Nastavlja se akcija prikupljanja 1.000 tona otpada od hrane

Burgeri
Nastavlja se akcija prikupljanja 1.000 tona otpada od hrane

Izazov prikupljanja 1.000 tona otpada od hrane, koji su pokrenuli Nemačka razvojna agencija (GIZ), NALED i “Eso tron” nastavlja se do 1. aprila naredne godine, a partneri na projektu “Ka boljem upravljanju otpadom od hrane” pozivali su sve ugostitelje, kompanije i javne ustanove iz Beograda i Novog Sada, da se pridruže ovoj akciji, objavio je  NALED.

Učesnici će dobiti priliku da po promotivnoj ceni predaju operateru kuhinjski otpad i na ovaj način podrže smanjenje emisija ugljen-dioksida za 750 tona.

Zbog restriktivnih pandemijskih mera, kojima je ugostiteljski sektor bio naročito pogođen, prikupljanje u jednom trenutku bilo usporeno, ali je uprkos tome odziv bio više nego dobar i već je prikupljena trećina ciljanog iznosa, navedeno je u saopštenju.

Istaknuto je da sada sve velike kuhinje imaju šansu da se prijave za učešće i u narednih šest meseci, a to mogu učiniti putem mejla esotron@esotron.rs ili pozivom na broj telefona 021/621 66 27.

– Iako je zakonska obaveza restorana da sav otpad od hrane predaju operateru, to čini samo 13% ugostitelja, a neisplativost tretmana je jedan od glavnih razloga zašto 99% ostataka iz kuhinja i sa tanjira i dalje završava na deponiji – rekao je šef Jedinice za zaštitu životne sredine u NALED-u Slobodan Krstović.

Prema njegovim rečima, za razliku od otpadnog jestivog ulja, za čije odvajanje restorani dobijaju novac od operatera, u slučaju hrane za svaki kilogram moraju da plate, jer se operaterima u trenutnim uslovima ne isplati da preuzimaju otpad bez nadoknade.

– Zato smo u okviru ove akcije obezbedili dosta niže cene od regularnih, kako bi svaka kuhinja mogla da se uključi i doprinese smanjenju emisija štetnih gasova koji nastaju kad hrana završi na deponiji – rekao je Krstović.

Kako je objasnio, svaki restoran dobiće po dve kante za odvojeno odlaganje ostataka proizvoda biljnog i životinjskog porekla, a operateri će redovno preuzimati otpad i donositi nove, čiste kante.

– Ugostitelji koji su se dosad uključili u izazov kao jedan od benefita ističu i finansijsku uštedu, jer im je pravilno odlaganje pomoglo da shvate koja vrsta proizvoda se najviše baca i koje namirnice su kupovali prekomerno – istakao je Krstović.

Projekat “Ka boljem upravljanju otpadom od hrane u Republici Srbiji” sprovodi NALED, u saradnji sa kompanijom “Eso tron” i uz finansijsku podršku GIZ-a, a u okviru programa develoPPP, koji finansira nemačko savezno Ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ).

Istraživanje o poznavanju procedura pokazalo je da ugostiteljski objekti na dnevnom nivou prosečno proizvedu oko osam kilograma otpada, dok je samo petina ispitanika upoznata sa procedurama za rešavanje pitanja otpada.

Zato je u sklopu projekta napravljen i Vodič za pravilno upravljanje koji nudi praktične savete za smanjenje porcija, bolje planiranje nabavki, pravilnu separaciju.

Procenjuje se da hoteli, restorani i javne ustanove u Srbiji godišnje proizvedu 40.000 tona otpada od hrane, emitujući oko 28.000 tona ugljen-dioksida u atmosferu.

Kada se uzme u obzir činjenica da trećina godišnje proizvedene hrane na svetu (oko 1,3 milijardi tona) propada, mora se imati u vidu i to da sa njom propada i sva struja i voda uložena u gajenje, žetvu, proizvodnju, pakovanje i prevoz, navedeno je u saopštenju.

Zato je jedna od glavnih poruka projekta da otpad od hrane nije samo ekološki, već i ekonomski problem, jer se bacanjem hrane baca i resurs koji se može iskoristiti za proizvodnju energije, hrane za životinje ili komposta, objavio je NALED.

Tagovi

Podelite na društvenim mrežama