za izdavanje dozvola i veću digitalizaciju tog procesa.