Voda ispravna na samo šest javnih česmi u Beogradu

Aprilsko ispitivanje Gradskog zavoda za javno zdravlje pokazalo je da je voda ispravna za piće na samo šest od 34 beogradska izvora i javne česme sa izvorskom vodom. Nije reč o izuzetku – istraživanja pokazuju da je ovako loša situacija godišnji standard, a da građani nisu adekvatno upozoreni.

Građani Beograda mogu bezbedno da koriste vodu sa izvora i česmi – Stubica, Zorina česma, Jajinci, Sveta Petka u Železniku, Higijenski zavod Grabovac i Točkić u Barajevu. Spisak možete da vidite OVDE.

Kad hemijski i mikrobiološki ispravna voda nije za piće

Iz Gradskog zavoda za javno zdravlje ističu da i pored toga što rezultati pokazuju hemijsku i mikrobiološku ispravnost ispitanih uzoraka vode, to ne znači da je korišćenje vode sa tog izvorišta u potpunosti bezbedno po zdravlje.

– U slučajevima kada su i hemijski i mikrobiološki laboratorijski nalaz ispravni, uzorak vode će biti ocenjen kao nebezbedan ukoliko je opšte stanje objekta javne česme nezadovoljavajuće – navode iz Zavoda.

Oni ističu da ukoliko se voda sa izvorišta nosi kući i kasnije koristi za konzumaciju obavezno je obezbediti higijenski bezbednu – čistu i dezinfikovanu ambalažu, držati je u rashladnom uređaju i što pre je iskoristiti.

Program kontrole predviđa praćenje kvaliteta podzemne vode, odnosno vode za piće iz 17 javnih česmi sa izvorskom vodom tokom cele godine dva puta mesečno, dok preostalih 17 u prigradskim naseljima uzorkovanje vrši jednom mesečnom i to u periodu od aprila do septembra.

Obaveštenja pored česmi – nema

Ova poražavajuća statistika je u stvari poboljšanje u odnosu na septembar 2025. godine kada je od 34 česme sa izvorskom vodom samo jedna imala vodu ispravnu za piće. Treba istaći da pored česmi nema upozorenja da voda nije za piće.

Sudeći prema mesečnim podacima Zavoda ovakva situacija je standard već godinama.

Prema rečima Nenada Spasojevića iz Centra za kreiranje politika i strategija, koji je radio na studiji o kvalitetu voda “Javne česme javna stvar” tokom 2024. godine, od ukupno 34 javne česme sa izvorskom vodom, voda na njih 19 je pri svakom merenju bila ocenjena kao neispravna.

– Čak i na poznatim i popularnim česmama, kao što su Hajdučka česma ili Milošev konak, koje jesu imale pozitivna merenja u toku godine, voda svejedno nije bila za piće u ključnim, letnjim mesecima – rekao je Spasojević povodom ovog istraživanja.

Nepoznat broj česmi koje rade

Osim malog broja česmi sa izvorskom vodom, problemi postoje i sa javnim česmama u nadležnosti Beogradskog vodovoda i kanalizacije (BVK). Njih prema zvaničnim podacima ima 205. Praktično, daleko ih je manje, pošto veliki broj ovih česmi nije u funkciji – najčešće nema vode ili je česma oštećena. Primer za one koje ne rade je Tašmajdanski park.

– Kada je u pitanju voda sa javnih česmi koje su povezane na gradsku mrežu, to je voda koja je bezbedna, uvek treba pustiti nekoliko minuta da voda poteče i može da se bezbedno koristi i da se pije i da se osveži, a sa druge strane javne česme sa izvorskom vodom to su one česme koje imaju lulu gde stalno teče voda, ne bi trebalo da se koriste kao voda za piće – rekao je svojevremeno ovim povodom za N1 Dušan Avramović iz Zavoda za zaštitu zdravlja Beograda.

Osim boljeg održavanja, čak i u slučaju da svih 205 česmi radi, ovaj broj za grad oko blizu dva miliona ljudi pogođen klimatskim promenama, ovaj broj nije dovoljan.

Istraživanje “Razvoj sistema javnih česmi na teritoriji grada Beograda kao odgovor na adaptaciju na toplotne talase” pokazalo je da je u urbanom delu potrebno da se postavi oko 100 novih javnih česmi koje bi bile na sistemu gradskog vodovoda, čime bi se pokrila značajna površina, odnosno gde bi se građanima omogućila bolja dostupnost pijaće vode sa javnih česama. Kada su u pitanju izvorske vode, potrebno je unaprediti postojeće kapacitete.

Za to je potrebno da se uprava grada tome posveti sistemski. Koliko je to realno u današnjem Beogradu videće se. Makar do sada klimatske promene nisu bile razlog za delanje ili prilagođavanje. Naprotiv.

Do tada Beograd ulazi u novo leto i novu sezonu toplotnih talasa. Srećom, ne kao Čačak, Požega, Arilje, Gornji Milanovac i Lučana koji su zbog velikih kvarova i nestručnosti u popravci, danima bili potpuno bez vode, ali svakako bez dovoljno česmi, ispravne vode, a reklo bi se i plana i sistemskog pristupa.

Izvor: N1