Postignut istorijski dogovor o biološkoj raznovrsnosti

Zemlje sveta usvojile su danas u Montrealu u Kanadi istorijski sporazum čiji cilj je sprečavanje razaranja biološke raznolikosti i njenih resursa, neophodnih čovečanstvu.

Posle četiri godine teških pregovora i deset dana i noći diplomatskog maratona više od 190 država postiglo je sporazum pod pokroviteljstvom Kine, predsedavajuće UN konferencije o biodiverzitetu COP15, prenosi Beta.

Ovaj „mirovni sporazum sa prirodom“ nazvan „sporazum Kunming-Montreal“ ima cilj da zaštiti zemlju, okeane i životinjske vrste od zagađenja, uništenja i klimatske krize.

Zemlje su se dogovorile o mapi puta čiji cilj je da se zaštiti 30 odsto planete do 2030. i da se izdvoji 30 milijardi dolara godišnje pomoći za očuvanje za zemlje u razvoju.

– Sporazum je usvojen – rekao je Huang Runqiu iz Kine, predsedavajući konferencije UN o biodiverzitetu, ili COP15, na plenarnoj sednici organizovanoj u sred noći, što je propraćeno aplauzom delegata.

– Zajedno smo napravili istorijski korak – rekao je Steven Guilbeault, ministar za životnu okolinu Kanade, zemlje domaćina konferencije.

Najznačajnija od dvadesetak usvojenih mera je preuzeta obaveza da se do 2030. zaštiti 30 odsto kopnenih i vodenih površina koje se smatraju važnim za biološku raznolikost. Trenutno je zaštićeno 17 odsto kopnenih površina i osam odsto morskih.

Taj dogovor je predstavljen kao jednak cilju usvojenom na konferenciji za klimu u Parizu da se ograniči klimatsko zagrevanje na 1,5 stepeni Celzijusa.

U tekstu se takođe daju garancije za autohtone narode, čuvare 80 odsto biodiverziteta koji opstaje na Zemlji, preporučuje se restauracija 30 odsto degradiranog zemljišta i traži da se prepolovi rizik vezan za pesticide.

U pokušaju rešenja finansijskog pitanja koje je uvek goruće između Severa i Juga, Kina predlaže da se dostigne „najmanje 20 milijardi dolara“ godišnje međunarodne pomoći za biodiverzitet do 2025. godine, i „najmanje 30 milijardi do 2030. godine“.

Ministri i državni zvaničnici iz oko 190 zemalja uglavnom su se složili da zaštita biološke raznovrsnosti treba da bude prioritet, a mnogi su poredili te napore sa klimatskim pregovorima koji su završeni prošlog meseca u Egiptu.

Ali su se mučili gotovo dve nedelje da se slože oko toga kako treba ta zaštita da izgleda i ko će za nju platiti.