Dejan Lekić, xEco – Moramo najzad utvrditi ko je, za šta i koliko odgovoran

Zašto nadležni, kada govore o zagađenju vazduha, uglavnom ostanu na rečenici „to je problem koji postoji decenijama”, koji je razlog za donošenje novog Zakona o zaštiti vazduha, kome treba sajt o prognozi zagađenja u Beogradu koji ne radi, zašto je neprihvatljivo izveštavanje RTS-a o kvalitetu vazduha, zašto institucije ne primenjuju zaključak Vlade o primeni Evropskog indeksa kvaliteta vazduha, kad ćemo prodisati… Na ova i druga pitanja u intervjuu za portal SRDA govori Dejan Lekić iz Nacionalne ekološke asocijacije i tvorac mobilne aplikacije xEco koja meri aerozagađenje.

SRDA: Kako vidite situaciju da nadležne institucije na svim nivoima ćute o zagađenju vazduha, ili ponekad samo kažu “to je problem koji postoji decenijama”?

– Istina je da zakonska regulativa nedovoljno izričito obavezuje institucije da proaktivno informišu građane kako o kvaliteta vazduha tako i o bilo kom drugom aspektu stanja životne sredine. Zakonski i podzakonski akti u ovoj oblasti predviđaju samo retke slučajeve kada je obaveštavanje građana obavezno i to u slučajevima ekstremnih zagađenja na nivou incidenta (u toku jednog ili nekoliko sati) opasnog za njihovo zdravlje. Za one slučajeve kada osmotrene koncentracije zagađujućih materija prekoračuju granične vrednosti definisane zakonom na dnevnom ili godišnjem nivou zakon ne obavezuje institucije da građane aktivno informišu već se to najčešće svodi na zakasnelo objavljivanje teško razumljivih sumarnih izveštaja.

Ova situacija je posledica potpunog zanemarivanja razvoja tehnologije, metodologije merenja kao i mogućnosti da se veliki deo podataka o stanju kvaliteta vazduha obezbedi u realnom vremenu. Smatra se da je dovoljno “poštovati” zakon, odnosno čak i sa značajnim zakašnjenjem objaviti godišnji izveštaj o kvalitetu vazduha na godišnjem nivou desetinu meseci nakon završetka godine na koju se odnosi. U vremenu kada se na osnovu snimaka saobraćajnih kamera naplaćuju kazne nesavesnim vozačima zadovoljavamo se saznanjem o tome kakav su vazduh građani Srbije disali prošle godine, što je zaista neprimereno.

Pravi razlog za ovu pojavu je zapravo skriven u drugom delu Vašeg pitanja. Papagajsko ponavljanje da neki problem postoji decenijama ni na koji način ne amnestira one koji čak odbijaju da danas priznaju da postoji prekomerno zagađenje vazduha i ako u zvaničnim nacionalnim izveštajima kao i u Programu zaštite vazduha do 2030. više nego eksplicitino stoji da je vazduh u skoro svim gradovima i mestima u Srbiji u kojima se mere koncentracije suspendovanih čestica (PM2.5 i PM10) – prekomerno zagađen (III kategorije).

Dakle, diskusija više nije potrebna, kao ni nalaženje svakojakih opravdanja ili pozivanja na nesrećnu prošlost, potreban je rad, fokusiranost, kontinualno finansiranje, merljivo kvantifikovanje sprovedenih mera, ocena napretka kao i potpuno direktna i nikakvim ograničenjima „filtrirana“ komunikacija sa onima koji taj vazduh dišu – građanima Srbije.

SRDA: Koji je razlog za donošenje novog Zakona o zaštiti vazduha koji se planira, a ni stari nije sprovođen. Donošenje zakona i podzakonskih akata može trajati nekoliko godina pa samim tim sledi da će se čekati i za njegovu primenu.

