Kako se zaštititi tokom letnjih vrućina i toplotnih talasa?

Toplotni talas je meteorološka pojava koju karakterišu temperature vazduha iznad 32°C u trajanju od tri i više uzastopnih dana, često praćene visokom vlažnošću i smanjenim strujanjem vazduha. Visoke temperature predstavljaju ozbiljno opterećenje za sistem termoregulacije našeg organizma.

Pridržavanjem jednostavnih saveta u vezi sa hlađenjem doma, hidratacijom, ishranom i ponašanjem na otvorenom, možete uspešno sačuvati svoje zdravlje i sprečiti komplikacije.

1. Održavajte svoj dom hladnim

Trudite se da vaš životni prostor uvek bude rashlađen. Idealno je održavati sobnu temperaturu ispod 32 °C tokom dana, odnosno ispod 24 °C tokom noći. Ovo je naročito važno za decu uzrasta do dve godine, osobe starije od 60 godina i hronične bolesnike.

• Iskoristite noćni vazduh: Otvorite sve prozore i držite roletne, šalone ili zastore podignute tokom noći i ranog jutra kada je spoljašnja temperatura niža,
• Zatvorite prozore tokom dana: Smanjite toplotno opterećenje u najtoplijem delu dana. Zatvorite prozore i navucite zastore, posebno na sunčanoj strani,
• Ugasite nepotrebne izvore toplote: Isključite veštačko osvetljenje i sve električne uređaje koji vam nisu neophodni. Izbegavajte pripremu obroka (kuvanje i pečenje) u najtoplijem delu dana jer to dodatno zagreva prostor,
• Upotreba klima uređaja: Ako koristite klimu, zatvorite vrata i prozore. Razlika između spoljne temperature i klimatizovanog prostora ne bi trebalo da bude veća od 7 do 10 stepeni kako bi se izbegao temperaturni kolaps,
• Alternativna rešenja: Ako nemate klima uređaj, okačite vlažne čaršave na otvorene prozore da biste rashladili vazduh. Ventilatori mogu delimično da pomognu, ali pri temperaturama iznad 35 °C oni ne mogu da spreče zdravstvene poremećaje izazvane toplotom.

2. Rashlađujte telo i pravilno se hidrirajte

• Pravilna hidratacija: Odrasle zdrave osobe treba da unose 8 do 10 čaša vode dnevno. Ako se bavite fizičkim aktivnostima, dodajte jednu do tri čaše vode za svaki sat aktivnosti. Tečnost unosite postepeno, gutljaj po gutljaj, i izbegavajte previše hladna pića,
• Starije osobe i tečnost: Osobe starije od 65 godina moraju često da piju vodu bez obzira na to da li osećaju žeđ, jer organizam u starosti gubi sposobnost da racionalno koristi vodu i osećaj žeđ se smanjuje. Kontrolišite boju mokraće – ona treba da bude svetložuta, a tamna boja je znak dehidracije,
• Šta izbegavati: Isključite alkohol, a smanjite unos kafe, energetskih i gaziranih napitaka jer deluju kao diuretici i ubrzavaju gubitak vode,
• Lična higijena: Tuširajte se ili kupajte u rashlađenoj/mlakoj vodi više puta tokom dana. Primenjujte hladne obloge, kupke za stopala i redovno održavajte ličnu higijenu,
• Odeća i posteljina: Nosite laganu, komotnu odeću od prirodnih materijala (pamuk, lan, svila) svetlih boja. Koristite isključivo pamučnu posteljinu.

3. Pravilna ishrana tokom leta

Izbegavajte tešku, prženu, pohovanu, preslatku i jako začinjenu hranu sa visokim sadržajem proteina. Umesto toga, letnji jelovnik treba da sadrži:

• Redovne i manje obroke: Obavezan doručak, lagan ručak, lagana večera i dve dnevne užine,
• Sveže voće i povrće: Oko 500 grama dobro opranog voća i oko 300 grama svežeg povrća dnevno,
• Tečnu hranu: Unosite supe, čorbe i variva koja nadoknađuju izgubljene minerale i elektrolite,
• Kvalitetne proteine: Tokom 4–5 dana u nedelji konzumirajte termički dobro obrađeno meso (piletina, ćuretina, riba, junetina) pripremljeno kuvanjem, dinstanjem ili na grilu,
• Oprez pri kupovini: Zbog visokih temperatura hrana se brže kvari. Obratite pažnju na rok upotrebe i adekvatno čuvanje namirnica kako biste izbegli trovanja.

