Svi bismo vozili električni automobil, kad bi država platila pola cene

elektricni automobil
Svi bismo vozili električni automobil, kad bi država platila pola cene

Foto: pixabay

Kupovina električnog automobila je interesantna opcija za građane Srbije i 86% njih bi možda ili sigurno to uradilo, ali bi većina bila spremna da izdvoji najviše 3.000 EUR iznad cene konvencionalnih vozila. Cenovnici distributera pokazuju da su hibridna i električna vozila i do tri puta skuplja od standardnih i za tri četvrtine građana to je ključni razlog zašto nisu prešli na električni pogon. Zato 87% ispitanika podržava subvencije za kupovinu i svaki drugi bi najradije da trošak podeli s državom na ravne časti.

Istraživanje stavova građana o električnim i autonomnim vozilima, predstavljeno na današnjoj konferenciji za novinare NALED-a, osim cene ukazuje na još važniji izazov, a to je nedovoljno razvijena infrastruktura.

– Prema različitim procenama, u Srbiji je instalirano između 50 i 150 punjača. Prosečno vreme punjenja je oko 4,5 sata što bi značilo da se na jednom punjaču dnevno može napuniti najviše pet automobila. Na autoputevima je postavljeno svega osam punjača, a do kraja ove godine biće ih najviše 18. Pored obezbeđivanja većeg broja punjača izazov će biti i regulisanje naplate punjenja koje je sada besplatno. Naš proračun je da bi i u slučaju uvođenja naknade, trošak punjenja, bez naknade za korišćenje punjača i drugih troškova, bio nekoliko puta niži nego kod konvencionalnih vozila kod kojih iznosi u proseku 1.300 dinara na 100 kilometara – istakla je Irena Đorđević, menadžerka za regulatornu reformu u NALED-u i podsetila da je, prema podacima MUP-a, u 2020. bilo registrovano 2,2 miliona vozila od čega tek 1.416 hibridnih i 102 električna.

Treća briga na koju građani ukazuju je domet električnih vozila. Najveći deo ispitanika (65%) bio bi zadovoljan dometom do 500 kilometara. Iako konvencionalni automobili imaju doseg od 500 do 790 kilometara s jednim punjenjem rezervoara, električna vozila ne zaostaju u tom segmentu (od 455 do 836 km) i evidentno je da bi zadovoljila većinu potreba. Za duže relacije, pored brzih punjača, jedno od rešenja mogle bi biti zamenjive baterije.

Preporuke za razvoj eMobility ekosistema date su u Sivoj knjizi inovacija, koja je kao i istraživanje, kreirana u okviru programa StarTech, koji sprovodi NALED uz podršku kompanije Philip Morris i u saradnji s Vladom Srbije.

– Umanjenje putarine od 50% za električna i 25% za hibridna vozila, besplatan parking i jednostavnija procedura za postavljanje punjača, deo su mera koje mogu da pomognu većoj zastupljenosti ekoloških vozila i koje su primenjivale i druge zemlje. Potrebno je i digitalizovati i pojednostaviti procedure dodele subvencija i korišćenja poreskog oslobođenja za e-vozila – rekao je Dušan Vasiljević, direktor Odeljenja za konkurentnost i investicije u NALED-u.

Biljana Vuksanović, državna sekretarka Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture najavila je za 2022. godinu izradu strateškog okvira za unapređenje sektora eMobilnosti, a prvi korak na tom putu biće pojednostavljenje postupka instaliranja punjača u skladu sa NALED-ovom preporukom. Prema njenim rečima, do kraja godine biće pripremljeni i predlozi Zakona o planiranju i Zakona o putevima, a sa Ministarstvom unutrašnjih poslova planirana je izmena i dopuna zakonskih rešenja iz oblasti eMobilnosti koji se odnose na bezbednost u saobraćaju.

Građani nešto veću rezervu imaju prema autonomnim vozilima. Čak 41% nije upoznato s njima, više od četvrtine se ne bi osećalo sigurno kada bi bila prisutna u saobraćaju, dok bi im oko 60% poklonilo poverenje. Ipak, podeljeni su po pitanju da li bi autonomno vozilo bolje reagovalo na opasnost u saobraćaju u odnosu na čoveka. Visoku cenu i neprilagođenu infrastrukturu ističu kao prepreke većoj upotrebi, a bolje performanse, veću ugodnost pri vožnji i veću bezbednost kao prednosti. Ključne preporuke Sive knjige inovacija u ovoj oblasti jesu uvođenje posebnog regulatornog režima za testiranje i razvoj autonomnih vozila, razvoj testnog poligona po uzoru na Mađarsku, kao i unapređenje kvaliteta saobraćajne signalizacije, posebno na putevima koji su u nadležnosti lokalnih samouprava.

Tagovi

Podelite na društvenim mrežama