Proizvodnja ekološkog peleta od industrijske konoplje kreće u avgustu 2022.

industrijska konoplja
Proizvodnja ekološkog peleta od industrijske konoplje kreće u avgustu 2022.

Foto: pixabay

Sudeći po sve većem interesovanju poljoprivrednika, ali i javnosti, izgleda da će uzgajanje industrijske konoplje nastaviti da bude trend i u narednom periodu, što je već godinama unazad slučaj u Evropi i svetu.

Ekspanzija ove biljke u Srbiji dogodila se nakon 2016. godine, kada je sve veći broj poljoprivrednika odlučio da ulaže upravo u ovaj biznis, budući da industrijska konoplja ima široku upotrebu i može biti iskorišćena od korena do listova. Sadrži i više od 20 aminokiselina, od kojih je devet esencijalnih, a u Srbiji se gaji u potpuno prirodnim uslovima, bez pesticida i herbicida.

U našoj zemlji je trenutno preko 100 proizvođača industrijske konoplje, a površina pod ovom biljkom je od samo dvadesetak hektara došla do nekoliko stotina hiljada. Postavlja se pitanje da li su poljoprivrednici u Srbiji dovoljno osposobljeni za uzgajanje i preradu ove biljke, koja može da ima značajnu primenu i u procesu energetske tranzicije?

Ekopanonia, klaster za afirmisanje korišćenja ekološke energije i širenje znanja o raspoloživosti, prednostima, kao i društvenim, ekološkim i korporativnim koristima od adekvatne eksploatacije obnovljivih izvora energije, prijavio se na konkurs Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) – Izazov za inovativna rešenja u oblasti cirkularne ekonomije, sa projektom za edukaciju o proizvodnji i korišćenju industrijske konoplje.

Kako u razgovoru za Biznis.rs kaže Zoran Jovanović koji sarađuje sa ovim klasterom, budući da se već pet-šest godina bavi industrijskom konopljom, neophodno je da se razvije tehnologija za njenu preradu, jer je upravo ona jedan od preduslova za apsolutno iskorišćavanje njenog potencijala.

– Danas kada pitate zbog čega se konoplja ne seje u velikoj meri, kao što je bio slučaj sredinom prošlog veka u Srbiji, odgovara se pitanjem – gde ću i kome da je prodam – kaže on i dodaje da je to posledica činjenice da nemamo kapacitet za njenu preradu, a uz to je i neophodno edukovati nove kadrove koji bi se bavili ovim poslom.

Jovanović objašnjava da se pun potencijal industrijske konoplje može iskoristiti samo uz stručno osoblje i savremenu tehnologiju koji mogu pružiti maksimalni rezultat, a koji proizilazi iz samih značajnih karakteristika ove biljke. Njene glavne osobine su da njen koren čisti zemljište od teških metala, ima 30 puta veću moć apsorbovanja ugljen-dioksida od bilo kod drugog drveta i nije potrebno nikakvo ulaganje nakon setve. Od cveta konoplje može da se napravi dvadesetak, a od korena i više od 100 proizvoda. Takođe, predstavlja dobar izvor za energetsku tranziciju, a uz to i otežava rast korova.

Prema rečima Jovanovića, u toku je rad na konstruisanju mašina za njenu preradu, i to kako mašina za odvajanje kore, tako i peletirki koje prave pelet od konoplje.

– Mi smo dali pelet od konoplje na kontrolu Jugoinspektu i dokazano je da je to najkvalitetniji i najisplativiji pelet koji postoji – naglašava Zoran Jovanović.

Takođe, on navodi da je Ministarstvo za brigu o selu izdvojilo određena sredstva koja će biti korišćena za izgradnju sušara, kao i nabavku druge opreme koja bi trebalo da napravi preokret – od troška koji je do sada predstavljalo uklanjanje stabljike koja nije mogla da se koristi bez adekvatne tehnologije do zarade.

– Srbija je šezdesetih godina zarađivala milijarde dolara od konoplje, a odjednom ne znamo šta da radimo sa ono malo stabljike koju seljak proizvodi, već mu to predstavlja trošak oko oranja – kaže naš sagovornik.

Ovaj obrt, dodaje Jovanović, izvešće se tako što od stabljike mogu da se odvajaju vlakna koja mogu da se prodaju bilo gde u inostranstvu, a drugi deo će biti iskorišćen za proizvodnju pomenutog peleta visoke ekološke i energetske vrednosti, krećući se u pravcu energetske tranzicije. On kaže da bi mogla da se izveze i apsolutno sva količina tako dobijenog peleta, ali i da je svima nama u interesu da dobar deo bude prodavan i korišćen u Srbiji.

Upravo pomenuti projekat, uz osavremenjivanje tehnologije, trebalo bi da dovede do toga da se “ljudi ne osećaju prevarenim, jer će im biti ponuđeni i štap i šargarepa”, kao i da se trenutne prepreke prevaziđu.

Rezultat ovog projekta trebalo bi da bude otvaranje edukativnog centra u Irigu, gde će se obučavati kadrovi za preradu industrijske konoplje u ekološki pelet.

– Shvatili smo da ako napravimo savremene mašine ne bi imao ko da rukuje njima. U Srbiji se razvija jedna firma iz Valjeva koja pravi peletirke i uređaje za skidanje kore. Mi ćemo sa njima u avgustu krenuti u proizvodnju prve količine peleta od industrijske konoplje – kaže Jovanović.

Podsetimo, uz podršku Evropske Unije i u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine, Švedskom agencijom za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA) i Evropskom investicionom bankom (EIB), Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Srbiji objavio je “Izazov za inovativna rešenja u oblasti cirkularne ekonomije“.

Cilj ovog izazova je da podrži sprovođenje inovativnih ideja koje će doprineti efikasnijem korišćenju resursa, kao i smanjenju i ponovnoj upotrebi otpada u procesima proizvodnje. Realizacija ovih ideja doprineće smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bašte, što će ubrzati zelenu transformaciju privrede i društva, odnosno sprovođenje Zelene agende u Srbiji.

Dvadeset najboljih rešenja dobiće mentorsku i tehničku podršku, a za najboljih pet biće obezbeđeno sufinansiranje, kako bi se primenila u praksi.

Izvor: biznis.rs

Tagovi

Podelite na društvenim mrežama