Pravilno nošenje školske torbe – preduslov za zdravu kičmu

Školsko doba predstavlja period intenzivnog telesnog i psihičkog razvoja u kome dete može biti izloženo različitim negativnim uticajima sredine, koje treba prepoznati i na vreme otkloniti kako bi se sprečili mogući poremećaji. Jedna od stvari na koju treba obratiti pažnju je i težina školske torbe.

Preteške školske torbe su čest uzrok bolova u leđima, grudima i vratu, kao i lošeg držanja, koje može dovesti do različitih deformiteta kičme koji se javljaju u periodu intenzivnog rasta i razvoja kod dece.

Preporuka lekara, pre svega ortopeda i fizijatara, je da težina školske torbe sa školskim priborom i pratećom opremom treba da iznosi 5-10%, do najviše 15% telesne težine deteta, iznad čega ona štetno deluje na koštano-mišićni sistem i njegov razvoj.

Primer preporučene težine školske torbe

Za dete normalnog razvoja i uhranjenosti (u okviru granica standarda za dati uzrast) – prikladna težina školske torbe sa priborom je do 10% telesne težine deteta, što znači da dete težine 22-25kg (prosečna težina deteta pri polasku u prvi razred osnovne škole), ne bi trebalo da nosi školsku torbu težu od 2-2,5 kg.

Osim težine školske torbe, pažnju treba posvetiti i njenom obliku i veličini. Da bi se smanjilo opterećenje i bol u leđima, vrh torbe treba da se nalazi nekoliko centimetara ispod vrha lopatica a njen donji deo nekoliko centimetara iznad struka.

Kako pravilno odabrati i nositi školsku torbu/ranac?

• Torba pre svega, mora da odgovara visini deteta i ne sme prelaziti iznad detetovih ramena, kako dete ne bi palo ukoliko se nagne napred;
• Naramenice moraju biti široke, adekvatno podešene i dobro postavljene kako bi se težina podjednako rasporedila na oba ramena;
• Nošenje torbe na samo jednom ramenu izaziva bolove u mišićima i dovodi do problema sa držanjem i položajem tela;
• Dužinu naramenica prilagoditi tako da torba bude visoko na leđima i blizu kičme. Labavo postavljena torba izaziva krivljenje kičme i bol u leđima;
• Torba treba da ima više pregrada, kako bi težina njenog sadržaja bila efikasnije preraspodeljena.

Školske torbe sa produženom ručkom i točkićima nisu preporučljive zbog opterećenja strane tela koja “povlači” torbu što izaziva bol u ramenu i krivljenje kičme u stranu. Takođe, ove torbe mogu dovesti i do povreda usled saplitanja, naročito na neravnom terenu ili stepenicama.

Preporuke roditeljima:

• Omogućite deci da učestvuju u izboru torbe jer će rado nositi onu koju sami odaberu;
• Budite mudri prilikom kupovine: odaberite torbu i pernicu od lakšeg materijala, kao i sveske mekog poveza;
• Pokažite deci pravilno pakovanje školske torbe-najteži deo sadržaja uvek ide bliže detetovim leđima;
• Redovno kontrolišite i “pročistite” sadržaj torbe, imajući u vidu da deca neretko nose nepotrebne stvari;
• Proverite da li vaša deca, naročito ona mlađeg uzrasta, spremaju školsku torbu prema rasporedu za taj dan jer se često dešava da deca nose sve knjige u školu;
• Naučite decu kako da pravilno nose školsku torbu – upozorite ih da torbu ne nose na jednom ramenu;
• Redovno pitajte vaše dete da li mu nošenje školske torbe izaziva umor ili bol, trnjenje ili gubitak osećaja u rukama, bol i ukočenost u vratu, crvenilo na ramenima;
• Posavetujte se sa učiteljem – razrednim starešinom ukoliko vaše dete svakodnevno nosi veliki broj knjiga.

Kako da znate da je torba vašem detetu preteška?

To ćete znati ukoliko primetite:

• Da je detetu neophodna pomoć da podigne torbu/ranac na ramena;
• Da se dete naginje napred kada hoda sa rancem na leđima;
• Da se dete zadiše nakon kratkog hoda sa torbom.

Preporuke za škole:

• Ukoliko je moguće, u školama, naročito onim u ruralnim krajevima, gde đaci do škole prelaze i po više kilometara, treba obezbediti prostor ili ormariće za ostavljanje bar dela knjiga i pribora;
• Preporučivati sveske mekih poveza i malih formata, kad god je to moguće;
• Učitelji i nastavnici bi trebalo da daju jasne informacije o školskom materijalu i udžbenicima koje bi đaci trebalo da nose sledećeg dana ili časa;
• Povećati upotrebu modernih tehnologija, uključujući elektronske sadržaje, ali vodeći računa o negativnim aspektima korišćenja računara i sedentarnih aktivnosti.

Nedovoljna fizička aktivnost predstavlja jedan od vodećih uzroka nastanka deformiteta kičme. Upravo zbog toga, izuzetno je važno u nastavne programe uvrstiti što više sadržaja koji podrazumevaju fizičku aktivnost, kako u okviru redovne nastave, tako i kroz vannastavne aktivnosti na otvorenom i u prirodi.

Izvor: Gradski zavod za javno zdravlje Beograd