Da li su opravdane subvencije za kupovinu električnih automobila? – Struju uvozimo, nema punjača, vozni park star

Podsticaji za kupovinu ekološki prihvatljivih vozila povećani su sa 150 miliona dinara na 260 miliona rebalansom budžeta za 2022. godinu. Ova mera deluje da idemo u korak sa zemljama EU. Međutim, Srbija ima svoje specifičnosti zbog kojih samo sistem subvencija ne deluje kao efikasan.

Električni automobili sa motorima iznad 100 kW snage kod nas nisu ekološka već pre luksuzna kategorija. To su uglavnom skupa vozila (najjeftiniji model košta 30.000 EUR). Subvencije za kupovinu eko vozila pretvorile su se u to da određene kupce subvencionišu svi građani Srbije, koji voze stare i loše automobile.

– Nije ispravna logika da se daju subvencije za kupovinu skupih automobila, dok naš prosečan vozni park ima 18 godina. Mnogo bismo više uradili, kada bi država nešto preduzela da se podmladi vozni park prosečnog vozača u Srbiji. Nadležni moraju da pronađu način, da se daju subvencije za alternativna goriva, kao što su metan, TNG i vodonik. Tako bi sa većim uspehom smanjili zagađenje. I vozni park bi bio ekološki prihvatljiv – kaže za protal Srda generalni sekretara Asocijacija automobilskih novinara Srbije Petar Živković.

Struju dobijamo iz prljave tehnologije

Foto: pixabay

Srbija već godinama ima problem sa nedostakom električne energije, koji se dopunjava skupom strujom iz uvoza, plaćenom iz budžetskih davanja građana. Cena električne energije u našoj državi je ispod proizvodne cene, čime se kupci električnih automobila dodatno stimulišu. A treba dodati i to da je na državnim stanicama JP „Putevi Srbije“, punjenje automobila besplatno.

– Struja, koju koriste električna vozila, trebalo bi da bude iz zelenih, ekoloških izvora, a ne od prljavog lignita. Norveška izvozi foslina goriva, a na svojoj teritoriji su izgradili ekološke elektrane i vetroparkove. Te kod njih potrošač zaista dobija struju čijom proizvodnjom nije zagađena životna sredina – objašnjava Živković.

Ipak, Živković dodaje, sa druge strane, da bi uhvatili tehnološki korak sa razvijenim zemljama i državama u okruženju, koje dosta ulažu u nove tehnologije, moramo da nastavimo da razvojem infrastrukture za električne automobile i da stvorimo mogućnosti da širi broj građana kupi ova vozila.

– Bez odgovarajuće infrastrukture, putnici iz zapadne Evrope koji putuju za Grčku i Tursku, zaobilaziće naše drumove jer se boje da ostanu bez struje na pola puta.

Građani zainteresovani

Kako se navodi u istraživanju NALED-a, kupovina električnog automobila je interesantna opcija za građane Srbije i 86 odsto njih bi možda ili sigurno to uradilo, ali bi većina bila spremna da izdvoji najviše 3.000 evra iznad cene konvencionalnih vozila.

Cenovnici distributera pokazuju da su hibridna i električna vozila i do tri puta skuplja od standardnih i za tri četvrtine građana to je ključni razlog zašto nisu prešli na električni pogon.

Drugačiji podsticaji za kupovinu eko vozila

Prema rečima Ivana Vulovića, predsednika Upravnog odbora Nacionalne asocijacije autonomnih i električnih vozila (NAAEV), država ima još mogućnosti da podstiče kupovinu električnih vozila.

– Osim finansijskih olakšica, značajne bi bile i nefinansijske, a to bi bila povlašćena parking mesta (sa stanicama za punjenje) i kretanje “žutom” trakom. Nabavka stanica za punjenje (misli se na AC 22 kW) bi takođe mogla da bude subvencionisana, a uz to bi trebalo prepoznati klijente koji imaju potencijal instaliranja mini solarnih elektrana, kako bi se ovi automobili napajali energijom iz obnovljivih izvora. Što se tiče finansiranja, poznato je da se nabavka sve više odvija posredstvom lizinga kao finansijskog alata, odnosno zakupa i tu je takođe moguće postaviti određene ustupke – navodi Vulović za naš portal.

