Voda je nastala milijardama godina ranije nego što se mislilo

Voda je bila prisutna u svemiru 100-200 miliona godina nakon Velikog praska, milijardama godina ranije nego što se mislilo, otkrili su britanski naučnici.

Studija, objavljena u časopisu Nature Astronomi, sugeriše da otkriće znači da su naseljive planete mogle da počnu da se formiraju milijardama godina ranije nego što se ranije mislilo, i pre nego što su se prve galaksije uopšte formirale.

Danijel Vejlen, sa Instituta za kosmologiju i gravitaciju Univerziteta u Portsmutu, koji je vodio studiju, rekao je da je to prvi put da je voda identifikovana istraživačkim modelima u prvobitnom univerzumu.

Prema simulacijama korišćenim za studiju, molekuli vode su počeli da se formiraju ubrzo nakon prvih eksplozija supernove, poznatih kao Pop III supernove.

Bili su neophodni za stvaranje teških elemenata kao što je kiseonik, koji su potrebni za postojanje vode.

Vejlen je rekao: „Pre nego što su prve zvezde eksplodirale nije bilo vode u univerzumu jer nije bilo kiseonika. Samo veoma jednostavni elementi preživeli su Veliki prasak – vodonik, helijum, litijum i tragovi barijuma i bora.

„Kiseonik, stvoren u srcu ovih supernova, u kombinaciji sa vodonikom formira vodu, otvarajući put za stvaranje esencijalnih elemenata potrebnih za život.“

Vejlen je objasnio da je tim, koji je uključivao naučnike sa Univerziteta Ujedinjenih Arapskih Emirata, ispitao dve vrste supernova.

To su bile supernove sa kolapsom jezgra, koje proizvode skromne količine teških elemenata, i „energičnije“ Pop III supernove.

Studija je otkrila da su obe vrste supernove formirale guste nakupine gasa obogaćenog vodom.

Valjen je rekao da iako su količine proizvedene vode bile „skromne“, ona je bila visoko koncentrisana u jezgri oblaka – gustim regionima gasa – za koje se veruje da su rodna mesta zvezda i planeta.

Dodao je: „Ključno otkriće je da su primordijalne supernove stvorile vodu u univerzumu, pre prvih galaksija. „Dakle, voda je već bila ključni sastojak u prvim galaksijama.“

„Ovo implicira da su uslovi neophodni za nastanak života postojali mnogo ranije nego što smo ikada zamišljali – to je značajan korak napred u našem razumevanju ranog univerzuma“, rekao je Vejlen.

„Iako su ukupne vodene mase bile skromne, bile su visoko koncentrisane u jedinim strukturama koje su mogle da formiraju zvezde i planete. A to sugeriše da su planetarni diskovi bogati vodom mogli da se formiraju u kosmičku zoru, čak i pre prvih galaksija.“

Izvor:  N1, Hina