Veliki problem za velikog mrmoljka zbog situacije “pravimo se ludi” – Hoće li neko reagovati i spasiti strogo zaštićenu vrstu?

Zbog neodgovornog obavljanja posla nadležnih institucija može da nastrada dugonogi veliki mrmoljak koji je zaštićena vrsta u Srbiji, upozorvaju naučnici i aktivisti. Tema ovog teksta nije ko je kriv i šta se sve desilo, već da je potrebno da se hitno ispravi greška i, kako preporučuju naučnici, da se sanira stanište strogo zaštićene vrste vodozemca na lokalitetu Duboka bara u Dimitrovgradu gde je planirana solarna elektrana.

Slučaj je ukratko o sledećem. Investitor “Brebex” gradi solarnu elektranu, kapaciteta 300 MW, na 240 ha kod Dimitrovgrada. Krajem maja ove godine, organizacije “Polekol” i “Jerma” su saopštile da je kompanija “Brebex”, tokom krčenja terena za solarnu elektranu, narušila stanište i ugrozila opstanak Burešovog dugonogog velikog mrmoljka, strogo zaštićene vrste u Srbiji. Ove organizacije su ukazale na odgovornost Zavoda za zaštitu prirode Srbije, koji je, kako su navele, ovom prilikom napravio previd time što iz projekta nije izuzeo Duboku baru, retko i važno stanište ove strogo zaštićene vrste.

Investior je izjavio da je uradio potrebnu studiju što i jeste uradio i po kojoj je npr. izuzeo staništa strogo zaštićenih orhideja iz obuhvata plana. Zavod je saopštio na sajtu da je izuzeo neko jezero, pa da nije imao saznanja o strogo zaštićenoj vrsti na ovom lokalitetu Duboka bara, pa da nije razmatrao tu baru itd. Zavod je tu napisao da je dao pozitivno mišljenje za translokaciju jedinki strogo zaštićenih divljih vrsta vodozemaca sa lokaliteta Duboka bara na okolna adekvatna vlažna staništa. Međutim, stručnjaci se ne slažu da je ovo dobra opcija za životinje jer je kod njih izraženo tzv. zavičajno ponašanje odnosno vraćaju se uvek u istu baru u kojoj su rođeni radi parenja.

Pitali smo Maju Ajduković, istraživačicu Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković” (IBISS), da li ima nekih novosti u vezi sa slučajem dugonog velikog mrmoljka i da li im se javljao investitor ili neko iz Zavoda ili Ministarstva da se to reši?

– Nažalost još se ništa ne dešava u vezi nemilog slučaja Burešovog dugonogog velikog mrmoljka sa lokaliteta Duboka bara u opštini Dimitrovgrad. Više puta smo pisali Ministarstvu zaštite životne sredine i Zavodu za zaštitu prirode Srbije sa apelom za dalju zaštitu i hitnu obustavu daljeg narušavanja staništa. Uputili smo i incijativu sa konkretnim merama zaštite i rekonstrukcijom staništa strogo zaštićenih vrsta koja bi, pre svega, podrazumevala vraćanje kopnenog dela staništa u pređašnje stanje tj. da se vrati prethodno uklonjenja drvenasta i žbunasta vegetacija u radijusu od barem 500 m oko same bare – kaže Ajduković i dodaje:

– Konkretan odgovor od nadležnih institucija još nismo dobili iako je prošlo četiri meseca. U aprilu mesecu je na teren izašao i republički inspektor ali njegov izveštaj još nije gotov pošto mu iz Zavoda za zaštitu prirode nisu dostavili potrebnu dokumentaciju. Što se samog investitora tiče, niko nam se nije obratio.

Lokalitet Duboka bara, Foto: Maja Ajduković

Glavni problem naša sagovornica vidi u propustu institucija “koje navodno nisu imale saznanje da se na lokalitetu Duboka bara nalazi strogo zaštićena vrsta velikog mrmoljka kao i još pet strogo zaštićenih i zaštićenih vrsta vodozemaca”.

