Svetski dan hrane – 16. oktobar

Zdravlje, čovekova radna sposobnost, kreativnost, efikasnost u radu, dobro ili loše raspoloženje uslovljeni su načinom ishrane. S tim u vezi, pravilna ishrana postala je jedno od najvažnijih pitanja savremenog čoveka.

Ako se neko pravilno hrani lakše će se suočiti sa životnim teškoćama i efikasnije će se štititi od mnogobrojnih fizičkih i psihičkih bolesti, navode stručnjaci. Kontinuirana medicinska istraživanja dovela su do saznanja da je uzrok većine bolesti koje se pojavljuju u čovekovom životu neredovna i loša ishrana.

Savremeni način života doneo je i promenu u načinu ishrane koju karakterišu neredovni obroci, veći unos takozvane brze hrane, manji unos povrća i voća. Nije lako promeniti navike, potrebno je nekoliko meseci do godinu dana da bi se ljudi prilagodili novom režimu uzimanja obroka.

Ne postoji jedan univerzalan plan ishrane za sve osobe. Ishrana ljudi zavisi od više faktora: podneblja, kulture, običaja, religije, ekonomskog razvitka, ličnih uverenja i navika, obrazovanja, zdravstvene kulture. Način ishrane je važan faktor zdravlja koji je pod našom kontrolom. Šta ćemo jesti zavisi samo od nas. Takođe, ne treba izostaviti da se spomene i značaj fizičke aktivnosti.

Svake godine 16. oktobra, Organizacija za hranu i poljoprivredu (FAO) obeležava Svetski dan hrane, dan kada je ova organizacija i osnovana 1945. godine. U Srbiji se 16. oktobar – Svetski dan hrane obeležava od 2001. godine uz podršku Ministarstva zdravlja Republike Srbije.

Slogan koji prati ovogodišnju globalnu kampanju glasi „Unapređenje proizvodnje hrane = bolja ishrana = zdravija životna sredina = bolji kvalitet života: da ne ostavimo nikog iza sebe”, i ima cilj da podstakne osećaj lične i kolektivne odgovornosti, da probudi solidarnost i aktivizam, kako u svakom od nas ponaosob, tako na nivou zajednica i društva u celini.