Naučnici su zabrinuti – da li ćemo ostati bez zime i kakve su posledice?

Uticaji klimatskih promena su mnogo vidljiviji tokom leta, ali takođe menjaju zime, i ljudi to primećuju.

Oko 66% Amerikanaca veruje da globalno zagrevanje utiče na vremenske uslove u Sjedinjenim Državama, prema anketi koju je ovog meseca objavio Jejlov program za komunikaciju o klimatskim promenama, prenosi Time.

– Samo postojanje zime ne opovrgava klimatske promene – kaže Stjuart Evans, docent geografije na Univerzitetu u Bafalu.

– Klimatske promene predstavljaju dugoročni trend koji čini zime toplijim, ali ih ne eliminiše u potpunosti – objasnio je Bafalo.

Kako klimatske promene utiču na zime?

Toplija atmosfera će nositi više vlage. To znači da će se više te vlage oslobađati kao padavine. Nešto više, ali i dalje temperature ispod nule mogu proizvesti više snega nego tokom ekstremne hladnoće. Zbog toga bi ga u nekim oblastima moglo biti više sa porastom temperature.

Na nekim mestima, poput Mičigena ili Njujorka, “sneg sa efektom jezera” bi mogao postati češći.

Ova pojava se dešava kada više temperature spreče zamrzavanje jezera, uzrokujući da toplija voda isparava u prolazne hladne frontove, a zatim pada kao sneg.

U SAD, 283 miliona ljudi, oko 85 procenata stanovništva, prošle zime je iskusilo najmanje jedan dan sa iznadprosečnim temperaturama, prema indeksu klimatskih promena za 2024. “Climate Centrala”.

Zapadna obala doživljava toplije i sušnije zime nego pre 20 godina, a srednji zapad ima manje dana sa temperaturama ispod nule.

– Pre dvadeset ili trideset godina ne bismo imali takav kontrast između toplog zapada i hladnog istoka – dodaje Kris Forest, profesor klimatskih promena na Univerzitetu Pen Stejt.

Studija iz jeseni 2024. godine, objavljena u časopisu Climate and Atmospheric Science, pokazala je da će se ukupne zimske padavine i ekstremni vremenski uslovi povećani, prenosi Tportal.

Da li će zime postati kraće zbog klimatskih promena?

– Da. Zima će svuda postati kraća jednostavno zato što će biti manje dana sa temperaturom ispod nule, manje dana sa mrazom ili manje dana sa drugim pokazateljima zime – objašnjava Evans.

Za neke bi ovo mogla biti dobrodošla promena.

– Ako vam je zima hladna i neprijatna i više volite toplije vreme, onda će vam ove promene odgovarati – kaže Evans. Ali za one koji zavise od snega ili niskih temperatura, a sport ili poljoprivredu, ova promena verovatno neće biti dobra vest.

Koje su posledice toplijih zima?

Toplije i kraće zime će imati značajan uticaj.

– Snežne padavine su izuzetno važne jer snabdevaju ravnice vodom tokom zime – kaže Forest i dodaje da je dostupnost vode ključna za rast useva.

Biljke i životinje koje su evoluirale u uslovima intenzivne hladnoće mogu se teško prilagoditi. Polarni medvedi bi mogli da izgube stanište zbog ranijeg topljenja snega, a insekti i druge životinje ranije bi mogle da polažu jaja kako se prilagođavaju toplijem vremenu.

Infrastruktura možda neće biti spremna ni za jake snežne oluje, posebno jer su se proširile na područja koja nisu navikla na sneg, kao što smo videli ranije ove godine, kada je snežna oluja zatvorila puteve, autoputeve i mostove na Floridi, gde većini gradova nedostaje oprema za uklanjanje snega.

– Moramo da budemo spremni za promene – zaključio je Forest.

Izvor: N1