Neki insekti vole da jedu stiropor – Rešenje BG firme „Belinda Animals“ za biorazgradnju plastike

Polistiren je jedan od najčešćih oblika plastike i koristi se uglavnom u materijalima za pakovanje, jednokratnom priboru za jelo, različitim kutijama. Često ga srećemo u formi ekspandirane pene, poznate kao stiropor. Budući da ga nije lako reciklirati, većina polistirena završava na deponijama ili u okeanima, gde predstavlja opasnost po morski svet.

Naučnici su počeli da istražuju da li larve crva mogu da budu rešenje za recikliranje polistirena. Sve više se govori o tome da insekti predstavljaju sve značajniju kariku u cirkularnoj ekonomiji.

Rešenje preduzeća „Belinda Animals“ pod nazivom „biorazgradnja plastike – doprinos cirkularnoj ekonomiji“ pokušava to i da dokaže.

Ideja beogradske firme je da se u sadašnjoj fazi ovog projekta uzgojem matičnog legla TM larvi (Tenebrio molitor larva) proizvede osnova za dalju biorazgradnju stiropora, uz istovremenu proizvodnju visoko kvalitetne proteinske hrane za ishranu životinja.

– Insekti predstavljaju sve značajniju kariku u cirkularnoj ekonomiji. Razlozi za to su mnogobrojni. Imaju sposobnost da organsku materiju transformišu u proteinski bogatu hranu efikasnije od drugih organizama uz minimalnu potrošnju vode i energije, pri čemi je emisija gasova staklene bašte i amonijaka veoma niska. Dodatno, insekti kao hranljivi supstrat mogu koristiti i različite vrste organskog otpada. Neke vrste insekata, uključujući i velikog brašnara imaju sposobnost biorazgradnje različitih tipova plastičnog materijala, koje koriste kao izvor ugljenika. Pri tome se ne sintetišu toksični bioprodukti, a larve se uspešno razvijaju, rastu i razmnožavaju – objašnjava Boris Vasiljev iz firme „Belinda Animals“ za portal SRDA.

Stiropor se teško razlaže

U našoj zemlji stiropor ima, pre svega, široku primenu u građevinarstvu i pakovanju proizvoda. U ovim oblastima ujedno nastaju značajne količine nus proizvoda kao i otpadnog stiropora.

– Ono što je problem je što razlaganje stiropora u prirodi traje minimum 400 godina – ukazuje sagovornik.

Stiropor ima malu specifičnu težinu, 98% njegove zapremine je vazduh, što predstavlja veliki problem za dalje zbrinjavanje.

– Ne postoje zvanični podaci o ovim generisanim količinama kao ni o eventualnim postupcima tretmana i konačnog zbrinjavanja otpadnog stiropora. Pretpostavka je da se ove količine odlažu na postojeća smetlišta-deponije, što je najnepovoljnija opcija za životnu sredinu – kaže Vasiljev.

Benefiti od realizacije projekta

Realizacijom projekta biorazgradnje plastike ostvarili bi se dodatni benefiti odnosno niz tržišno vrednih proizvoda, bez stvaranja otpada: odrasla larva, odnosno u daljoj fazi visoko kvalitetno animalno proteinsko brašno i ulje bogato esencijalnim nezasićenim masnim kiselinama – nutritivno bogata hrana za životinje, kao i Frass – organsko đubrivo.

– Projekat je inovativan i predstavlja dobar primer industrijske simbioze jer je zasnovan na višegodišnjem naučnom istraživanju i rezultatima koje Institut za biološka istraživanja “Siniša Stanković” ima u uzgoju stabilnog genetskog materijala, odnosno larvi i biokonverzije plastike i partnerstva sa privatnim preduzećem – kaže Boris Vasiljev.

Rešenje nije još našlo primenu u praksi i projekat je pionirski pa podrazumeva praktično formiranje novog eko-sistema, koji će se odvijati u više faza.

Projekat firme “Belinda Animals” izabran je na konkursu „Izazov za inovativna rešenja u oblasti cirkularne ekonomije” koji je organizovao Program Ujedinjenih nacija za razvoj u Srbiji (UNDP).

Kreće edukacija za male farmere

Larve i odrasle jedinke Tenebrio molitor

A kakvi su planovi što se tiče ove inovacije, odnosno biorazgradnje plastike u narednom periodu?

Sagovornik navodi da će već od januara partner u ovom projektu Institut za biološka istraživanja “Siniša Stanković”, početi edukacije za male farmere, poljoprivredna gazdinstva i sve zainteresovane širom Srbije, u cilju omasovljenja uzgoja TM larvi.

– Naučićemo ih kako da lako i jeftino proizvedu za sopstvene potrebe kvalitetnu hranu za životinje i uz to da razgrađuju plastiku na održiv i bezbedan način, uz značajno smanjenje CO2 i uklanjanje plastike iz životne sredine – dodaje Vasiljev.

Kada je reč o tome kako vidi budućnost ovog, ali i sličnih rešenja u cilju podsticanja cirkularne ekonomije, podvlači da je biorazgradnja ubedljivo najbolje rešenje za podsticanje cirkularne ekonomije.