Za neformalne sakupljače obezbediti mašine za reciklažu – “Eko straža” i “Connect Clean Roma Group” traže rešenje za problem spaljivanja kablova

Spaljivanje kablova je dugogodišnja briga za zdravlje i životnu sredinu stanovnika u mnogim mestima širom Srbije. Kako bi napravili korak u pravcu rešavanja ovog problema organizacija “Eko straža” i ekološka zadruga “Connect Clean Roma Group” su se udružile. U narednom periodu planiraju da obezbede i postave mašine za mehanički tretman kablova i na taj način ih učine dostupnim neformalnim sakupljačima.

– Naša ideja je da omogućimo neformalnim sakupljačima da imaju način kako da odvoje izolaciju odnosno plastiku od bakra pomoću mašina. Verujemo da ćemo za početak smanjiti broj onih koji će spaljivati kablove jer će imati besplatan način kako to da urade mehanički – najavio je Bojan Simišić iz “Eko straže” na panel diskusiji “Rešavanje višedecenijskog problema paljenja sekundarnih sirovina na ekološki prhvatljiv način” održanoj 24. januara u Medija centru u Beogradu.

Inicijativa je pokrenuta kako bi pokušali da reše problem koji imaju Romi neformalni sakupljači i kako bi oni postali deo formalnog sistema.

– Neformalni sakupljači ne mogu da nose kablove u postrojenja na reciklažu koja su u drugim mestima, potrebno je da im budu blizu. U nekom savršenom scenariju svaka opština bi mogla da ima jednu mašinu da neformalni sakupljači mogu besplatno da odstrane izolaciju, a čak da mašine budu postavljene u svakom naselju gde žive romski sakupljači – rekao je Simišić.

On je naveo da će za nabavku prvih nekoliko mašina krenuti da sakupljaju sredstva i da nemaju zacrtano tačno kako ovaj problem da reše, ali da moraju da krenu i da probaju na ovaj način.

S obzirom na to da su postrojenja za reciklažu kablova skuplja (oko 150.000 EUR), za početak se planira postavljanje mašina “stripera” za guljenje kablova  koje koštaju oko 700-800 EUR sa svim troškovima. Prednost ove mašine osim cene je i laka prenosivost.

(Mašina koja odvaja plastiku od metala u kablovima)

Ekološka zadruga “Connect Clean Roma Group” pokrenula je krajem prošle godine reciklažu kablova u Adi o čemu je portal Srda pisao u tekstu Ekološka zadruga pokrenula reciklažu kablova u Adi – “Connect Clean Roma Group” planira i tretman malih kućnih aparata u 2023. – SRDA

Kilino Stojkov, predstavnik ekološke zadruge “Connect Clean Roma Group”, na skupu je rekao da je ideja formiranja njihove zadruge da predlažu javne politike u oblasti klimatskih promena i cirkularne ekonomije, da se bavi reciklažom i da radi na izlasku neformalnih sakupljača iz sive ekonomije.

– Pošto dolazim iz sakupljačke porodice, razmišljao sam kako moji rođaci mogu da unaprede svoje poslovanje. Situacija je dosta kompleksna i svi su se pitali zašto u ovo ulazim. Shvatio sam da moram doći do pravih ljudi kako bismo osmislili sistem. Razvili smo zadrugu koja aktivno radi reciklažu, koja je dobila sve dozvole – rekao je Stojkov.

Kilino Stojkov

On je napomenuo da su razgovarajući sa drugim reciklažnim firmama uvideli da spaljivanje kablova guši njihov posao, ali da je to dosta dublji problem koji treba rešiti.

– Obično kažu Romi pale kablovi ali ne kaže se zašto to rade. Jedan sakupljač je sam napravio mašinicu koja guli kablove jer ne želi više da pali kablove. Jedini način da rešimo ovaj problem jeste kreiranje partnerstva, razvijanje ovakvih projekata da bismo došli do rešenja – rekao je predstavnik ekološke zadruge “Connect Clean Roma Group”.

