Divlja ruža, crna zova, vranilova trava – Prirodna apoteka Tare

Nepregledna prostranstva Tare, šumom prebogate planine koju zovu ”pluća Srbije”, kriju i mnoštvo lekovitih biljaka čije blagodeti katkad iznenađuju. Takve pomažu kod mnogih bolesti ovog vremena, a ima i moćnih da, recimo, deluju kao protivotrov kod trovanja gljivama.

Tu snažnu lekovitost na Tari ima kitnjak, vrsta hrasta visokog stabla. Kod njega su lekoviti kora i plod-žir. Upravo je čaj od kore kitnjaka odličan protivotrov kod trovanja otrovnim biljkama i gljivama. A ovo drvo samo je jedno u nizu rastinja na Tari čija je lekovitost izuzetna, prve kategorije. Svoja blagotvorna dejstva ima i Pančićeva omorika, jedna od naših najznačajnijih biljnih vrsta koja je opirući se užasima ledenog doba uspela da preživi na Zaovinama.

O ovome piše nedavno objavljena knjiga ”Lekovite biljke Nacionalnog parka Tara”, autorke dr Dragice Vilotić, profesorke Šumarskog fakulteta u Beogradu. Predstavljena prilikom obeležavanja četiri decenije tog nacionalnog parka, zasnovana na sveobuhvatnim višegodišnjim istraživanjima na terenu.

– Autorka je utvrdila postojanje većeg broja lekovitih biljaka, od kojih je 158 vrsta iz 63 familije detaljno opisala i ilustrovala originalnim fotografijama. U opisu svake pored latinskog naziva dato je ime na srpskom jeziku, takozvani narodni naziv, kao i lokalni koji se koriste na istraživanom području – piše u recenziji knjige dr Mirjana Šijačić Nikolić.

Po oceni dr Dragane Vukov, Tara je bogatstvo za istraživače i turiste, a ova knjiga ima stručnu i praktičnu vrednost. Dr Ružica Igić podseća da su mnogi naučnici posećivali i istraživali Taru, ali nijedno sveobuhvatno delo o lekovitim biljkama Tare pre ovoga nije štampano, pa je ovaj izazov za autorku knjige uspešno završen.

Obuhvaćene biljke su prema lekovitosti podeljene u pet kategorija. Tu čitamo, na primer, da su u prvoj kategoriji nisko drvo krušina (čija se lekovita mlada kora osušena koristi kod hemoroida i crevnih zatvora), kleka, sa svojim iglicama (pomaže kod stomačnih tegoba, nazeba i kašlja), divlja ruža (njen lekovit plod pun vitamina C jača organizam), crna zova (od plodova se prave džemovi koji se koriste kao diuretici, a čaj od cveta ublažava gripozna stanja), šumska lipa (čaj od njenog cveta upotrebljava se za umirenje kašlja, kod povišenog krvnog pritiska i za nervno smirenje).

Posebno lekovit je i crni bor (dostiže visinu do 40 metara, a starost od više stotina godina), čiji osušeni izbojci u vidu čaja pomažu kod kašlja, hroničnog bronhitisa i kao diuretik, dok se mladi borovi pupoljci kuvani u mleku i vinu koriste za lečenje kožnih bolesti i reume. Kod Pančićeve omorike (u narodu zvane omora, srpska smrča) lekoviti su mladi svetlozeleni izbojci, od kojih se prave melemi za lečenje rana, kupke za reumatizam i čaj kod upale pluća.

Među zeljastim biljkama s Tare naročitom lekovitošću ističu se hajdučka trava, petrovac, pirevina, kaćunak, biljka rusa… Lincura, recimo, može da pomogne kod upale vena, a njen čaj boljem varenju. Sok dobijen iz lista zelenike, retke vrste, koristi se u lečenju bolesti jetre, dok bukva daje katran pogodan za lečenje šuge, ekcema i peruti. Vrlo su lekoviti i crni slez, podbel, kamilica, matičnjak, vranilova trava (divlji origano), jaglika, gavez, maslačak, kopriva, divizma i drugo bilje sa Tare.

Autorka Dragica Vilotić u predgovoru pominje zaslužne istraživače flore Tare (poseban doprinos dr Milovana Gajića) te navodi da je jedna od namena publikacije da se više sazna o značaju i upotrebnoj vrednosti lekovitog bilja ove planine. Dodaje da se vrste opisane u knjizi osim u zvaničnoj koriste i u narodnoj medicini, gde lečenje biljem ima dugu tradiciju (prve podatke o lekovitom bilju beleži Sveti Sava, nalaze se u Hilandarskom tipiku iz 12. veka).

– Moja prva šumarska iskustva vezuju se za Taru i 1978. godinu. Od tada pa sve do današnjeg dana ljubav prema ovoj prelepoj planini, njenim žiteljima (mojim kolegama i studentima) ne jenjava… Moja prva terenska istraživanja potiču sa Tare i mojim odlaskom u penziju završavaju se ovom publikacijom na Tari – napisala je Dragica Vilotić.

Izvor: nptara.rs