Uredba o ambalažnom otpadu – SEKOPAK: Više dostupnih kontejnera i efikasniji sistem selekcije otpada

Šta donosi Uredba o utvrđivanju plana smanjenja ambalažnog otpada za period od 2025. do 2029. godine, da li će građani imati bolji pristup mestima za sakupljanje ambalažnog otpada, zašto počinju u statistici da se broje Tetra Pak ambalaža i PET boce, da li smo bliži depozitnom sistemu?

Odgovore smo potražili od Violete Belanović, generalne direktorke Sekopaka, kompanije koja je operater za upravljanje ambalažnim otpadom.

Violeta Belanović – foto: lična arhiva

SRDA: Vlada Srbije usvojila je Uredbu o utvrđivanju plana smanjenja ambalažnog otpada za period od 2025. do 2029. godine. Da li ste kao operater ambalažnog otpada učestvovali u sastavljanju ovog dokumenta? Koje novosti donosi ovaj plan za dalje upravljanje ambalažnim otpadom?

– Svi operateri ambalažnog otpada imali su priliku da daju komentare na predlog Uredbe. Zahvaljujući dobroj saradnji sa Odsekom za posebne tokove otpada, Ministarstva zaštite životne sredine, od 2009. godine kada je usvojen Zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu aktivno učestvujemo u svim konsultacijama koje se tiču ove oblasti.

Nova Uredba postavlja ambiciozne ciljeve za reciklažu i ponovno iskorišćenje ambalažnog otpada, ali i jasnije definiše ulogu operatera u unapređenju sistema upravljanja otpadom. Ta uloga podrazumeva da Sekopak preuzima na sebe obavezu svojih klijenata, kompanija sa kojima ima ugovor, a koje stavljaju na tržište proizvode upakovane u ambalažu, da obezbedi sakupljanje, reciklažu odnosno ponovno iskorišćenje ambalažnog otpada u količini koja je jednaka propisanom cilju u odnosu na ukupno plasirane količine. Da pojednostavim – Ministarstvo Uredbom propiše procenat ukupnog ambalažnog otpada i pojedinačno po materijalima (papir/karton, staklo, plastika, metal, drvo) koji kompanija mora da reciklira u odnosu na one količine ambalaže koje je stavila na tržište, a Sekopak organizuje da njihova finansijska podrška stigne do javnih ili privatnih preduzeća koja se bave sakupljanjem, koje u praksi ispunjenje tog cilja treba da omoguće.

Samim tim najznačajnije promene odnose se na povećane ciljeve za reciklažu – reciklaža treba da dostigne 65% do 2029. godine, dok će ponovna upotreba (reciklaža + dobijanje energije) ambalažnog otpada porasti na 72%. To je veliki izazov jer ovako visoke ciljeve teško dostižu i države Evropske unije, ali mi im se radujemo jer smo se kontinuirano spremali za njih i zato što znamo da će oni doprineti ne samo smanjenju odlaganju ambalažnog otpada na deponije, već i smanjenju potrošnje resursa za izradu novih pakovanja čime ambalaža naših klijenata postaje dugoročno ekološki održiva.

SRDA: U saopštenju Vlade se navodi da je najvažniji cilj Uredbe da građanima Srbije omogući lakše odvajanje ambalažnog otpada putem posebnih posuda. Investicije u sakupljačku infrastrukturu sada će realizovati operateri sistema upravljanja ambalažnim otpadom. Šta ovo znači za Sekopak? A šta će doneti građanima?

Foto: Sekopak

– Jedna od osnovnih obaveza operatera ambalažnog otpada jeste ulaganje u infrastrukturu za selektivno prikupljanje i edukaciju građana. Sekopak to radi od svog osnivanja, a samo u prethodnoj godini smo postavlli više od 2.000 posuda za primarnu selekciju.

Uredba bi trebala da doprinese ujednačenom pristupu prema primarnoj selekciji od strane svih operatera. Ipak, smatramo da odgovornost za razvoj sistema ne bi trebalo da bude samo na operaterima, već i na državnim institucijama i lokalnim samoupravama koje moraju da budu agilnije i da brže i efikasnije odgovaraju na sve glasnije zahteve građana za čistom životnom sredinom i potrebe privrede Srbije koja želi da bude ekološki i resursno održivija. Ne treba zanemariti i obaveze koje proizilaze iz zahteva za članstvo u Evropskoj uniji.

Ova Uredba građanima treba da donese više mogućnosti za reciklažu, odnosno više dostupnih kontejnera i efikasniji sistem selekcije otpada kako bi isti mogao da se koristi za dobijanje nove ambalaže i drugih proizvoda ili energije, a samim tim i čistiju životnu sredinu usled smanjenja odlaganja otpada na deponije.

SRDA: U specifičnim ciljevima za reciklažu, u ovoj Uredbi je izdvojen komunalni otpad. Koliko je to značajno za realnu procenu reciklažnih stopa i da li su ciljevi realni?