– Postoje određeni objektivni razlozi za poboljšanje postojećeg Zakona o zaštiti vazduha ali ta unapređenja su zaista mogla biti implementirana izmenama postojećeg Zakona. Ne treba posebno pominjati da se upravo ovih nedelja u različitim forumima Evropske komisije raspravlja o promenama EU direktiva vezanih za kvalitet vazduha i to pre svega u kontekstu snižavanja graničnih vrednosti za mnoge od zagađujućih materija za koje su istraživanja Svetske zdravstvene organizacije i drugih međunarodnih i evropskih institucija pokazala nepobitan štetni uticaj na zdravlje ljudi i to mnogo veći nego što se do sada mislilo. S obzirom na obavezu Republike Srbije kao zemlje kandidata za članstvo u EU biće potrebno našu regulativu dodatno prilagođavati ovim izmenama, tako da ostaje da se vidi da li ćemo to raditi u ovom ciklusu unapređenja zakonske regulative ili ćemo ceo proces ponoviti za godinu ili dve.

Ono što je svakako neophodno u okviru izmena zakona je potpuna i nedvosmislena implementacija koncepta „zagađivač plaća“ proširenjem i primenom principa odgovornosti na sva fizička i pravna lica za koja se u odgovarajućem sudskom postupku utvrdi da su kršili ili nisu sprovodili zakon. Molbe, podsticaji i pregovori nisu doneli dovoljno dobre rezultate, moramo najzad utvrditi ko je, za šta i koliko odgovoran.

SRDA: Kada je krajem 2022. godine usvojen Program zaštite vazduha u Srbiji za period od 2022. do 2030. godine sa akcionim planom Ministarstvo zaštite životne sredine je saopštilo sledeće: “Unapređenje kvaliteta vazduha u Srbiji jedan je od ključnih prioriteta Ministarstva zaštite životne sredine. Program zaštite vazduha koji je danas usvojen trasiraće put za sprovođenje mera i aktivnosti u narednim godinama, čime će se dati doprinos životnoj sredini, čistijem vazduhu i zdravlju građana”. Da li ste i koje aktivnosti primetili da se realizuju iz ovog dokumenta?

– Određeni broj mera jeste preduzet ali mi zapravo ne znamo koje su sve mere bile planirane pa samim tim ni ne znamo koliko je od planiranih mera sprovedeno. Svakako je pohvalno što je toplana u Kragujevcu „prešla“ na gas, one u Novom Pazaru i Gornjem Milanovcu na biomasu, što je jedan broj javnih ustanova, škola, vrtića i tako dalje, isključio korišćenje mazuta kao energenta. No mi ne znamo koliki je taj broj uspešnih slučajeva u odnosu na ukupni broj planiranih slučajeva unapređenja, tako da nismo u mogućnosti ni da procenimo nivo implementacije akcionog plana koji je sastavni deo Programa zaštite vazduha do 2030.

To je ono što nam nedostaje ne samo u zaštiti životne sredine, to nam nedostaje u svim oblastima. Ako neki dokument definiše neki cilj u nekom roku potrebno je u pravilnim vremenskim intervalima obaveštavati zainteresovanu javnost o stepenu dostizanja tih ciljeva. Veoma jednostavno pravilo koje primenjujemo u apsolutno svakoj aktivnosti u našim privatnim životima a koju iz nekih nepoznatih razloga ne primenjujemo u sprovođenju javnih politika.

SRDA: Sekretarijat za zaštitu životne sredine Beograda je najavio 20. septembra 2022. da je na naslovnoj stranici sajta Grada Beograda građanima dostupna informacija o prognozi zagađenosti vazduha za naredna četiri dana. Međutim, sajt koji je tad napravljen ne radi, već duže vreme piše da se ažurira. Da li i kome bi taj sajt trebalo da koristi?