4. Ograničite izlaganje toploti i suncu

• Izbegavajte kritičan period: Ne boravite na otvorenom u najtoplijem delu dana od 10 do 17 časova. Ako morate napolje, nosite laganu odeću svetlih boja, zaštitite glavu i oči, i koristite kremu sa zaštitnim faktorom (30+),
• Fizička aktivnost: Izbegavajte naporne fizičke poslove i treninge. Ako morate da ih obavljate, činite to u najhladnijem delu dana, između 4 i 7 časova ujutru,
• Zaštita na otvorenom: Kada izlazite, obavezno nosite laganu odeću svetlih boja, šešir ili kapu sa širokim obodom, naočare za sunce i nanesite kremu sa zaštitnim faktorom (30+) pola sata pre izlaganja (ponavljati na svaka dva sata),
• Oprez u vozilima: Pre polaska, provetrite automobil nakon stajanja na suncu, a tokom vožnje klimu podesite na 5–7 stepeni nižu temperaturu od spoljne. Pravite pauze na svaka dva sata radi odmora i hidratacije, krećite na put naspavani i obavezno koristite pojaseve i dečja sedišta. Nikada ne ostavljajte decu ili kućne ljubimce u parkiranom vozilu. Nikada ne ostavljajte stariju osobu (kao ni decu ili životinje) u zatvorenom, parkiranom vozilu.

5. Posebne preporuke za osetljive grupe

Starije osobe i hronični bolesnici

• Stariji srčani bolesnici i dijabetičari se nikako ne smeju izlagati suncu od 10 do 17 časova,
• Medicinski savet i lekovi: Ako bolujete od hroničnih bolesti ili uzimate više lekova, posavetujte se sa lekarom jer neki lekovi mogu uticati na termoregulaciju. Lekove čuvajte na temperaturi ispod 25 °C ili u frižideru (prema uputstvu),
• Kardiološki pacijenti: Često merite pritisak. Ako tokom leta imate nizak pritisak, konsultujte lekara pre promene doze terapije i vodite “dnevnik pritiska”,
• Osobe sa dijabetesom: Češće kontrolišite nivo šećera u krvi. Dijabetičari često imaju smanjen osećaj bola na nogama, pa ne bi trebalo da hodaju bosi kako bi izbegli neprimećene povrede. Pravilno čuvajte insulin i tračice jer im toplota šteti,
• Pomagala: Ako koristite metalna kolica ili hodalice, držite ih u hladu jer se na suncu mogu usijati i izazvati opekotine,
• Bezbednost: Održavajte redovan kontakt sa porodicom ili prijateljima. Uvek nosite sa sobom mobilni telefon i papir sa osnovnim podacima (ime, prezime, adresa, bolesti, lekovi koje pijete i kontakt telefon bliske osobe).

6. Pomozite drugima i prepoznajte simptome na vreme

Redovno proveravajte članove porodice, prijatelje i komšije koji žive sami, posebno ako su u zdravstvenom riziku.

Rane opomene i lakši poremećaji:

• Toplotni osip: Nastaje zbog neisparavanja znoja, koža i odeća su stalno vlažni. Potrebno je češće menjati čistu i suvu odeću,
• Toplotni edem: Oticanje ruku i nogu kod neaklimatizovanih osoba. Prolazi nakon boravka u hladnom prostoru od jednog do dva dana,
• Toplotna sinkopa: Gubitak svesti usled dehidracije. Zahteva da se telo osbe postavi u vodoravni položaj, da se osoba rashladi i da uzima vodu u malim gutljajima,
• Toplotni grčevi: Bolni i nevoljni grčevi u mišićima nogu, ruku ili stomaka (mogu se javiti i 2–3 sata nakon rada). Neophodno je da se sklonite u hlad, oslobodite viška odeće i pijete rashlađenu slanu vodu ili rastvore za rehidrataciju. Ako grčevi traju duže od sat vremena, potražite lekarsku pomoć,
• Toplotno iscrpljenje: Mučnina, slabost, hladna koža, ubrzano disanje. Zahteva lekarsku pomoć,
• Toplotni udar: Najteže stanje. Telo >40 °C, koža suva i vrela, konfuzija. Hitno zvati hitnu pomoć. Do dolaska hitne pomoći: skloniti osobu u hlad, skinuti joj odeću, kvasiti joj kožu i obezbediti strujanje vazduha.

Izvor: Institut za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”