– Srbija je prva država u Evropi koja je uvela ciljeve za komunalni ambalažni otpad kako bi podstakla razvoj primarne selekcije u komunalnom sektoru koji ima dosta poteškoća da uspostavi efikasan sistem odvojenog sakupljanja otpada. Dok su ciljevi bili niski operateri sistema su mogli da količine za razduženje ciljeva obezbede zahvaljujući ambalažnom otpadu sakupljenom u privredi. Sekopak je već tada započeo ulaganja u komunalnu infrastrukturu i uspostavio saradnju sa brojnim javnim komunalnim preduzećima, tako da za nas ova novina predstavlja samo dodatni podstrek za dalji razvoj.

Uvođenje ciljeva za reciklažu ambalažnog otpada iz komunalnog izvora značajno i sa stanovišta analitike i planiranja je jer pruža precizniju sliku stvarnih reciklažnih stopa.

Ciljevi su postavljeni ambiciozno, njihovo ispunjavanje omogućiće većem broju građana da učestvuju u primarnoj selekciji otpada, uz odgovarajuće investicije u infrastrukturu i edukaciju, oni su dostižni.

Sekopak je prošle godine ispunio komunalne ciljeve, i imamo očekivanja da će svi u lancu odgovornosti ozbiljno shvatiti svoju ulogu. Ministarstvo je sigurno imalo u vidu i realnu situaciju na tržištu, ali i potencijale za razvoj koje su uvedenim novinama želeli da stimulišu.

SRDA: Od 2027. godine predviđeno je da se višeslojna kartonska ambalaža posebno računa, kao i PET boce. Zašto je ta godina određena kao prelomna?

– Ciljevi koji su propisani za 2027. godinu zahtevaju ozbiljno planiranje i više godišnje ulaganja u razvoj, verujem da je Ministarstvo želelo da operaterima sistema, obvezničkoj privredi i komunalnim preduzećima da dovoljno vremena da se za njih pripremi, pogotovo imajući u vidu da je Ministarstvo najavilo za 2027. godinu i uvođenje depozitnog sistema za PET i aluminijumsku ambalažu za napitke.

Uvođenje ciljeva za PET, polietilen, ostalu plastiku kao i višeslojnu kartonsku ambalažu predstavljaju osnov za uvođenje ekomodulacija. Ova mera koja je i u Evropi u povoju omogućava da se s jedne strane odvojeno prate i podstiču ciljevi za ambalažu koja se može lako sakupiti i reciklirati, a sa druge većim troškovima optereti ambalaža koja nema ta svojstva i time motivišu kompanije da ili uvode eko dizajn, tj. pređu na ekološki održiviju ambalažu ili razvijaju tehnologije reciklaže koje mogu obezbediti novi život za ambalažu koja se trenutno može samo koristiti za dobijanje energije ili odložiti na deponije.

SRDA: Da li i na koji način se ova Uredba poklapa sa uvođenjem depozitnog sistema?

– Uredba ne donosi direktnu odluku o uvođenju depozitnog sistema, za to je potrebno doneti zasebnu Uredbu ili izmeniti Zakon, ali jasno pokazuje nameru da se sprovede i taj korak.

Ključni pokazatelji koji upućuju na to su:

• Izdvajanje PET boca za napitke kao posebne kategorije plastike;
• Postavljanje ciljeva za reciklažu PET ambalaže čak do 90% do 2029. godine – što je stopa ostvariva isključivo kroz depozitni sistem;
• Obaveza operatera da ulažu u infrastrukturu za sakupljanje komunalnog otpada kako bi se obezbedila ekonomska održivost infrastrukture za primarnu (posude) i sekundarnu (sortirnice) selekciju koji razvijaju komunalna preduzeća, što će biti poseban izazov nakon uvođenja depozitnog sistema, imajući u vidu da su PET i limenka donose veći prihod od drugih reciklabilnih materijala.

Ova Uredba je jedan od koraka koje moramo da sprovedemo da bi Republika Srbija mogla da uspostavi dugoročno održiv sistem upravljanja ambalažnim otpadom i minimalizuje njeno odlaganje na deponije.

Svakako najznačajniji korak će predstavljati izmene, odnosno unapređenje Zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu koji se nije menjao 15 godina i koji treba prilagoditi kako novim evropskim direktivama tako i postojećem tržištu Srbije, ali i mentalitetu njenih građana.

Mi smo uvek pouzdan i aktivan partner državi u modelovanju regulatornih rešenja, jer iz iskustva znamo da copy-paste pristup u donošenju zakona nije dobar i da ne garantuje efikasnu primenu. Kao operater, koji sarađuje sa desetinama sakupljačkih i komunalnih preduzeća i čiji klijenti čine 47% tržišta Srbije, a koji istovremeno ima stalnu komunikaciju sa operaterima sistema u regionu i šire, verovatno imamo najbolji uvid u izazove koje pred Srbiju stavlja zahtev za prilagođavanjem evropskom zakonodavstvu i znamo kako najbolje iskoristiti potencijale našeg tržišta da se oni prevaziđu.