– Izrada tog portala je jedna od stavki u akcionom planu kvaliteta vazduha koji prati Plan kvaliteta vazduha aglomeracije Beograd iz juna 2021. godine. Informacija o prognoziranom kvalitetu vazduha je trebala da pomogne građanima da planiraju svoje aktivnosti, što se posebno odnosi na hronične bolesnike i decu. Prema onome što sam lično mogao da primetim, u toku nekoliko desetina poseta tom portalu (dok je bio u funkciji), samo na osnovu trivijalne komparacije sa stvarnim stanjem na drugom servisu grada Beograda o trenutnom kvalitetu vazduha, poznatom kao Beoeko, prognoze su u većini slučajeva bile pogrešne.

Da stvar bude još gora portal već više meseci ne radi već se na njemu nalazi obaveštenje koje ste pomenuli. Zašto je to tako? Ne znam. Koliko je građane Beograda ovaj portal koštao? Takođe ne znam. Nešto drugo znam. No znam da u srpskom jeziku postoji reč koja jednoznačno daje ocenu ovakvog ishoda sprovođenja jedne od mera jasno definisanu u planskom dokumentu – sramota.

SRDA: Zašto institucije nisu sprovele odluku Vlade od maja 2023. da se primeni Evropski indeks kvaliteta vazduha kada je to, kako ste ranije izjavljivali, posao informatičara za 1-2 dana?

– Nemam objašnjenje za činjenicu da do danas ni jedna institucija u zemlji nije primenila Zaključak Vlade Republike Srbije u okviru koga se, i to na preporuku Radne grupe te iste Vlade, počinje primena Evropskog indeksa kvaliteta vazduha. Dva su moguća objašnjenja, prvo je da neke institucije ne poštuju odluke najvišeg organa izvršne vlasti ove zemlje a drugi je da nisu u stanju to da urade. Oba su podjednako loša.

SRDA: Zahvaljujući aplikaciji koju ste kreirali – xEco, građani mogu da se informišu u vezi sa zagađenjem vazduha, i u toj aplikaciji primenjujete oznake prema Evropskom indeksu. Takođe, početkom godine ste proširili prikaz merenja i na 5 okolnih zemalja. Šta izdvaja ovaj region od ostatka Evrope?

– Izdvaja nas loš kvalitet vazduha. Jednim pogledom na mapu u aplikaciji xEco Vazduh može se prepoznati „bermudski trougao“ zagađenog vazduha na Balkanu, koji ne mora uvek biti trouglastog oblika ali svakako obuhvata Severnu Makedoniju, Srbiju sem kranjeg severoistoka, sever Crne Gore i skoro celu Bosnu i Hercegovinu. Hrvatska je za nijansu u boljoj situaciji mada i dalje beleži niz prekoračenja graničnih vrednosti propisanih EU zakonodavstvom dok je stanje u Sloveniji za klasu bolje. Što zapravo dokazuje da je rešavanje problema kvaliteta vazduha zapravo samo pitanje volje, znanja i odlučnosti.

SRDA: Koje je objašnjenje da Agencija za zaštitu životne sredine izveštaj o kvalitetu vazduha za prethodnu godinu usvaja na kraju naredne godine kad su podaci poznati?

– Deo podataka o kvalitetu vazduha Agencija za zaštitu životne sredine pribavlja od drugih subjekata koji imaju ovlašćenja da vrše merenja kvaliteta vazduha tzv. “manuelnim“ metodama, dakle neautomatskim merenjima koja zahtevaju dodatne analize uzoraka vazduha u za to opremljenim i akreditovanim laboratorijama. Namera objedinjavanja svih raspoloživih podataka je dakle opravdana i ima za cilj sveobuhvatniji prikaz kvaliteta vazduha na više lokacija od onog broja koji je pokriven automatskim monitoringom. Da li je za tu analizu i obradu podataka potrebno toliko vremena? Nije. Koji je razlog dodatnog kašnjenja? Takođe ne znam ali bih mogao da naslutim.

