Gde su kontejneri za tekstilni otpad u Srbiji? – Predlog da se uvede naknada za sakupljanje i reciklažu i svrstavanje u posebne tokove otpada

Odgovor na pitanje iz naslova je – nema ih. Iako su građani veoma zainteresovani da staru odeću predaju na reciklažu, nisu postavljeni kontejneri u koje bi moglo da se odlaže dotrajala obuća, odeća i kućni tekstil.

Srbija svake godine uvozi hiljade tona polovne garderobe, koja je prikupljena i sortirana u evropskim zemljama, dok naša odeća završava na deponijama.

Kao razlog za izostanak organizovanog sakupljanja i reciklaže tekstilnog otpada od građana reciklažna industrija navodi neisplativost.

Tekstilni otpad nema vrednost za pokrivanje troškova

Reciklažna industrija tvrdi da kada se uračunaju nabavka i održavanje kontejnera, vozila, gorivo, radnici, skladištenje, ručno sortiranje, evidencija i konačni tretman, troškovi su veći od vrednosti dobijenog materijala.

– U javnosti postoji pogrešno uverenje da sav tekstilni otpad ima veliku tržišnu vrednost i da organizacije mogu da finansiraju kontejnere prodajom prikupljene garderobe. Samo manji deo odeće iz kontejnera dovoljno je očuvan i tražen da može ponovo da se koristi ili proda. Ostatak čine pocepan, zaprljan ili vlažan tekstil, obuća, posteljina, radna odeća i materijali napravljeni od mešavine različitih vlakana. Zato se tekstilni otpad uglavnom ne otkupljuje. Njegovo sakupljanje, sortiranje i zbrinjavanje moraju da se plate kao ekološka i komunalna usluga – kaže za portal SRDA Predrag Ratić iz reciklažne firme “Šreder Reciklaža” iz Sremske Mitrovice i dodaje:

– Upravo je nedostatak takve naknade glavni razlog zbog kojeg nema kontejnera za tekstil na ulicama naših gradova. Nije problem u tome što nema zainteresovanih udruženja, socijalnih preduzeća i firmi. Problem je što se od njih očekuje da čitav posao obavljaju bez stabilnog izvora finansiranja.

Naknada po toni odmah bi pokrenula sistem?

Naš sagovornik predlaže da se u svakoj lokalnoj samoupravi postavi 20-30 kontejnera za sakupljanje tekstilnog otpada.

– Uloga gradova i opština bi trebalo da bude da obezbede lokacije i raspišu javne konkurse na koje bi se prijavljivala udruženja, socijalna preduzeća, specijalizovane firme i ovlašćeni operateri. Izabrani učesnici postavljali bi kontejnere, održavali ih, redovno praznili, merili količine, sortirali tekstil i organizovali njegovu ponovnu upotrebu ili reciklažu. Naknada bi se isplaćivala prema svakoj dokazano prikupljenoj i tretiranoj toni – navodi Ratić.

Predrag Ratić predlaže da se tekstilni otpad uvrsti u posebne tokove otpada i da se finansira po principu naplate takse koja bi se usmeravala na zbrinjavanje tekstilnog otpada, kao što je slučaj sa električnim i elektronskim otpadom, gumama, akumulatorima.

Podsećamo da je prilikom donošenja poslednje verzije Zakona o upravljanju otpadom bio predlog na Radnoj grupi da se tekstilni otpad uvrsti u posebne tokove otpada ali to nije usvojeno. Tekstilni i otpad od hrane kao posebni tokovi otpada – Šta se priča na sastanku radne grupe za izmenu Zakona o upravljanju otpadom? – SRDA  Ovim zakonom je omogućen uvoz otpada radi spaljivanja.

U planu je nova izmena Zakona o upravljanu otpadom pa je sada prilika da se nadležni i industrija pozabave rešavanjem problema tekstilnog otpada i da se pronađe model finansiranja reciklaže tekstila.  Ministarstvo zaštite životne sredine ponovo menja Zakon o upravljanju otpadom – SRDA

Uvozimo evropsku polovnu garderobu, a našu bacamo

Velikim kompanijama u Evropskoj uniji više nije dozvoljeno da uništavaju neprodatu odeću i obuću. Sve više će se okretati ka ponovnoj upotrebi i doniranju, a i boljem organizovanju reciklaže.

U Srbiji skoro sav tekstilni otpad završava u komunalnom otpadu odnosno na deponijama ili u prirodi. Sa druge strane, svake godine se uvozi hiljade tona polovne garderobe koja je prikupljena i sortirana u evropskim zemljama, a pordaje se u “second hand” radnjama u Srbiji.

Predrag Ratić iz kompanije “Šreder Reciklaža” smatra da je sada situacija u količinama tekstilnog otpada značajno drugačija nego pre 10-15 godina.

– Srbija sada u načinu odevanja ne zaostaje za Evropom. Kupujemo u istim međunarodnim trgovinskim lancima, nosimo iste brendove i pratimo iste potrošačke navike. Međutim, kada ta ista garderoba postane otpad, razlika je ogromna – Evropa je prikuplja i vraća u sistem, dok je mi bacamo. Zbog toga se može reći da u potrošnji ne kasnimo za Evropom, ali u prikupljanju, sortiranju i reciklaži tekstila kasnimo najmanje pet koraka – ističe sagovornik SRDA portala.

Foto: unsplash

Novi proizvodi od tekstilnog otpada

Podsećamo da se reciklažom tekstila ne dobija nova odeća, ali se dobija novi materijal koji ima veliku primenu.

Vraćamo se na početak i na ideju da svaka lokalna samouprava ima kontejnere gde bi građani ostavljali tekstilni otpad. Naš sagovornik smatra da bi veliki procenat mogao da se dalje proda odnosno da ide u “second hand” radnje.

Od tekstilnog otpada, koji bi se reciklirao, dobijala bi se fiber vlakna koja se koriste kao punilo za nameštaj, jastućiće, plišane igračke.

Takođe, od fiber vlakna može da se proizvodi filc koji ima veliku primenu u auto industriji, proizvodnji nameštaja, građevinarstvu itd.

– Srbija ima organizacije, firme, ljude i tehnička rešenja. Ono što nema jeste sistem koji će platiti prikupljanje i tretman tekstila – zaključuje Ratić.