(Ne)briga o selu – Ponovo konkurs za kupovinu kuće do 10.000 EUR, ko želi skuplju nek se sam pobrine

Neko je odlučio da deli državni novac za kupovinu kuće na selu koja bi trebalo da vredi do 10.000 EUR. Na prvi pogled, ideja je dobra – da se ljudi skuće, da sela ožive, da se pomogne mladima… Međutim, kome se daje novac i zašta? Zašto se promoviše kupovina „kuća“ u selima u kojima neće niko da živi? Zašto se ne daje 10.000 EUR za one koji žele da kupe skuplje kuće koje su za normalan život u selima, u kojima imaju bar neki uslovi pa ima smisla i naseljavati ih? Zašto se ne dodeljuje novac za ljude koji žele da prave nove kuće u selu? Odgovora na to nema.

Ministarstvo za brigu o selu danas je raspisalo po treći put Javni konkurs za dodelu bespovratnih sredstava za kupovinu seoske kuće sa okućnicom koji možete pogledati OVDE. Za ovaj program izdvojeno je 500 miliona dinara.

Ministarstvo za brigu o selu sprovodi ovaj konkurs koji je ograničen. Ovim konkursom se promoviše siromaštvo, život u neuslovnim kućama (mada je pitanje da li će svi koji su do sada kupili kuće u njima da žive). Velika većina koja je učestvovala u prethodnom konkursu je već živela u tom selu, samo su dobili još jedno parče zemlje. Verovatno su tim zadovoljni, daj šta daš.

Da li ih je neko pitao da li žive od seoskih poslova i kako žive, da li neko od članova porodice mora da radi van poljoprivrede jer od zemlje ne mogu da prežive, da li su im potrebne veće i na vreme subvencije za poljoprivredu, da li su im potrebni svi drugi uslovi koje godinama traže?

Kako su za Srda portal rekli u Ministarstvu za brigu o selu, do sada su dodeljena bespovratna sredstva za kupovinu 1.631 seoske kuće sa okućnicom, od tog broja 300 podnosilaca prijave je iz grada prešlo da živi u selo.

– Njih 1.331 su već živeli na selu, ali su ovim programom uspeli da se osamostale iz zajedničkih domaćinstava (bračni i vanbračni parovi, samohrani roditelji i treća kategorija mladog poljoprivrednika) i tako ostanu u svojim ili obližnjim selima u sopstvenim domaćinstvima – naveli su iz Ministarstva za brigu o selu.

Jedan od velikih problema u seoskim domaćinstvima je problem sa vodosnabdevanjem odnosno što nisu priključeni na gradski vodovod već se snabdevaju iz bunara i seoskih izvora koji često nemaju dovoljno vode. A i oni koji su u mreži koja nema dovoljan protok vode, imaju česte nestašice preko leta. Pitali smo u Ministarstvu koliko kuća koje su kupljene putem ovog programa imaju uvedenu vodu iz gradskog vodovoda, međutim oni taj podatak nemaju.

U uslovim je predviđeno da kuća ispunjava osnovne uslove za život život, kako kažu u Ministarstvu – da je bezbedna i uslovna za stanovanje, poseduje infrastrukturu – kanalizaciju ili septičku jamu, vodu, struju i ako postoji pristup do seoske kuće sa okućnicom preko tvrdog puta.

– Ministarstvo nema statistički podatak o izvorima snabdevanja pojedinačnih objekata, već isključivo da li je propisan kriterijum zadovoljen. Ispunjenost uslova koji se odnose na seosku kuću sa okućnicom kao i procenu tržišne vrednosti nepokretnosti utvrđuje jedinica lokalne samouprave u saradnji sa nadležnim poreskim organom i nadležnim organom za geodetske poslove, a ispunjenost uslova konstatuje u obrascu prijave kojim podnosilac prijave konkuriše – rekli su u Ministarstvu.

Interesovali smo se kako su kupljene kuće raspoređene prema delovima Srbije tj. koji broj je gde zastupljen?

– Po pitanju broja dodeljenih kuća prednjači AP Vojvodina, pre svega zbog rešenih imovinsko-pravnih odnosa nad predmetnim nekretninama (što je isto jedan od uslova na konkursu). Najveće interesovanje je u opštinama Bačka Palanka (110 kuća), Sombor (93), slede Apatin, Kikinda, Kula, a na jugu su najtraženije kuće u selima opština Pirot, Aleksinac, Dimitrovgrad, Svilajnac… – naveli su u Ministarstvu.

Već po ovom spisku se vidi da su kuće kupovane po Vojvodini (u mnogim selima u Vojvodini kad prođete veliki broj kuća je prazan), kao i na jugu Srbije gde je sve manje stanovnika. Nisu ljudi odatle otišli bez razloga. Otišli su jer tu nema života.

Uzmimo na primer Valjevo – grad značajne kulturno-istorijske prošlosti, blizu Beograda, prelepe prirode. Prošle godine u Valjevu je samo jedna kupovina kuće odobrena prema ovom konkursu. Predsednik Komisije za kuće na selu u Valjevu, Dragutin Kuzmanović, izjavio je da je prošle godine bila mala zainteresovanost, „zato što ljudi nisu mogli da nađu za 10.000 evra odgovarajuću nekretninu koja ima struju, vodu i tvrd put do nje“.

U Valjevu za 10.000 EUR nemate da kupite uslovnu kuću. Možda u nekom selu „gde vuk nosi poštu“, ali tamo niko neće da živi jer nema ni osnovnih uslova. U Valjevu ljudi naseljavaju sela koja su u blizini grada.

U ovom kraju je veliki problem i to što su u dosta sela otvoreni kamenolomi. Izgleda se očekuje naseljavanje sela u kojima, umesto da se vodi jedan miran život u čistoj prirodi, svaki dan tutnje kamioni, čuju se detonacije i  kuće pucaju od miniranja, udiše se prašina…

Da država dodeljuje po 10.000 EUR onima koji su želeli da kupe i skuplju kuću ili da naprave svoju u selima u kojima oni žele, ova vrsta pomoći bi delovala smislenije i prijavljivalo bi se više ljudi. I to onih koji žele stvarno da ulože i da započnu život u selu.