SRDA: RTS izveštava da je vazduh čist u određenom broju lokalnih samouprava gledajući prema PM 10 i PM 2.5 česticama. Međutim, ne kažu u kojim mestima, niti kažu da u tim mestima u stvari nema merenja zagađenja PM česticama. Kome je u interesu netačno izveštavanje?

– Za mene je ova vrsta „izveštavanja“ u potpunosti neprihvatljiva. Zašto bi vi čoveku koji boluje od visokog krvnog pritiska svaki dan ponavljali da mu je krvna slika odlična? Dakle, činjenica da u informaciji o kvalitetu vazduha na RTS-u u loše kategorije vazduha imate prikazanu listu gradova pored kojih su navedeni PM2.5 i PM10 u crvenim „kućicama“ što sugeriše da je u svim slučajevima pogoršanog kvaliteta uzrok u PM česticama, dok pored stoji dodatna informacija da je u nekom određenom broju gradova (naravno to je uvek većina) vazduh čist a da pored nema nikakvih zelenih „kućica“ u kojima bi se potvrdilo da su koncentracije PM u tim mestima zaista u prihvatljivim granicama. Da li možete da pretpostavite zašto nema te vrste vizualizacije? Pa zato što se u tim mestima koncentracije PM čestica ni ne mere u realnom vremenu.

Dakle mi smo „proglasili“ vazduh čistim i ako ne znamo stanje praktično jedine zagađujuće materije čije se prekoračenje beleži na teritoriji skoro cele zemlje. Na osnovu ovoga zaključujem da informacija o kvalitetu vazduha na javnom servisu nije ni sveoubuhvatna ni objektivna, naprotiv.

Kome je to u interesu? Mislim da nije u interesu nikome ko na bilo koji način vodi računa o dobrobiti građana naše zemlje. Može biti u interesu samo onima koji pokušavaju da prikupe jeftine lične poene u pokušaju da banalizacijom opštepoznatih problema (koje prepoznaje i sama Vlada Republike Srbije) dodvore samo njima znanim strukturama i tako zadovolje potrebu za afirmativnim pristupom čak i u slučajevima pojava koje se mogu videti golim okom.

SRDA: Broj prevremenih smrti koje se dovode u vezu sa zagađenjem vazduha raste iz godine u godinu umesto da se smanjuje. Ko je odgovoran za ovakvu situaciju?

– Broj prevremenih smrti se izračunava na osnovu osmotrenih vrednosti koncentracija zagađujućih materija upotpunjenih rezultatima modela za procenu kvaliteta vazduha koje primenjuju EU institucije, povezanih sa podacima iz sisteme zdravstvene zaštite. Prema poslednjem izveštaju Evropske agencije za životnu sredinu u 2021. godini je broj prevremenih smrti u Srbiji iznosio 17140 i to u kontekstu tri zagađujuće materije, suspenovanih čestica (PM2.5), azot-dioksida i prizemnog ozona. U odnosu na broj stanovnika taj broj je za Srbiju nešto ispod 2000 na sto hiljada stanovnika dok je za Severnu Makedoniju i Bosnu i Hercegovinu taj broj je nešto iznad dve hiljade, čime se Srbija svrstava na neslavno treće mesto u Evropi po broju prevremenih smrti od prekomerno zagađenog vazduha.

Ko je odgovoran? Svi koji su nezainteresovani i koji čekaju da taj problem reši neko drugi. To su dakle oni koji su nezaiteresovani za svoj posao, za rezultate tih 8 sati koje oko 20 dana mesečno, odnosno 240 dana godišnje provode na mestu na kome bi trebali da rade u javnom interesu, svejedno da li je u pitanju dražavna uprava bilo kog nivoa ili javni sektor. Odgovorni su i oni u privatnom sektoru koji stvaraju profit na osnovu „potrošnje“ zdravlja građana ne poštujući limite, ne primenjujući odgovarajuće tehnologije za smanjivanje i kontrolu emisija kao i oni koji im to tolerišu.

