Zaštita životne sredine četvrta na listi prioriteta građana Srbije

Zaštita životne sredine četvrta na listi prioriteta građana Srbije

Građani Srbije zaštitu životne sredine svrstavaju na četvrto mesto liste prioriteta u Srbiji, a devet od deset građana zabrinuto je zbog klimatskih promena i uključilo bi se u rešavanje tog problema, pokazuju istraživanje javnog mnjenja o ekološkim temama i životnoj sredini beogradske kancelarije Fondacije Hajnrih Bel, prenosi Beta.

Direktor Fondacije Hajnrih Bel Simon Ilse rekao je u Beogradu na predstavljanju istraživanja “Stavovi građana o životnoj sredini i ekologiji”, da je ono sprovedeno u cilju informisanja za buduće reforme i poteze vlade i lokalnih samouprava.

– Videli smo proteste, ali i različite rasprave u medijima o zaštiti reka, kvalitetu vazduha i o drugim temama koje se tiču životne sredine. Ovo je dobar trenutak za merenje mišljenja građana o ovim temama – rekao je Ilse i dodao da je ovaj period interesantan i zato što je u pregovorima Srbije sa EU otvoren klaster 4, koji obuhvata i poglavlje 27 o životnoj sredini i klimatskim promenama.

Programski koordinator Fondacije Hajnrih Bel Tibor Moldvai predstavio je rezultate istraživanja javnog mnjenja i istakao da je ono rađeno pre ekoloških protesta, pa bi zbog toga “rezultati sada bili nešto drugačiji”.

Građani Srbije su ocenili da su im lično najvažnije oblasti u Srbiji ekonomska situacija, zdravstvo i zaposlenost, a zaštita životne sredine se nalazi na četvrtom mestu.

Na pitanje o najvažnijim ekološkim problemima iz lokalne sredine ispitanika, oni su naglasili da su na nivou Srbije to zdravstvo, saobraćaj, zagađenje, upravljanje otpadom, kanalizacija i odlaganje smeća, dok je u Beogradu prvo mesto zauzelo zagađenje vazduha, vode i tla.

Kao najveći problem u sferi životne sredine, sedam od deset građana Srbije i osam od deset građana Beograda navelo je kvalitet vazduha.

Nešto više od tri četvrtine građana ocenilo je da ekonomija i ekologija idu zajedno, 10% je izjavilo da je važnija ekonomija, a 12 da ekologija treba da ima primat nad ekonomijom.

Kao najveći zagađivači vazduha u Srbiji istaknuti su industrija, saobraćaj i elektrane na ugalj.

Građani Srbije i Beograda su, kao najveći problem pri upravljanju otpadom, izdvojili odsustvo mogućnosti za reciklažu i odsustvo mogućnosti za odvajanje otpada, dok se na trećem mestu izdvojila korupcija.

U anketi je skoro devet od deset građana izjavilo je da je zabrinuto zbog klimatskih promena, a najveći uticaj klimatskih promena vide u poljoprivredi – u sušama i niskim prinosima.

U istraživanju je istaknut i zaključak da građani žele da budu uključeni i da zajedno sa vlastima nađu rešenje za klimatske promene, a 91% ispitanih je reklo da bi se u rešavanje tog problema i lično uključilo.

Govoreći o odgovornosti za poboljšanje stanja životne sredine, u Srbiji je kao glavni akter navedena Vlada, dok je u Beogradu to javna uprava Grada Beograda.

Kao aktere koji najviše sputavaju poboljšanje stanja životne sredine, anketirani su najvećim delom izdvojili upravo građane. U Srbiji je taj odgovor izabralo 36% ispitanika, a u Beogradu 25%, dok se na drugom mestu nalazi Vlada, za koju se opredelilo oko 20% ispitanika.

Za obaveznu reciklažu se zalaže 44% građana, a 40% i za zabranu plastičnih kesa, jedno je od rezultata istraživanja javnog mnjenja.

Na pitanje da li bi platili veću cenu struje ukoliko bi to stvorilo manje zagađenja, oko tri četvrtine građana Srbije i Beograda je odgovorilo potvrdno.

Ispitanici su potvrdno odgovorili i na pitanje da li bi podržali zone niskih emisija u urbanim područijima, gde se tri četvrtine građana saglasilo sa eventualnom zabranom starim automobilima da uđu u određena područja gradova.

U istraživanju je navedeno i da je 38% građana spremno da se lično angažuje u reciklaži, a 35% u sadnji drveća. Oni su naveli da trenutno nema konkretnih razloga zbog kojih se ne angažuju, a 15% je navelo da ih novac sprečava da preduzmu neke mere.

Na lične akcije bi građane u najvećoj meri motivisale veće plate i angažovanje države da svi građani bez izuzetka sprovode akcije.

Skoro polovina građana Srbije greje se na drva, dok trećina Beograđana koristi centralno grejanje, pokazalo je istraživanje.

Javni prevoz koristi polovina Beograđana, 35% koristi auto, 10% njih pešači, a 2% građana vozi bicikl.

Rezultati istraživanja pokazuju i da svaki deseti građanin Srbije pali smeće, ali i da bi skoro dve trećine građana kupilo električni automobil ako bi on bio pristupačan.

Građani smatraju da bi situaciju sa životnom sredinom poboljšalo pošumljavanje, korišćenje obnovljivih izvora energije, izolacija i postepeno izbacivanje uglja.

Pod pretpostavkom da Srbija odluči da postepeno ugasi zagađujuće industrije, najbolji način da se pomogne radnicima bio bi izgradnja nove, čiste industrije i ponovno zapošljavanje, kao i prekvalifikacija radnika, ocenili su u anketi građani.

Istraživanje je rađeno na uzorku od 3.057 ljudi na teritoriji Srbije i odvojeno na teritoriji Beograda, gde je u istraživanju učestvovalo 1.008 ispitanika.

Tagovi

Podelite na društvenim mrežama