Za subvencije brdo papirologije, kupci na kraju zadovoljni

Za prijavu za subvencije za kupovinu električnih i hibridnih vozila potrebno je pripremiti obimnu dokumentaciju.

Ivan Vulović kaže da je način na koji se podnosi dokumentacija komplikovan, tačnije, klijenti to rade sami, umesto da nosilac subvencije za sve obaveze budu distributeri prevoznih sredstava.

– U ovom trenutku verujemo da bi povoljnijem načinu nabavke ovih vozila više pomoglo ukidanje plaćanja carinskih dažbina, kao i određene poreske olakšice. Jedna od ideja bi bila da se, pored obaveznog ukidanja carine, poreska stopa PDV-a umanji za 10 odsto. Takođe, troškovi registracije bi trebali da budu svedeni na minimum, dok bi korišćenje auto-puta uz upotrebu ENP-a, kao i parkinga putem aplikacije trebalo da budu oslobođeno plaćanja porez – napominje Vulović.

Iskustva kupaca koji su kupili električni automobil uz pomoć subvencija su podeljena, ali su kupci zadovoljni što su dobili novčani podsticaj.

– Da bih ostvario pravo na subvenciju, morao sam da predam čak desetak „papira“. Srećom, nisam dugo čekao, odobrena su mi sredstva u iznosu od 5.000 evra i ja sam kupio nov automobil sa kojim sam veoma zadovoljan – kaže nam Aleksandar A., jedan od zadovoljnih vozača.

Za razliku od njega Nikola J. je mesecima čekao da dobije zeleno svetlo od nadležnog Ministarstva zaštite životne sredine.

– Kada sam pogledao konkurs, shvatio sam da treba čak 14 potvrda da se preda. Međutim, neka se odnose na pravna, a neka na fizička lica. Kada se podvuče crta, oko desetak dokumenta treba da se priloži, zašta mi je trebalo oko mesec dana da ih prikupim. Međutim, vreme do preuzimanja vozila se odužilo. Čekao sam odobrenje za subvenciju čak četiri meseca. Ipak, zadovoljan sam – priča Nikola J.

Nema dovoljno punjača

Broj eko vozila se iz godine u godinu uvećava. Ukupan broj registrovanih hibridnih vozila je 12.266 od čega je 12.233 putničkih vozila, a ukupan broj registrovanih električnih vozila je 1. 448 od čega je 699 putničkih vozila, dobili smo najnovije podatke od MUP-a.

U slučaju većeg broja automobila, problem je infrastruktura – nedovoljan broj punjača. U Srbiji ima oko 150 punjača za električne i hibridne automobile. Prema zvaničnom podatku objavljenom na sajtu JP „Putevi Srbije“, na našim autoputevima imamo samo osam stanica za punjenje elektrovozila. Ostali punjači se nalaze na parkinzima tržnih cenatra, u javnim garažama, na parkinzima hotela i benzinskih pumpi.

– Potrebno je donošenja Zakona o instalaciji stanica za punjenje, kako bi se jasno utvrdili zakonski okviri, ko i na koji način može da postavlja punjače i kako se odvija naplata. Sada se naplata vrši po provedenom vremenu na punjaču, što nije dobro jer dolazimo u situaciju da su cene za punjenje različite u odnosu na to koji je proizvođač automobila u pitanju ili kakvi su vremenski uslovi u trenutku punjenja – navodi Ivan Vulović, dodajući da su subvencije za punjače dobra ideja, ali jasno trebamo da definišemo gde i kako mogu da se instaliraju, sa akcentom da je preko potrebno da budu napajani energijom generisanom iz obnovljivih izvora.

Zemlje sveta se sve više okreću ekološkim vozilima, ali praveći sistem i dugoročne planove. U EU od 2035. godine moći da se prodaju samo automobili sa nultom emisijom štetnih gasova, što znači da će biti zabranjena prodaja novih vozila na benzin i dizel.

U Norveškoj su već sada oko 80 odsto kupljenih automobila su na elektro-pogon.

U Kini je sve veća pomama za električna vozila – cilj je bio da se 20% prodaje novih automobila budu električna vozila do 2025. godine, ali je moguće da taj cilј dostignu već ove godine.