U Grčkoj zbog suše pozivaju građane da “zavrnu slavine”

U Grčkoj su sve češća upozorenja zbog zabrinjavajućeg pada rezervi vode, na vrhuncu leta posle dugotrajne suše, ali i hroničnih neuspeha u upravljanju rezervama vode, smatraju stručnjaci, prenosi Beta i AFP.

Na 200 kilometara zapadno od Atine, veštačko jezero Mornos, glavni rezervoar vode poluostrva Atika na kojem je i glavni grad, smanjilo se u toku jedne godine za 30%, kako je bilo početkom jula po podacima regionalnog javnog operatera EYDAP.

A to i sve ostale rezerve Atike su se smanjile za ukupno 24% u istom periodu.

EYDAP koji je region Atike svrstao pod “žutu uzbunu”, poziva 3,7 miliona stanovnika, ili trećinu grčkog stanovništva, da pažljivo prate potrošnju vode.

U Atini se svakodnevno emituju pozivi u medijima i na društvenim mrežama za to.

“Kada ne napunite kadu da biste se okupali, uštedite i do 150 litara vode”, “Zatvorite slavinu dok perete zube”, podseća EYDAP.

Nestašica vode akutno pogađa turistička ostrva gde postoje postrojenja za desalinizaciju morske vode i bušotine da bi se zadovoljile potrebe stanovništva, čija brojnost leti nabuja.

Na ostrvima koja su žrtve svog turističkog uspeha, potražnja za vodom tokom leta “ponekad je i sto puta veća nego zimi”, rekao je za AFP Nikitas Milopulos, profesor Univerziteta u Tesaliji za upravljanja vodnim resursima.

On žali zbog “neuspešnog upravljanje vodama u Grčkoj gde nedostaju vodoprivredni radovi” i gde je poljoprivrednici “često rasipaju vodu tokom navodnjavanja”.

Tako je Civilna zaštita Grčke krajem juna uvela “vanredno stanje” na ostrvu Lerosu na mesec dana.

Skupština opštine tog ostrva u arhipelagu Dodekaneza ukazala je na kvarove postrojenja za desalinizaciju zbog “neodržavanja u prošlosti”.

Ostala ostrva, kao što su Sifnos u Kikladima, Hios u severnom Egejskom moru, Lefkada i Krf u Jonskom moru, na zapadu Grčke, kao i velike ravnice u kontinentalnoj Grčkoj ili u Makedoniji, na njenom severu, takođe su ugrožena nestašicom vode.

Na ostrvu Lefkadi, pisac i stanovnik Mihalis Makropulos osuđuje “žalosnu” situaciju i navodi da je “voda bila isključena krajem juna četiri uzastopna dana”.

U atinskom dnevnom listu “Efimerida ton sintakton”, on za taj problem okrivljuje “godine lošeg upravljanja opštinskih vlasti” i “nekontrolisan razvoj turizma bez adekvatne infrastrukture”.

Putujući na Lefkadu početkom jula, premijer Kirijakos Micotakis najavio je sprovođenje “jednog od najvećih projekata vodosnabdevanja u Grčkoj za pokrivanje potreba” tog ostrva.

Predsednica opštine ostrva Sifnosa Marija Nadali kritikovala je “preteranu potrošnju vode za bazene i zalivanje velikih vrtova”.

Suša se ove godine pogoršala u toj sredozemnoj zemlji navikloj na letnje talase vreline.

Posle najblaže zabeležene zime ikada do sada, koja je bila i među najsušnijim, usledile su visoke temperature u proleće, a potom posebno u junu koji je, po zvaničnim podacima, bio najtopliji od 1960. godine.

Grčka je početkom juna pretrpela rani toplotni talas sa temperaturom ponegde i od 44 stepena, dok se ovih dana živa penje na 41-42.

Generalni direktor EYDAP, Haralambos Sakinis, međutim, želi da umiri javnost, potvrđujući da je razvijen “poseban plan” da bi se “suočilo sa ekstremnim pojavama nestašice vode”.

U toku su ulaganja od oko 750 miliona evra, naglasio je on u nedavnom intervjuu grčkoj novinskoj agenciji ANA.

Taj javni operater se takođe priprema da aktivira jezero Iliki, dodatni rezervoar u blizini Atine, rekla je za AFP Elisavet Feloni, hidrološkinja i istraživačica Univerziteta u Atini.

– Međutim, to je energetski intenzivno rešenje jer se voda mora pumpati, dok vodotok jezera Mornos ima prirodni nagib ka Atini – naglasila je ona.

– Stvaranje centralnog tela Grčke je neophodno za razvoj sveobuhvatnog pristupa vodnim resursima širom zemlje – preporučila je ona.