Ramonda, Ćilibar, Indigo, Selena – Organska vina iz Beogradskog vinogradarskog rejona

Vinarija Plavinci
Ramonda, Ćilibar, Indigo, Selena – Organska vina iz Beogradskog vinogradarskog rejona

Foto: Vinarija Plavinci

Hteo je da se hrani zdravo, da diše čist vazduh i pije ispravnu vodu, kao i da svojim ponašanjem omogući drugima isto to. Razlozi su zašto se Branislav Anđelić, vlasnik vinarije “Plavinci” u Grockoj, odlučio za organsku proizvodnju vina.

– Volim vina, pijem ih svakodnevno. Vinova loza je etalon monokulture, jedna od najgorih za održivost. Zemlja se stalno drži gola i mrtva, gde su svi mikroorganizmi pobijeni mineralnim đubrivima, herbicidima i neprekidnom obradom tla. Svi insekti, i štetni i korisni, su pobijeni insekticidima. Kakva li je to hemija koja zahteva od seljaka da obuče skafander kad je primenjuje. Fungicidi ulaze duboko u biljku i tamo ostaju, prenoseći se preko grožđa u vino i na kraju nas. A onda, kada takvo grožđe dođe na preradu, zakon dopušta da se 49 različitih hemikalija dodaju u proizvodnji vina – kaže na početku razgovora za portal SRDA Branislav Anđelić.

Kada se odlučio za uzgoj vinove loze i proizvodnju vina za njega nije bilo nikakve dileme oko organskog pristupa.

Smatra da su uslovi za razvoj organske proizvodnje u Srbiji izvanredni jer se proda sve što se proizvede, i to uglavnom u inostranstvu.

Branislav Anđelić

Branislav Anđelić /Foto: Lična arhiva

Sve više “organskih” vinarija

Navodi primer da u sektoru u kome se posle karijere ekonomiste obreo, do pre tri godine “niste puškom mogli da ubedite vinare da pređu u organsku proizvodnju”.

– Skoro deceniju je bilo samo nas tri vinarije koje su nudile organska vina. Ukupna potrošnja vina je godinama na istom nivou, ali unutar te brojke potrošnja organskog vina raste 20% godišnje. To su prepoznale konvencionalne kolege i sada ima desetak vinarija, neke veoma velike, koje su u procesu konverzije i već će ove godine imati prva sertifikovana vina – ističe Anđelić.

Prednost Srbije su, kako kaže, i velike površine zaparložene poljoprivredne zemlje koja se brzo može prilagoditi u organsku proizvodnju.

Dodaje da je važno da je i država prepoznala važnost organske proizvodnje pa daje četiri puta veće podsticaje nego za konvencionalnu proizvodnju.

Vinarija Plavinci

Foto: Vinarija Plavinci

Kako se pravi organsko vino?

Organsko vino se pravi od ručno ubranog organskog grožđa. U preradu ulazi samo potpuno zdravo i zrelo grožđe. Vrenje se odvija na kvascima koji su došli iz vinograda sa grožđem, bez ikakvih dodataka.

– Vino odležava na sopstvenom talogu, koji se povremeno meša. Talog ne samo da bitno obogaćuje arome i povećava punoću ukusa, već i štiti vino od kvarenja, tako da ni u toku odležavanja nije potrebno dodati u vino ništa. Kada dođe vreme, kroz godinu, dve, prestaje se sa mešanjem i vino se pusti da se prirodno staloži i izbistri. Kod flaširanja se ne filtrira – objašnjava Branislav Anđelić.

Veoma zahtevan posao

Proces organske proizvodnje je veoma zahtevan po pitanju radne snage.

– Ne samo da vam treba više sati rada, već taj rad moraju da izvode ljudi sa višim stepenom obuke. Pipav je, zahteva koncentraciju, metodičnost. I nikada ništa što mora da se uradi sada ne smete da ostavite za posle. Nema hemije, znači nema popravke. Možete da delujete samo preventivno – objašnjava naš sagovornik.

Glavna razlika je što se u organskoj proizvodnji ne brine toliko o samom čokotu loze koliko o opštoj prirodnoj ravnoteži. U svakom zemljištu bilo kog vinorodnog područja postoji dovoljno hraniva za lozu.

– Ne treba dodavati ništa što dolazi van vinograda. Ali te hranjljive sastojke treba osloboditi, kako bi biljka mogla da ih usvoji. A to rade mikroorganizmi, gliste, gljive i drugi živi organizmi u zemlji. Mi moramo da se postaramo da zemlja bude živa. U vinogradu se ostavlja zatečeno bilje, koje u konvencionalnoj poljoprivredi zovu korov, i neke korisne posađene vrste da rastu do cvetanja. Onda se pokose i ostave da trule. One su đubrivo. Ovo se ponavlja od posle berbe do kasne jeseni – kaže sagovornik.

Branislav Anđelić kaže da se su se on i njegova sestra sa kojom je zajedno u ovom poslu odlučili za malu proizvodnju na oko 1,25 hektara jer ne žele da se bave menadžmentom, već žele da lično rade sve od početka do kraja.

Sa površine od maksimalno dva hektara može da se napravi 4.000 do 5.000 flaša visoko kvalitetnog vina.

Tu količinu možemo lako da ručno flaširamo, etiketiramo i plasiramo na tržište, priča vlasnik vinarije u Grockoj.

Ćilibar i Indigo Plavinci

Foto: Vinarija Plavinci

Francusku sortu marselan koriste za roze vino Ramonda, domaću panoniu za belo vino Ćilibar, tamjaniku za oranž vino Selena, a nemačku sortu regent za crveno vino Indigo.

Indigo i Ćilibar su inače dobijali srebrne medalje na međunarodnim takmičenjima, a Selena je ove godine dobila duplo zlato i proglašena najboljim organskim vinom Balkana u konkurenciji od više od 1.000 etiketa.

Gde se može pronaći ovo vino

Više od 50% asortimana prodaju putem veb sajta vinarije “Plavinci”.

– Cilj nam je da to bude više od 80% sa našom malom količinom to je sasvim realno. Vinoteke i restorani dolaze i odlaze, a mušterija koja kupuje direktno od nas ostaje. Imamo i više generacija jedne porodice da su nam mušterije – neko je za proslavu uzeo naše vino, drugi su probali i postali stalni kupci. Imamo čak i kupce koji rezervišu svoju godišnju potrošnju u napred i plate depozit. To nam mnogo znači u planiranju tokova gotovine – kaže naš sagovornik.

Ova vina se inače mogu kupiti u nekoliko prodavnica u Beogradu: Fino vino, Planeta vina, Just organic, Atelje ukusa, Vinski dućan Tinto, Ours i Relić BM  u Grockoj.

Takođe i u Novom Sadu vina se mogu kupiti u Bioparku i Bio salaš idei.

Vina iz Plavinaca se mogu pazariti i u restoranima: Vip Casa Club na Zlatiboru, Vinogradi u Grockoj,  a u Beogradu -Kafanica, Rubin, Zadruga, Little Bay, Endorfin, Marinero.

Vinarija “Plavinci” nalazi se u Gročanskom vinogorju koje je sastavni deo Beogradskog vinogradarskog rejona.

Od svih glavnih gradova u Evropi samo Beč i Beograd imaju svoje vinogradarske rejone, a oba grada su locirana na Dunavu.

 

Tagovi

Podelite na društvenim mrežama