WWF: Živi svet na planeti u opasnosti, drastičan pad populacija divljih vrsta

Živi svet na planeti je u opasnosti, jer je za 50 godina, od 1970. do 2020, zabeležen prosečan pad od 73 odsto u populacijama divljih vrsta, pokazao je danas objavljen Izveštaj o stanju planete za 2024. Svetske organizacije za zaštitu prirode (WWF).

“Indeks života na planeti (LPI), koji je izradilo Zoološko društvo u Londonu (Zoological Society London, ZSL), uključuje skoro 35.000 populacionih trendova za 5.495 vrsta od 1970. do 2020. Najveći pad zabeležen je u slatkovodnim ekosistemima (85 odsto), zatim u kopnenim (69 odsto) i morskim (56 odsto)”, navedeno je u izveštaju.

Kako je objašnjeno, LPI za 2024. godinu pokazuje prosečan pad od 73 odsto u praćenim populacijama kičmenjaka (sisari, ptice, vodozemci, gmizavci i ribe), a procentualna promena u indeksu odražava prosečnu proporcionalnu promenu u veličini praćenih populacija životinja na lokacijama širom sveta, a ne broj izgubljenih jedinki ili broj izgubljenih populacija.

U Izveštaju se upozorava da će tokom sledećih pet godina biti potrebni veliki zajednički napori za rešavanje dvostruke krize klimatskih promena i gubitka bioraznovrsnosti, “dok se Zemlja približava opasnim prelomnim tačkama koje predstavljaju ozbiljnu pretnju čovečanstvu”.

Ukazano je da gubitak i degradacija staništa, čiji je uzrok u najvećoj meri ljudski prehrambeni sistem, predstavlja najveću pretnju populacijama divljih vrsta širom sveta.

Sledi prekomerno iskorišćavanje resursa, invazivne vrste i bolesti.

Klimatske promene predstavljaju dodatnu pretnju populacijama divljih vrsta u Latinskoj Americi i na Karibima, gde je zabeležen prosečni pad od 95 odsto.

Iz WWF-a su naveli da pad populacija divljih vrsta može da posluži kao rani pokazatelj povećanog rizika od izumiranja i potencijalnog gubitka zdravih ekosistema.

Kada su ekosistemi oštećeni, oni prestaju da pružaju dobrobiti od kojih zavisimo – čist vazduh, vodu i zdravo zemljište za hranu – i postaju osetljiviji na prelomne tačke.

Prelomna tačka se dogodi kada se ekosistem gurne iznad kritičnog praga, što dovodi do značajnih i potencijalno nepovratnih promena.

Globalne prelomne tačke, kao što je nestanak Amazonske prašume i masovno odumiranje koralnih grebena, imaju ogromni uticaj na celu planetu i mogu da ugroze sigurnost hrane i prihoda, uopzorio je WWF.

Upozorenje dolazi pošto je broj šumskih požara u Amazoniji u septembru dostigao 14-godišnji maksimum, a ove godine je četvrti put da se službeno dogodilo globalno masovno izbeljivanje korala.

Direktorka programa zaštite prirode u WWF Adrija Dunja Mazzocco Drvar smatra da je podatak o smanjenju 73 odsto populacija vrsta okantan, ali očekivan.

“Priroda šalje poziv u pomoć. Povezane krize gubitka prirode i klimatskih promena guraju divlje vrste i ekosisteme izvan njihovih granica, s opasnim globalnim prelomnim tačkama koje prete da oštete Zemljine sisteme za održavanje života i destabilišu društva. Katastrofalne posledice gubitka nekih od naših najdragocjenijih ekosistema, poput Amazonske prašume i koralnih grebena, osetiće ljudi i priroda širom sveta”, rekla je ona.

Kako je navela, indeks otkriva i neke populacije koje su se stabilizovale ili povećale zahvaljujući delotvornim naporima za očuvanje, kao što su rast subpopulacije planinskih gorila od oko tri odsto godišnje, između 2010. i 2016. godine, u planinama Virunga u istočnoj Africi ili povratak evropskih bizona u srednju Evropu, ali je naglašeno da izolovani uspesi nisu dovoljni.

“Zemlje su se već dogovorile o ambicioznim globalnim ciljevima za zaustavljanje i poništavanje gubitka prirode (Globalni okvir za biološku raznolikost), ograničavanje porasta globalne temperature na 1,5ºC (Pariški sporazum) i iskorjenjivanje siromaštva (UN-ovi ciljevi održivog razvoja)”, kazala je ona.

Prema njenim rečima, Izveštaj o stanju planeta navodi da su nacionalne obveze i djelovanje na terenu daleko od onoga što je potrebno za postizanje ciljeva za 2030. i izbjegavanje opasnih prijelomnih točaka.

“Predstojeći međunarodni sastanci na vrhu o bioraznovrsnosti i klimi – COP16 i COP29 – predstavljaju ključne prilike za države da ubrzaju korak i povećaju spektar svog delovanja. WWF poziva zemlje da razviju i sprovedu ambicioznije nacionalne planove za prirodu i klimu koji uključuju mere za smanjenje globalne prekomerne potrošnje, zaustavljanje i poništavanje domaćeg i uvezenog gubitka bioraznovrsnosti i smanjenje emisija – sve na pravedan način”, rekla je Mazzocco Drvar.

Ona smatra da se to može postići vrlo brzo ako vlade reše da daju više sredstava iz javnih i privatnih izvora i bolje usklade svoje politike i akcije u pogledu klime, prirode i održivog razvoja.

Generalna direktorka WWF Internacionala, Kirsten Šuijt je kazala da, iako je situacija izuzetno ozbiljna, još nije pređena tačka bez povratka.

“Imamo globalne sporazume i rešenja za vraćanje prirode na put oporavka do 2030. godine, ali do sada je postignut mali napredak u sprovođenju i nedostaje razumevanje potrebe hitnosti. Odluke koje donesemo i aktivnosti koje sprovedemo u sledećih pet godina biće ključne za budućnost života na Zemlji”, kazala je ona.

Istakla je da čovečanstvo u svojim rukama ima moć i priliku da promeni postojeću putanju, odnosno da može da obnovi našu planetu, ali mora odmah da deluje.

Izveštaj o stanju Planete 2024. je petnaesto izdanje naučne WWF-ove publikacije koja izlazi svake dve godine.

WWF je jedna od najvećih svetskih nezavisnih organizacija za zaštitu prirode, sa gotovo pet miliona pristalica i globalnom mrežom aktivnom u više od sto zemalja.