SEKOPAK: Zajednička odgovornost za održiv EPR sistem

Sa 119.000 tona prerađenog ambalažnog otpada, Sekopak je u 2025. godini dostigao nacionalni cilj i ispunio u ime svojih klijenata specifične i komunalne ciljeve za reciklažu, saopštio je Sekopak.

U 2026. godinu Sekopak ulazi sa više od 10.500 instaliranih posuda za primarnu selekciju otpada na teritoriji Srbije, spreman da pruži podršku naporima države i jedinica lokalne samouprave u cilju smanjenja odlaganja otpada na deponije. Sekopak ostaje čvrst oslonac svojoj mreži dobavljača – sakupljača i reciklera koji se kao i srodne industrije u Evropi trenutno suočavaju sa brojnim tržišnim izazovima.

Sekopak ispunio ciljeve zahvaljujući ulaganjima u infrastrukturu – jer odgovorne kompanije sistem grade, a ne obezvređuju ga.

Na čemu se zasniva pouzdanost Sekopakovog modela rada?

Foto: Sekopak

Ciljevi u sistemu proširene odgovornosti proizvođača (EPR) se dugoročno mogu ostvarivati isključivo kroz izgrađen i funkcionalan sistem – zasnovan na realnim kapacitetima i realnim cenama, dugoročnim ulaganjima i partnerskoj saradnji sa javnim sektorom, navodi Sekopak.

Sekopak se u svom radu vodi ključnim principima EPR-a:

• saradnja sa javnim komunalnim preduzećima i lokalnim samoupravama
• kontinuirana ulaganja u infrastrukturu, logistiku i edukaciju
  primarna selekcija na mestu nastanka
• jasno definisani i kontrolisani procesi i usklađenost sa međunarodnim standardima (ISO 9001, ISO 14001, ISO 59004 i ISO 59010)
• nezavisno potvrđena održivost kroz zlatnu EcoVadis medalju, kojom je Sekopak svrstan među 5% najodrživijih
• kompanija na globalnom nivou.

Ovakav model obezbeđuje pouzdanost, dugoročnost i predvidivost, kao i realno ispunjenje ciljeva. Naši dobavljači dužni su da poštuju zakonske propise i interne kompanijske standarde. To podrazumeva da moraju da obezbede sve neophodne dokaze da su količine ambalažnog otpada u Sekopakovom sistemu, realno sakupljene i reciklirane, odnosno ponovno iskorišćene, napominju u Sekopaku.

Zašto je ovaj pristup ključan – pouka iz Slovenije

Iskustvo Slovenije pokazuje koliko su modeli zasnovani prvenstveno na politici niskih cena bez strategije razvoja infrastrukture dugoročno neodrživi. Višegodišnje snižavanje naknada u slovenačkom EPR sistemu dovelo je do toga da finansijski doprinosi proizvođača više nisu odražavali stvarne troškove upravljanja ambalažnim otpadom, podseća Sekopak.

Posledice su bile sistemske – izostala su ulaganja u infrastrukturu i primarnu selekciju otpada, rezultati reciklaže komunalnog ambalažnog otpada su bili slabi, nagomilali su se operativni problemi, a oslabilo poverenje države, pa i građana u princip produžene odgovornosti proizvođača – odnosno u kapacitet privrede da obezbedi odgovorno upravljanje ambalažom koju stavlja na tržište Slovenije.

Regulatorne reforme su bile neophodne, a stav države da samo SLOPAK (Green Dot Slovenia) ispunjava uslove za nastavak rada potvrdio je i evropski Sud pravde odlukom da je ovaj centralizovani model potpuno u skladu sa pravom EU.

Ovu ocenu podržala je i evropska EPR asocijacija EXPRA, koja je u zvaničnom saopštenju istakla da presuda predstavlja jasnu potvrdu da države članice mogu i treba da jačaju sistemske EPR modele radi zaštite životne sredine i stabilnosti sistema:

Slovenački primer jasno pokazuje: cena neulaganja u sistem ne nestaje – ona se samo odlaže, a na kraju dovodi ili do potpunog urušavanja sistema ili do obaveznih reformi i većih troškova za sve učesnike.