Umetnička dela od otpada – Deniz Sagdic pravi portrete od starog teksasa, kesa, čepova, kablova

Umetnička dela od otpada. Upečatljivi portreti. Kada ih gledate sa određene razdaljine deluju kao bilo koji drugi naslikani portret, ali kada se približite vidite značajnu razliku. Primetite da je jedan portret urađen od istog materijala samo različitih boja. A taj materijal je otpad.

Umetnica Deniz Sagdic (Deniz Sağdıç) kreira portrete od starog teksasa, dotrajalih dugmića, plastičnih kesa, čepova od boca, kablova… Rođena je u Mersinu u Turskoj gde je završila Fakultet likovnih umetnosti. Sada živi i radi u Istanbulu gde je otvorila svoj studio.

Njena umetnička dela – 20 ženskih i muških portreta, koji su inspirisani narodima sveta, izložena su u naredna 3 meseca na aerodormu u Istanbulu u delu međunarodnih odlazaka. Interesantno je da je umetnica iskoristila otpad koji su stvorili putnici i zaposleni na aerodromu odnosno od otpada koji je stigao u centar za upravljanje otpadom na aerodromu.

– Moja svrha izrade ovih umetničkih dela od otpada je da pozovem ljude da preispitaju svoje potrošačke navike. Ako mogu da pravim umetnička dela od otpada, svako može da uradi nešto u svojim oblastima da zaštiti našu planetu. Ako se od otpada može napraviti nešto tako lepo i estetsko kao što je umetničko delo, zašto tako lako odustajemo od ovih stvari i nazivamo ih otpadom. Nastaviću da svojim umetničkim delima ljudima pokazujem ovu istinu koju oni često izbegavaju – rekla je Deniz Sagdic za portal SRDA.rs.

Deniz Sagdic

Kako je Sagdic došla na ideju da stvara portrete od otpada?

– Korišćenje otpada u mojoj umetnosti je zapravo živa faza projekta koji sam nazvala “Ready-ReMade”. Projekat Ready-ReMade” je započeo kada sam predmete koje sam svakodnevno koristila unela u posao. Razlog za ovo je bila debata o konceptualnoj umetnosti koju smo u to vreme često vodili u umetničkim krugovima. Kao što je poznato, izlaganje običnih predmeta kakvi jesu, umesto klasičnih metoda umetnosti, poput ulja na platnu ili skulpture, naziva se konceptualna umetnost. Konceptualna umetnost se može prihvatiti kao tehnika, ali je pogrešno misliti da je koncept u umetnosti moguć samo pomoću konceptualne umetničke tehnike. S druge strane, sve do poslednjih nekoliko godina, gotovo sve umetničke institucije i bijenala počele su da konceptualnu umetnost predstavljaju publici kao da je to možda najbolji ili jedini način umetnosti.

Kako kaže, započela je projekat “Ready-ReMade” kao reakciju na ovaj pristup.

– Stvarala sam klasičnim metodama umetnosti kao što su slikanje predmeta uljanom bojom, tesanje skulpture ili reorganizacija u određenom redosledu. Time sam želela da iskažem da pojam u umetnosti nije moguć samo kod konceptualne umetnosti, da koncept u umetnosti postoji od ranije, pa čak i da bez koncepta umetnost ipak ne može postojati. Jednog dana dok sam radila te radove, pomislila sam zašto ovaj običan predmet ne bi bila teksas odeća u mom ormanu. Zato što sam ih u svakodnevnom životu, kao i svi drugi, sekla, parala ili cepala. Ovog puta, napravila sam portret odeće od teksasa tako što sam porasturala sve u svom ormanu. Posle tog dana počeo je proces korišćenja samo otpada u mojim umetničkim delima.

Posle prve izložbe na kojoj je izložila radove od otpadnog materijala, krenula je spontana kampanja u javnosti.

– Čak su ljudi i kompanije iz različitih gradova počeli da mi šalju svoj otpad. U stvari, i ovaj slučaj je bio dovoljan da se moj cilj ostvari. Zato što su ovi ljudi ušli u naviku da sakupljaju svoj otpad, čak i za moju umetnost. Danas ostvarujemo projektna partnerstva sa mnogim kompanijama i institucijama. Oni šalju svoj otpad meni i na sreću sponzorišu moje projekte.

Naša sagovornica kaže da je Turska od pre 10 godina počela da aktivno radi na uspostavljanju korišćenja obnovljivih izvora energije i sistema upravljanja otpadom u kompanijama.

– Pre 10 godina svi su mislili da sam zaluđena aktivistkinja za ekologiju. Od tada se dosta promenila situacija. Svaka kompanija u Turskoj mora da uspostavi postrojenje za odvajanje i tretman otpada kao zakonsku obavezu. Prošle nedelje me je pozvala jedna kompanija, rade industrijsko pranje tekstilnih proizvoda. U pogonima ovog preduzeća 100 kg tekstilnih proizvoda se pere sa samo 100 ml vode. Ovo je sjajna tehnologija. Vrlo brzo će održivost biti pitanje pravne obaveze u celom svetu.

Pogledajte u galeriji radove ove umetnice

Dolazak u Srbiju

Deniz Sagdic kaže da nije bila u Srbiji i da bi baš volela da dođe.

– U prethodnom periodu su me pozvale neke kompanije u Srbiji. Ali, kao što znate, proces pandemije doveo je do toga da su mnogi projekti i planovi otkazani ili odloženi na neodređene datume. Nadam se da ću moći da posetim Srbiju što pre.

Snimak na inastagramu umetnice dočarava ove radove

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Deniz Sağdıç (@denizsagdicart)