– Najveći problem je u tome što je uklonjena sva žbunasta i drvenasta vegetacija pre svega oko same bare a koja je neophodna za kopneni deo života velikih mrmoljaka. Kada se završi sezona parenja i vodeni deo života početom leta, mrmoljci izlaze iz vode i započinju kopnenu fazu. Zato je od presudnog značaja pomenuta vegetacija u kojoj oni pronalaze potrebnu vlagu, hlad, sklonište i hranu tokom leta. Tokom zime, korenje vegetacije im služi kao mesto gde hiberniraju tj. spavaju zimski san.

Kako bismo rešili dilemu o dostupnosti informacija o zaštićenoj vrsti pitali smo Ajduković da li su Zavodu bile dostupne informaciju da je dugonogi veliki mrmoljak zaštićen i da je od značaja za biodiverzitet?

– Da. Od 2021. godine, kada je u Dubokoj bari otkriven Burešov dugonogi veliki mrmoljak (Triturus ivanbureschi), za sva istraživanja ove strogo zaštićene vrste redovno su pribavljane dozvole Ministarstva zaštite životne sredine i Zavoda za zaštitu prirode Srbije. Dozvole su obnavljane svake godine, a po završetku terenskih istraživanja Ministarstvu i Zavodu dostavljani su detaljni izveštaji o sprovedenim aktivnostima. U njima je jasno navedeno da su sve uzorkovane jedinke vraćene u svoje prirodno stanište. Osim toga, Zavod je imao informacije o prisustvu velikog mrmoljka na lokalitetu Duboka bara putem aplikacije “Terenska”, kao i kroz objavljene naučne radove koji su ukazivali na značaj ove populacije za očuvanje biodiverziteta i prirodnog nasleđa Srbije – navodi batraholog Ajduković.

Naučnica Maja Ajduković izučava ovu vrstu godinama, a mrmoljak je i tema njenog doktorata. U čemu je značaj dugonogog velikog mrmoljka za biodiverzitet?

– Velikim mrmoljcima se bavim već 15 godina i sve više sam fascinirana ovim životinjama o kojima ima još dosta toga da se nauči. U Srbiji su prisutne četiri vrste velikog mrmoljka i to je jedina zemlja u Evropi koja može time da se pohvali. Burešov dugonogi veliki mrmoljak se nalazi na samo dva lokaliteta u Srbiji. To su lokaliteti Duboka bara kod Dimitrovgrada i Zli Dol kod Bosilegrada. Ove dve populacije su od izuzetnog značaja za biodiverzitet Republike Srbije zato što predstavljaju genetički čiste populacije ove vrste. U pitanju su rubne populacije koje su od posebnog konzervacionog značaja za biodiverzitet naše zemlje i samim tim su znatno osetljivije na ekološke i antropogene faktore ugrožavanja.

Nažalost, zbog nebrige i nemara nadležnih institucija, pred nama je mogućnost da nepovratno izgubimo jednu od četiri vrste velikih mrmoljaka koje žive u Srbiji – dragocen deo našeg prirodnog nasleđa.

Foto: Maja Ajduković

Maja Ajduković smatra da je neophodno hitno zaustaviti sve aktivnosti koje mogu dodatno ugroziti Duboku baru i populaciju Burešovog dugonogog velikog mrmoljka kao i drugih strogo zaštićenih vrsta vodozemaca, dok se ne izvrši stručna procena stanja staništa i mogućih posledica dosadašnjih radova.

– Očekujemo da nadležne institucije utvrde odgovornost za nastalu situaciju, preduzmu mere za sanaciju staništa i obezbede da se slični propusti više ne ponove. Istovremeno, neophodno je uspostaviti otvorenu saradnju između nadležnih institucija i stručnjaka koji godinama istražuju ovu populaciju, kako bi sve buduće odluke bile zasnovane na naučnim činjenicama i u najboljem interesu očuvanja prirode – ističe Ajduković i dodaje:

– Naš cilj nije traženje krivca, već očuvanje jedinstvene populacije strogo zaštićene vrste i sprečavanje da Srbija izgubi deo svog prirodnog bogatstva.