Odgovorni su i mnogi građani koji zlouoptrebljavajući činjenicu da zaista postoje društvene grupe koje sebi ne mogu da priušte promenu načina grejanja odnosno energenta koji koriste i kojima je potrebna pomoć države, za grejanje koriste materijale koji ekstremno loše utiču na ljudsko zdravlje – plastični i drugi otpad, stari nameštaj i one najgore kao što su stari železnički pragovi ili korišćeno motorno ulje čime direktno ugrožavaju svoj i život svojih ukućana kao i živote svojih komšija i sugrađana. Nezainteresovanost u tim slučajevima prerasta u jednu drugu osobinu a time i disciplinu koja se izučava u okviru medicinskih i filozofskih nauka.

SRDA: Koji neslavni rekordi su zabeleženi do sada u ovoj godini kada je reč o zagađenju u lokalnim samoupravama u Srbiji prema merenjima xEco aplikacije?

(Foto: PrtSc aplikacija xEco)

– Najznačajnije je prekoračenje broja dana se povišenim odnosno prekograničnim srednjim dnevnim koncentracijama suspendovanih čestica PM10. Zakon naime propisuje da ova srednja dnevna granična vrednost od 50 µg/m3 sme biti prekoračene maksimalno 35 dana u toku jedne kalendarske godine. Za prvih 70 dana u 2024. godini ovaj „bonus“ je potrošen na čak 8 lokacija u Srbiji. Prednjači Novi Pazar sa 55 dana sa prekoračenjem, Valjevo (54), Užice (50), Leštane, Kosjerić, Šabac, Kraljevo i Mladenovac.

Posebno zanimljiva situacija se dogodila u Šapcu gde je Zavod za javno zdravlje Šabac uz podršku privatnog sektora prošle godine nabavio i postavio potpuno opremljenu vrhunsku automatsku stanicu za praćenje kvaliteta vazduha koja naravno poseduje i analizatore PM čestica. Već od početka godine gore pomenuta srednja dnevna granična vrednost za PM10 je prekoračena 44 puta, dakle vazduh u Šapcu će u toku 2024. godine biti ocenjen kao prekomerno zagađen. Kako je vazduh u Šapcu bio ocenjen u poslednjih deset godina? Kao „čist ili neznatno zagađen“. Kako je to moguće? Pa nije bilo merenja PM – suspendovanih čestica. Sve zaključke prepuštam Vašim čitaocima.

SRDA: Kada vazduh nećemo videti i nećemo osećati miris odnosno kada će biti čist?

– Ukoliko budemo sproveli veći deo mera koje su navedene u Programu zaštite vazduha do 2030. vazduh neće u svim sredinama biti čist ali bi trebao da bude značajno bolji. Da bi bio čist mi moramo da potpuno promenimo percepciju sveta oko sebe i da iz egocentričnog odnosa prema svima i svemu, počnemo da prepoznajemo javni interes, interes zajednice, interes na koji se često pozivamo kao ultimativnu vrednost za koju se borimo i koju želimo da zaštitimo – život i dobrobit stanovnika ove zemlje.

SRDA: Koji su Vaši dalji planovi kada je reč o aplikaciji xEco i učešću o temama kvaliteta vazduha?

– Pokušaću da nastavim razvoj aplikacije xEco kao i do sada, sopstvenim sredstvima, dakle besplatno i u okviru slobodnog vremena i svojih mogućnosti. Vezano za temu kvaliteta vazduha spreman sam da učestvujem u svakom dijalogu ili aktivnosti koji mogu doprineti makar i najmanjem unapređenju stanja u ovoj oblasti, naravno u realnim okvirima svojih mogućnosti i znanja, uz veru da velika većina ljudi u Srbiji želi da živi u normalnoj i uređenoj zemlji što nedvosmisleno istovremeno znači – čistoj i zdravoj životnoj sredini.