Raste udeo obnovljivih izvora u EU, Švedska daleko ispred ostalih

Udeo obnovljivih izvora u bruto finalnoj potrošnji energije u Evropskoj uniji povećao se na 23% 2022. godine, što je rast od 1,1% u odnosu na prethodnu godinu, prenosi Beta.

Najveći udeo, skoro tri puta veći od evropskog proseka, imala je Švedska, a najmanji Irska, saopštila je evropska agencija za statistiku Eurostat.

U Srbiji je taj udeo iznad evropskog proseka – 27%, što je 1,8% više nego 2021.

Prema evropskoj Direktivi o obnovljivoj energiji cilj je da se udeo obnovljivih izvora poveća na 42,5% do 2030. godine. To znači da članice treba da povećaju taj udeo za gotovo 20% i da moraju da ubrzaju svoje napore.

Prošle godine je 17 članica EU imalo udeo obnovljivih izvora ispod 23%.

Švedska je na prvom mestu i daleko ispred svih sa 66% energije koja je 2022. dobijena iz obnovljivih izvora, najvećim delom iz energije vode, vetra, čvrstih i tečnih biogoriva, kao i toplotnih pumpi.

Iza nje je Finska, gde su obnovljivi izvori, najviše hidroenergija, vetar i čvrsta biogoriva, imali udeo od 47,9%.

Na trećem mestu je Letonija, sa udelom OIE od 43,3%, uglavnom iz hidroenergije.

Danska (41,6%) i Estonija (38,5%) su od obnovljivih izvora najviše koristili vetar i čvrsta biogoriva.

Oko trećine energije iz obnovljivih izvora dobijala je Portugalija, uglavnom se oslanjajući na čvrsta biogoriva, vetar, hidroenergiju i toplotne pumpe, kao i Austrija, najviše zahvaljujući hidroenergiji i čvrstim biogorivima.

Najmanji udeo obnovljivih izvora imali su Irska (13,1%), Malta (13,4%), Belgija (13,8%) i Luksemburg (14,4%), prenosi Beta.