Stojkov je naveo da zadruga sarađuje sa 32 individualna sakupljača.

– Sada gledamo kako da ih uključimo u legalne tokove. Ispitujemo sve zakonske mogućnosti i izaći ćemo sa jasnim planom i predstaviti ih državnom sektoru.

(Postrojenje za reciklažu kablova kojim se dobija bakarni granulat i plastika)

“Eko straža” i lokalne inicijative u Beogradu su već pokušale problem spajivanja kablova da reše administrativnim putem.

– “Eko straža” se generalno bavi aerozagađenjem. Kada se desi spaljivanje kablova, zovemo policiju i vatrogasce. Od komunalne policije nemamo nikad povratni odgovor dok vatrogasci izlaze na teren. Građani i udruženja su se obraćala i komunalnoj inspekciji, ministarstvu, opštinskim upravama, gradskoj upravi Beograda ali se sve završi na tezi da je to višedecenijski problem, i ostavlja se kao vruć krompir koji niko neće da uzme – objasnio je Bojan Simišić.

Bojan Simišić

Na samom skupu, predstavnici Ministarstva zaštite životne sredine su rekli da je ovo višedecenijski problem i da ga treba sistemski rešiti. Međutim, rešenje nisu ponudili niti su godinama unazad počeli da rade na njemu. Sada je krajnje vreme da zajednički počne da se rešava problem, a konstruktivnih predloga ne manjka.

Zabraniti trgovinu paljenim bakrom

Konkretno rešenje na skupu je izneo Svetislav Zrnić, direktor i suvlasnik firme „Jugopan“ Novi Sad koja se bavi reciklažom kablova.

– Stvar može da se reši tako što velike topionice dobiju direktnu zabranu trgovine paljenim bakrom. To bi svega najvećih 20 firmi trebalo iskontrolisati. Tako onda pada cela piramida, te ne bi ni bilo spaljivanja kablova jer niko onda neće otkupljivati paljeni bakar – naveo je Zrnić.

Spaljivanje kablova štetno po zdravlje

Dejan Lekić iz Nacionalne ekološke asocijacije (NEA), koji je i tvorac aplikacije xEco koja meri aerozagađenje, podsetio je da nacionalni monitoring vazduha postoji od 2010. godine, i ukazao na podatak iz Programa zaštite vazduha u kom je navedeno da je 11.000 ljudi u Srbiji u 2015. godini prerano umrlo od posledica zagađenog vazduha.

– Srbija se suočava sa problemom zagađenja vazduha dugi niz godina. Spaljivanje kablova je deo tog problema. Kao što kaže u pesmi “Godine prolaze nerzvoznim korakom, godine prolaze mi stojimo”. Mi stojimo, gledamo, sve je neko drugi kriv a veoma malo radimo – istakao je Lekić.

Lekić napominje da sredstva čak i za skuplju mašinu za reciklažu nisu toliko visoka jer je daleko skuplje rešavanje posledica koje izaziva spaljivanje kablova.

Slobodan Tošević, specijalista ekotoksikologije, ukazao je da spaljivanje kablova najpre utiče na život i zdravlje Roma, a potom i na sve građane u okruženju.

– Kretanje vazduha donosi zagađenje do ljudi u okruženju i na nekoliko kilometara. Direktno su izloženi toksičnim materijama koje deluje kumulativno. Mnogo su opasnije kancerogene materije, koje nisu toksične, ali dovode do promena u DNK – naveo je Tošević.

Tošević je rekao da spaljivanje kablova utiče na zagađenje vazduha, vode, zemljišta i ima uticaj na lanac ishrane.

– Nikako ne sme da se nastavi na način na koji se do sada radilo sa kablovima. Jedini pravi način je reciklaža, čak i ne spaljivanje u inseneratorima, a kamoli spaljivanje na otvorenom.

***

Spaljivanje kablova opasno po zdravlje – Hoće li institucije da rade svoj posao ili će građani da se suočavaju sa zagađivačima? – SRDA