Devet zemalja Evrope planira da Severno more pretvori u zelenu elektranu

Lideri evropskih zemalja koje okružuju Severno more prisustovali su samitu u Ostendeu gde su se obavezali da će proširiti proizvodnju iz obnovljivih izvora u regionu kako bi ojačali energetsku bezbednost. EU i Norveška su se takođe obavezale da će razviti infrastrukturu za hvatanje i skladištenje CO2 iz industrijskih emisija u izrabljenim poljima gasa u Severnom moru.

Sedam zemalja Evropske unije, uključujući Francusku, Nemačku i Holandiju, zajedno sa zemljama koje nisu članice EU, Norveškom i Ujedinjenim Kraljevstvom, obavezaće se da će brzo izgraditi vetroelektrane, razviti „energetska ostrva“ ili povezana mesta za obnovljivu proizvodnju na moru i raditi na projektima oko CO2 i vodonika, piše Rojters.

Cilj je suzbijanje oslanjanja na ruski gas i smanjenje upotrebe fosilnih goriva koja emituju CO2, a koja su i dalje dominantna. Norveška je prošle godine postala najveći evropski snabdevač gasom, nakon što je Rusija prekinula isporuke Evropi usled rata u Ukrajini.

U nacrtu deklaracije sa samita lidera, navodi se da devet zemalja ima u cilju kombinovani kapacitet od 120 GW vetroelektrana u Severnom moru do 2030. godine i 300 GW do 2050. godine, što je više od četiri puta više od sadašnjih 25 GW.

Belgija, Danska, Irska i Luksemburg takođe treba da potpišu obećanje, dok će klasteri zemalja najaviti projekte za podsticanje zelene energije, što će zahtevati veće investicije nego što su zemlje i kompanije planirale.

Potrebna je veća finasijska podrška

Holandija i Britanija su saopštile u ponedeljak da planiraju da izgrade najveću evropsku prekograničnu elektroenergetsku vezu povezanu sa vetroparkom na moru.

Evropske kompanije, međutim, uključujući Orsted i Ekvinor, rekle su u ponedeljak da je njihov sektor premali da bi podržao proširenje infrastrukture i da će za postizanje ciljeva biti potrebna veća podrška i finansiranje od strane političkih lidera.

Ulaganja u evropske vetroelektrane na moru dostigla su najniži nivo u poslednjih deset godina 2022. godine, pošto su se investitori suočili sa rekordno visokom inflacijom, rastućim kamatnim stopama i nestabilnim energetskim tržištima.

Investicije su se od tada oporavile, ali će u narednim godinama evropska potrošnja potrebna za izgradnju vetroelektrana verovatno biti ispod cilja, rekli su za analitičari konsultantske kuće Vud i Mekenzi, što bi povećalo rizik od povećanog oslanjanja na uvezene delove iz Kine i drugih zemalja.

EU i Norveška su se takođe obavezale da će razviti infrastrukturu za hvatanje i skladištenje CO2 iz industrijskih emisija u izrabljenim poljima gasa u Severnom moru.