Od stare opeke do staze u parkovima – U Čajetini započinje projekat reciklaže građevinskog otpada

Reciklažom građevinskog otpada može se dobiti materijal za staze u parkovima, za sportske terene, bašte. Postrojenje, koje će biti dobar primer cirkularne ekonomije za sve lokalne samouprave, trebalo bi da počne da radi u Čajetini do kraja 2023. godine.

Ovu ideju su osmislili i realizuju opština Čajetina, Srpska asocijacija za rušenje, dekontaminaciju i reciklažu i Institut Mihajlo Pupin Projekt Inženjering d.o.o.

Kako su došli na ideju za razvoj ovog projekta objašnjava na početku razgovora za portal Srda Dejan Bojović, generalni sekretar Srpske asocijacije za rušenje, dekontaminaciju i reciklažu.

– Osnovna ideja bila je da od prirodnog materijala bez ikakvih primesa dobijemo nov materijal koji će imati i značajnu upotrebu za širu društvenu zajednicu, koji neće remetiti životni prostor i koji će imati i blagodaran uticaj kako na same korisnike, tako i na biljke i životinje, s tim da će i održavanje biti daleko povoljnije i jeftinije od do sada korišćenih materijala, naročito u smanjenju uticaja od stvaranja efekta staklene bašte.

Naš sagovornik je podsetio na probleme u upravljanju građevinskim otpadom u Srbiji i štetnost na životnu sredinu.

– U našoj zemlji veliki procenat otpada čini građevinski otpad i koristi se za pokrivanje komunalnih deponija. Na nivou Srbije ima više od 4.000 divljih deponija. Naše procene su da je u osnovi 99% njih nastalo zbog građevinskog otpada i da ih čini građevinski otpad od rušenja, adaptacije, rekonstrukcije i izvođenjem raznih vrsta infrastrukturnih radova.

Kako navodi Bojović, ovaj projekat se sastoji iz nekoliko faza. Najpre će se raditi na edukaciji lokalnih inspekcijskih organa i organa koji izdaju dozvolu za gradnju, kao i obuka kadrova.

– Projekat se odnosi na otpadne opekarske proizvode i podrazumeva sakupljanje na mestu gde je taj građevinski otpad nastao, odvoz na određenu lokaciju radi skladištenja, njegova fizičko-hemijska obrada kroz procese reciklaže na mestu skladištenja, dobijanje novog građevinskog proizvoda potpuno očišćenog i ispravnog, spremnog za ugradnju.

Materijal koji je dobijen na ovaj način (šljaka) može se koristiti za izgradnju šetališta, parkova, sportskih terena.

– Za parkove je posebno interesantan jer se skida materijal koji je štetan za kućne ljubimce, ugrađuje se prerađeni materijal uz koji se biljke nesmetano šire u svom obimu. Prirodna je drenaža pa nije potreban ni odvod. Proizvod se može koristiti i kao baštenski materijal za kućnu upotrebu. Ukratko materijal dobijen iz prirode vraćamo u prirodu bez ikakvih štetnih efekata – napominje Bojović.

Kako kaže naš sagovornik ovakve primene građevinskog otpada nije do sada bilo u Srbiji.

Ilustracija/ Foto: unsplash

Za reciklažu građevinskog otpada neophodno je napraviti posebno postrojenje. Vrednost investicije zavisi pre svega od količine otpada prema kojoj se određuje i kapacitet mašina. Za postrojenje u Čajetini procenjena vrednost investicije je oko milion evra.

Projekat “Lokalni model skladištenja i reciklaže građevinskog otpada u sklopu cirkularne ekonomije u građevinarstvu” je izabran na konkursu „Izazov za inovativna rešenja u oblasti cirkularne ekonomije” koji je organizovao Program Ujedinjenih nacija za razvoj u Srbiji (UNDP).

– Ukoliko dobijemo sufinansiranje od UNDP-a, očekuje se da će do kraja 2023. godine biti završeno postrojenje za izradu ovog proizvoda a samim tim će krenuti i upotreba dobijenog proizvoda.

Dejan Bojović očekuje da će ovaj koncept razviti i u drugim lokalnim samoupravama.

– S obzirom na to da ne postoji jasno definisana zakonska regulativa o građevinskom otpadu, lokalne samouprave bi trebalo da se ugledaju na opštinu Čajetina i da ne sede skrštenih ruku već da rešavaju ovaj problem na lokalnom nivou radi zdravlja i budućnosti svoje dece pre svega, pa i njih samih, kao i biljaka i životinja.