Studija pokazuje: Saobraćajno zagađenje, čak i kratkotrajno, narušava rad mozga

Čak i kratko izlaganje zagađenom vazduhu škodi moždanim funkcijama, pokazalo je prvo istraživanje te vrste u svetu.

Naime, nova studija istraživača sa Univerziteta Britanske Kolumbije (UBC) i Univerziteta Viktorije pokazala je da uobičajen nivo zagađenja od saobraćaja može da naškodi funkcijama ljudskog mozga u roku od samo nekoliko sati, piše „Science Daily“.

Otkrića, objavljena u žurnalu „Environmental Health“, pokazuju da samo dva sata izlaganja izduvnim gasovima dizel motora umanjuju funkcionalnu povezanost u mozgu. Naime, merenje u okviru studije je pružilo prvi dokaz, tokom kontrolisanog eksperimenta, da je ljudima zagađenje vazduha uticalo na povezanost delova mozga.

– Tokom decenija, naučnici su mislili da je mozak nekako zaštićen od štetnih efekata zagađenja vazduha – kazao je viši autor studije dr Chris Carlsten, profesor i šef odseka za respiratornu medicinu i Kanadskog centra za plućne bolesti izazvane zagađenjem na UBC-ju.

– Ova studija, prva svoje vrste u svetu, pruža nam sveže dokaze u prilog povezanosti zagađenja vazduha i kognitivnih sposobnosti – ističe on.

Tokom eksperimenta, istraživači su nakratko izložili 25 zdravih odraslih osoba izduvnim gasovima dizel motora i filtriranom vazduhu u različito vreme u laboratorijskim uslovima. Moždana aktivnost merena je pre i posle svakog izlaganja korišćenjem funkcionalne magnetne rezonance (fMRI).

Naučnici su analizirali promene u pasivnom režimu rada mozga (DMN-default mode network), u setu međusobno povezanih delova mozga koji igra važnu ulogu u pamćenju i mišljenju.

Tom prilom je fMRI otkrio da su učesnici eksperimenta imali smanjenu funkcionalnu povezanost odvojenih regija mozga u DMN-u nakon izlaganja dizel gasovima, u poređenju sa filtriranim vazduhom.

– Poznato nam je da je izmenjena funkcionalna povezanost u DMN-u bila povezana sa smanjenim kognitivnim sposobnostima i simptomima depresije, tako da je zabrinjavajuće videti da saobraćajno zagađenje ometa te mreže – kaže dr Jodie Gawryluk, profesorka psihologije na Univerzitetu Viktorije i jedna od autora studije.

– Iako je potrebno još izučavanja kako bismo u potpunosti razumeli funkcionalne efekte ovih promena, moguće je da one one ometaju sposobnost ljudi da misle i rade – naglašava ona.

Kako da se zaštitimo

U principu, promene u mozgu bile su privremene i povezanost mozga učesnika vratila se u normalu nakon prestanka izlaganja zagađenju. Dr Carlsten pretpostavlja da bi efekti mogli postati dugotrajni ako bi izloženost zagađenju bila kontinuirana. Kazao je da bi ljudi trebalo da budu svesni vazduha koji dišu preduzmu odgovarajuće korake da minimizuju svoju izloženost potencijalno štetnim zagađivačima iz vazduha poput onih iz izduvnih gasova automobila.

– Ljudi bi trebalo dvaput da razmisle sledeći put kada se zaglave u saobraćaju sa spuštenim prozorima na kolima – kaže dr Carlsten.  – Važno je da filter za vazduh vašeg auta dobro radi, a ako često idete peške ili vozite bicikl ulicom u kojoj je gužva, razmislite o tome da pronađete manje opterećen pravac – savetuje on.

Iako se ova studija bavila samo uticajem saobraćajnog zagađenja na kognitivne funkcije, dr Carlsten kaže da su i drugi produkti unutrašnjeg sagorevanja u motoru razlog za zabrinutost.

– Zagađenje vazduha sada je prepoznato kao najveća pretnja u životnoj sredini po ljudsko zdravlje i sve više uviđamo njegov uticaj na sve glavne sisteme organa – upozorava dr Carlsten.

– Očekujem da ćemo uvideti sličan uticaj na mozak pri izlaganju drugim izvorima zagađenja vazduha, poput dima šumskih požara. Kako se učestalost neurokognitivnih poremećaja povećava, važno je da tvorci politika i zvaničnici u javnom zdravstvu to razmotre – dodaje on.

Studiju je sprovela Laboratorija za izloženost zagađenju vazduha UBC-ja, koja se nalazi u Opštoj bolnici u Vankuveru, a opremljena je najmodernijom komorom za izlaganje zagađenju koja može da oponaša kako je udisati razne vrste zagađenja vazduha. U ovoj studiji, pažljivo osmišljenoj i odobrenoj u pogledu bezbednosti učesnika, naučnici su koristili razblažene, sveže proizvedene izduvne gasove, kao i starije, kako bi dočarali uslove u realnom okruženju.