Zabranjena upotreba olova u vodenim staništima, ali ne i u Srbiji

Upotreba olovne municije u močvarnim područjima i stotinu metara okolo njih zabranjena je od 15. februara u 27 država EU, kao i na Islandu, u Norveškoj i Lihtenštajnu. Procenjeno je da će milion ptica vodenih staništa u EU koje umiru od trovanja olovom biti spaseno ovim zakonom, kao i da će se okončati trovanje divljih životinja, široko rasprostranjeno na vodenim staništima, saopštilo je Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

Samo jedan patron za sačmaricu sadrži 29-36 grama sitnih olovnih kuglica, a tek svaki treći hitac, ili još ređe, je smrtonosan. Tako lovci u močvarna staništa zemalja Evropske unije na godišnjem nivou ispucaju 4 do 5 hiljada tona olova, iako alternative, poput čelične sačme, postoje. Kada se olovo jednom nađe u životnoj sredini i dospe u lanac ishrane postaje opasan i smrtonosan za životinje i ljude, a pogotovo decu.

Čak i kada se olovna sačma odstrani iz ulovljenih ptica, u mesu ostaju sitne čestice olova. U prilog tome govori istraživanje iz 2008. sprovedeno u SAD po kojem konzumenti mesa divljači imaju 50% više olova u krvi od onih koji takvo meso ne jedu.

Olovna sačma koja promaši plen i završi u okolini ne samo da kontaminira tlo, već je posebno problematična za ptice močvarice poput labudova, različitih vrsta gusaka i pataka koje se hrane tako što kroz svoj kljun filtriraju hranu sa dna. Tom prilikom uzimaju i olovne kuglice zamenjujući ih za kamenčiće koje inače ubacuju u svoj želudac gde se ovi ponašaju kao zubi koji im pomažu da usitne hranu. Olovo se zadržava u voljkama ili se kroz svarenu hranu usvaja u organizam, oštećujući pticama zdravlje, ili ih na kraju ubija. Na ovaj način u EU godišnje strada oko milion ptica močvarica.

Ova zabrana ne samo da će spasiti milione ptica vodenih staništa, već će umanjiti i sekundarno trovanje ptica grabljivica i lešinara koji su često otrovani tako što su pojeli plen zagađen olovnim mecima.

Iako često neprimetno, olovo je izuzetno opasan otrov koji izaziva niz teških posledica i kod ljudi: nepravilan rad jetre i bubrega, anemiju, oštećnje krvotoka, paralizu pluća i crevnog trakta. Čak i u malim količinama olovo oštećuje nervni sistem uzrokujući letargiju, slepilo, snižen količnik inteligencije, smanjenu sposobnost učenja i probleme u ponašanju kod dece.

Utoliko je važnije stupanje na snagu zakona o zabrani upotrebe olova na kojem je BirdLife International, najveća svetska organizacija za zaštitu ptica i prirode, radio više od 20 godina.

– Ovo je velika stvar. Uprkos tome što je olovo zabranjeno u bojama, baterijama, olovkama i tehnički na svim drugim mestima još pre više decenija, i dalje mu je bilo dozvoljeno da truje našu zajedničku sredinu. Ovom zabranom EU je prepozanala veliki deo problema. Sada pozivamo zemlje EU da se postaraju da se zakon sprovede u delo – rekla je Barbara Erero iz evropskog ogranka organizacije BirdLife.

Za potrebe sprovođenja zabrane koristi se definicija močvarnih područja ustanovljena u Konvenciji o močvarnim područjima od međunarodnog značaja (Ramskarska konvencija), te zabrana pokriva obalne morske močvare, potoke, reke i njihova ušća, vlažna staništa uz jezera, prirodne i veštačke močvare (akumulacije, jezera, ribnjake, solane). Nažalost, zabrana se odnosi samo na močvarna područja. U kopnena staništa ispali se oko 14.000 tona olova godišnje, što dodatno uzrokuje smrt 1 do 2 miliona ptica godišnje. Pored toga prirodu nastavlja da truje olovo u mamcima i udicama za ribe. Međutim, to se može brzo promeniti. Evropska hemijska agencija (ECHA) je analizirala rizik po zdravlje i okolinu koje ove aktivnosti i oprema predstavljaju, te je zaključeno da bi bila opravdana i opšta zabrana upotrebe olova.

A u Srbiji?

Svake godine u Srbiji bude ispaljeno oko 5,5 tona olova ili oko 20 miliona olovnih kuglica. Opasnost po ljude naročito preti sa ribnjaka koji se u Srbiji prostiru na oko 13.000 hektara i izuzetno su značajno staništa za ptice močvarice gde se neke od njih, poput liski, pataka i gusaka love već decenijama, navodi se u saopštenju Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

Ispucano olovo preko ribljeg tkiva lako dospeva i do naših tanjira.

Još 1996. vlade država širom Afrike, Evrope, Bliskog Istoka, Srednje Azije i Grenlanda usvojile su AEWA sporazum o očuvanju afričko-evroazijskih migratornih ptica vodenih staništa koji između ostalog podrazumeva i zabranu upotrebe olovne sačme u vodenim staništima. Srbija je ovaj međunarodni sporazum usvojila i posebnim zakonima dopunila 2018. godine, ali nije poznato da su preduzete ikakve konkretne mere za smanjenje ili sprečavanje upotrebe olovne sačme na našim vodama.