Srbija započela izradu Nacionalne strategije za razvoj biciklizma

Srbija započela izradu Nacionalne strategije za razvoj biciklizma

Dunavski centar, u okviru Transnacionalnog programa Dunav koji finansira Evropska unija, sprovodi projekat “Danube Cycle Plans” koji ima cilj da podrži razvoj održivog načina korišćenja bicikala u okviru sistema javnog saobraćaja, kao i u turističke svrhe, uz poštovanje bezbednosti biciklista, balansirane mogućnosti pristupa urbanim i ruralnim područjima kao i popularizaciju korišćenja bicikala u svrhu transporta, saopšteno je danas.

Nacionalna strategija za razvoj biciklizma Republike Srbije predstavljaće jedinstven rukovodeći dokument, koji se, u smislu saobraćajne politike, sveobuhvatno bavi principima biciklističkog saobraćaja i svim njegovim aspektima, koji postavlja osnovne pretpostavke, daje smernice za njegov razvoj ili postavlja konkretne ciljeve, navodi se u saopštenju.

Kao generalni problem se može izdvojiti nejasan koncept razvoja biciklizma u Srbiji koji se ogleda u nedovoljnoj posvećenosti pažnje izgradnji neophodne infrastrukture koja nije u skladu sa najnovijim trendovima.

– Prema podacima iz 2017. godine, u gradu Nišu postoje izgrađene biciklističke staze u dužini manjoj od 10 km, u Novom Sadu preko 100 km, u Subotici oko 15 km, u Beogradu oko 100 km. Sada se postavlja pitanje da li je ovo dovoljno i šta je sa drugim gradovima u Srbiji u kojima ne postoji biciklistička infrastruktura – navedeno je.

Kako je saopšteno, razvoj biciklizma predstavlja i jedan od ključnih prioriteta Evropske unije, te s tim u vezi Republika Srbija je na svom evropskom putu u obavezi da uskladi i ove zahteve. Naročito treba pomenuti nekoliko dokumenata usvojenih od Evropske komisije kao što su Bela knjiga – Putokaz za jedinstveno evropsko transportno područje i Zelena knjiga – Ka novoj kulturi urbane mobilnosti.

U ovim dokumentima su postavljeni ciljevi koji podrazumevaju postepeno smanjenje korišćenja automobila sa konvencionalnim gorivom u gradovima do 2050. godine. Ovako nešto je moguće uraditi jedino kvalitetnom mrežom javnog prevoza, uz efikasno korišćenje bicikla kao značajnog oblika prevoza u gradovima.

– Istovremeno treba napomenuti da je Republika Srbija pristala na uslove nove metodologije priključivanja zemalja Zapadnog Balkana Evropskoj uniji. Unutar ove nove metodologije naročito je značajno istaći Zelenu agendu i održivu povezanost u kojoj su definisane obaveze na polju saobraćajne politike i životne sredine i klimatskih promena – navedeno je u saopštenju.

Cilj Strategije je prepoznavanje biciklističkog prevoza kao ekvivalentnog načina prevoza i njegova integracija sa drugim načinima prevoza. Biciklistički saobraćaj je zdrav, ekološki prihvatljiv i čini gradove pogodnijim mestom za život. Ovakav način prevoza je brz i efikasan i zahteva manje prostora od motornog saobraćaja uz istovremeni ogroman uticaj na smanjivanje zagađenosti životne sredine i mogućnosti nastanka bolesti usled nedovoljnog kretanja stanovništva.

Povećanje učešća bicikla u ukupnom obimu korišćenih prevoznih sredstava u gradovima značajno smanjuje zagađenje vazduha i nivo buke. Istovremeno to znači i smanjivanje emisije štetnih izduvnih gasova koji nastaju korišćenjem automobila koji se smatraju glavnim uzrokom respiratornih bolesti.

Kako je saopšteno, u tom smislu treba značajno razvijati biciklizam u svim delovima Srbije što podrazumeva sledeće:

  • Reorganizaciju celokupnog transportnog sistema obezbeđivanjem odgovarajućeg prostora i infrastrukture koji će doprineti izboru biciklizma i pešačenja umesto drugih oblika transporta;
  • Značajno povećati bezbednost biciklista i broj smrtnih slučajeva i ozbiljnih povreda;
  • Uključiti biciklizam u zdravstvenu politiku Republike Srbije, a naročito u delu koji se bavi nezaraznim bolestima i gojaznošću;
  • Uključiti biciklizam u ekološku politiku Republike Srbije, a naročito u delu koji se bavi zagađenjem vazduha i bukom;
  • Učiniti biciklizam jednim od značajnih oblika turističke ponude Republike Srbije;
  • Omogućiti građanima da lakše nabavljaju nove bicikle, poprave stare ili ih modifikuju u električne bicikle;
  • Stvoriti pozitivnu klimu i kreirati obrazovne modele koji bi omogućili da deca, od najmlađih uzrasta, u svojim školskim ustanovama uče da voze bicikl.

Kako su koristi i benefiti razvoja biciklizma sveobuhvatni, kompleksni, izrazito slojeviti, difuzni i višestruki, oni nužno zahtevaju i set mera optimalnog razvoja biciklizma koji je iste prirode, tj. koji je dovoljno sveobuhvatan i širok da omogući ostvarivanje ciljeva u punom obimu.

Mere neophodne za ostvarivanje ciljeva Strategije podrazumevaju kooperaciju različitih institucija i sektora društva, odnosno sinergiju napora svih relevantnih društvenih činilaca – nadležnih ministarstava, instituta, eksperata, organizacija civilnog društva, jedinica lokalne samouprave i svih ostalih relevantnih aktera.

Sveobuhvatnu kooperaciju predviđaju i smernice Pan-evropskog master plana za promociju biciklizma od maja 2021. godine, koje identifikuju potrebu za saradnjom čitavog spektra ustanova, sa fokusom na ministarstva “zdravlja, životne sredine, saobraćaja i infrastrukture, obrazovanja, turizma, unutrašnjih poslova i finansija”.

Konstruktivnim zajedničkim pristupom svih navedenih aktera omogućavaju se neophodni postupci i procesi, odnosno realizacija sledećih mera predviđenih Strategijom:

  • Izgradnja, razvoj i održavanje biciklističke infrastrukture;
  • Generisanje i dalji razvoj usluga neophodnih za razvoj biciklizma;
  • Edukacija o biciklizmu i promocija biciklizma na svim nivoima;
  • Institucionalni razvoj biciklizma;
  • Modifikacija i dopuna postojećih regulativa;
  • Kontinuirano praćenje i analiza stanja biciklizma.

Tagovi

Podelite na društvenim mrežama