Priprema za energetsku sanaciju zgrada centralne vlasti

Priprema za energetsku sanaciju zgrada centralne vlasti

U partnerstvu sa Ministarstvom rudarstva i energetike i u saradnji sa Upravom za zajedničke poslove republičkih organa i Razvojnom bankom Saveta Evrope (CEB), Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) je pokrenuo niz pripremnih aktivnosti kako bi se poboljšala energetska efikasnost u zgradama centralne vlasti, saopštio je UNDP.

Prva u nizu pripremnih aktivnosti je izrada energetskih sertifikata zgrada za referentno stanje, nakon čega će biti sprovedeni detaljni energetski pregledi zgrada u skladu sa metodologijom koja se koristi u EU, odnosno u skladu sa Direktivom o energetskim performansama zgrada.

Na osnovu rezultata sprovedenih energetskih pregleda biće procenjene moguće uštede i predložena po tri investiciona paketa mera energetske efikasnosti i korišćenja obnovljivih izvora energije za svaku zgradu.

Za svaki paket biće sprovedena finansijska analiza i vrednovanje ostalih društvenih koristi koje svaki paket donosi. Nakon ovih razmatranja za svaku zgradu biće izabran optimalni paket mera na osnovu čega će biti izrađena odgovarajuća projektna dokumentacija za energetsku sanaciju. Za dve najkompleksnije zgrade, “Palata Srbija” i “SIV 3”, biće izvršena i istraživanja geotermalnog potencijala koja će dati preciznu sliku mogućnosti primene geotermalne energije za grejanje i hlađenje ovih objekata. Takođe, za ove zgrade biće izrađene i detaljne studije izvodljivosti u skladu sa propisima o upravljanju kapitalnim projektima.

Do sada je nekoliko timova domaćih i međunarodnih stručnjaka pregledalo 18 zgrada, a do kraja juna biće izvršeni energetski pregledi svih odabranih objekata. Izabrane zgrade centralne vlasti obuhvataju ukupno 208.000 m2, a polovina odabranih objekata spada u kategoriju kulturne baštine. Među zgradama obuhvaćenim energetskim pregledima su neki od najznačajnijih spomenika kulture u Beogradu, kao što su zgrada Predsedništva na Andrićevom vencu i zgrada Vlade Republike Srbije.

sanacija zgrada undp

Foto: UNDP

Očekivani rezultati programa “Energetska efikasnost u zgradama centralne vlasti” vrednog 40 miliona EUR su smanjenje potrošnje primarne energije u saniranim zgradama za oko 30%, smanjenje emisije CO2 za oko 20%, poboljšanje uslova rada, poboljšanje bezbednosti na radu i oko 29% uštede u operativnim troškovima za energiju. Pored toga, program treba da doprinese zaštiti i očuvanju objekata kulturne baštine.

Pripremne aktivnosti deo su napora i težnje UNDP-a da pomogne proces zelene tranzicije u Srbiji. Tim povodom, stalna predstavnica UNDP-a u Srbiji, Fransin Pikap, istakla je:

– U Srbiji, 40% emisija GHG potiče iz potrošnje energije u zgradama, od kojih se 15% pripisuje javnim ustanovama. Adaptacija starih, energetski neefikasnih javnih objekata će dovesti do smanjenja emisija GHG, poboljšati kvalitet vazduha na lokalnom nivou i uslova za ljude koji te objekte koriste. Takođe, to će dovesti do otvaranja novih radnih mesta za lokalna građevinska preduzeća, kao i za kompanije koje se bave održavanjem zgrada, poboljšati otpornost na klimatske promene i očuvati istorijsku vrednost tih objekata.

Veliki razvojni izazov za Srbiju predstavlja neefikasno korišćenje energije, koja se najvećim delom dobija sagorevanjem fosilnih goriva, što za posledicu ima visoke emisije štetnih materija među kojima su i one koje izazivaju efekat staklene bašte (GHG).

Brojne studije ukazuju da Srbija poseduje veliki potencijal da poboljša energetsku efikasnost svog fonda zgrada. Kada je o javnim zgradama reč, značajan potencijal za uštedu energije odnosi se na tehničke sisteme zgrada (grejanje, klimatizacija, unutrašnje osvetljenje, itd.), upravljanje tim sistemima i ponašanje samih korisnika. Zato je neophodno proceniti postojeće stanje energetske efikasnosti zgrada i tako obezbediti informacije potrebne za donošenje paketa različitih mera energetske efikasnosti koje će obuhvatiti energetska sanacija svakog od objekata.

Predviđene pripremne aktivnosti trajaće do maja 2023. godine, a omogućene su zahvaljujući finansijskoj podršci Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF) i Poverilačkog fonda Razvojne banke Saveta Evrope kome doprinose Republika Slovačka i Kraljevina Španija.

 

Tagovi

Podelite na društvenim mrežama