Mikrobilje sadrži nekoliko puta više vitamina i minerala – Kako lako da uzgajamo zdravu hranu u kućnim uslovima?

mikrobilje
Mikrobilje sadrži nekoliko puta više vitamina i minerala – Kako lako da uzgajamo zdravu hranu u kućnim uslovima?

Mikrobilje se sve češće uzgaja i u Srbiji. Popularnost je steklo jer je izuzetno bogato vitaminima i mineralima, a može jednostavno da se sadi u kućnim uslovima.

Predstavljamo vam detalje sadnje mikrobilja koju smo isprobali, a o značaju korišćenja mikrobilja u ishrani za portal Srda govori nutricionistkinja Dubravka Tišma.

Gde nabaviti seme mikrobilja?

mikrobilje crveni kupus

Mikrobilje crveni kupus

Najpre treba kupiti seme. Pretragom na internetu smo došli do stranice SemeSemena i od njih poručili, stiglo je za nekoliko dana.

Sva semena smo poručili u najmanjem pakovanju od 100g. Za sadnju površine 10×20 cm potrebno je 15g semena, pa smo ocenili da će nam ovo biti dovoljno i za probu i za naredni period.

Izabrali smo semena biljaka za koje je pisalo da se lakše i brže gaje kao prvu probu, a da ipak bude raznoliko. To su salata kres, brokoli, lucerka, crveni kupus i cvekla.

Pakovanja od 100 grama su koštala – za salatu 177 dinara, brokoli 420 , lucerka 110, crveni kupus 425 i cvekla 266 dinara.

Mikrobilje su mladi izdanci povrća, žitarica i aromatičnog bilja, veći od klica a manji od rasada.

Mikrobilje dugo nije bilo poznato pod ovim nazivom i nije se koristilo na način i u svrhe za koje se koristi od pre desetak godina. Prvi put se spominje u kuvarima 80-tih godina u SAD kao dekoracija raznim jelima. Kasnije se njegova upotreba širi na istočne zemlje, a od 2010. godine se uzgaja i u mnogim drugim zemljama među kojima je i naša zemlja. Istraživanja o njegovom prehrambenom sastavu 2012. godine su doprinela razvijanju svesti o zdravstvenim benefitima u ishrani koje nudi.

Kako se sadi mikrobilje?

Odlučili smo da gajimo u zemlji za cveće koju smo u tom momentu imali jer je ostala od sadnje cveća na terasi. Za sadnju smo iskoristili plastične posude u koje su prethodno bile spakovane pečurke bukovače iz „Maxi“ radnje. Ako neko ima bolju varijantu od plastike da upotrebi, ali smo za početak ovako uradili.

Posude treba izbušiti po dnu na nekoliko mesta. Podlogu za posudu smo napravili od aluminijumske folije ako bude curila voda.

Na sajtu SemeSemena za sve vrste mikrobilja ima kratko navedeno kako se gaji, i to uputstvo smo pratli.

Prvo smo posadili salatu i crveni kupus, a u drugoj turi ostalo.

U posudu treba staviti zemlje oko 4-5 centimetara i ostaviti 1 centimetar slobodno do vrha posude. Zemlju navlažiti prskalicom, ali ne da pliva u vodi, i potapšati je da ne bude rastresita.

Preko rasporediti seme i isprskati seme vodom. Posudu prekriti aluminijumskom folijom, odnosno napraviti kao kupolu i staviti na tamno mesto, recimo u kuhinjsku vitrinu.

Svaka semenka treba da ima svoje mesto pri zemlji. Posadili smo dosta gušće, i to treba da ispavimo za sledeći put.

Nekoliko puta dnevno navlažiti semenke vodom iz prskalice. Već za dva dana semenke su proklijale, a četvrtog dana smo skinuli kupole.

Petog dana je ovo mikrobilje poprimilo izgled i pravu boju, a 7. dana je moglo već da se jede. Bili smo iznenađeni ovom brzinom, ali pretpostavljamo da su im pogodovali sunčani dani. Biljke su bile blizu prozora ali nisu bile izložene direktnoj sunčevoj svetlosti. Svaki dan po nekoliko puta treba po malo zalivati biljke.

mikrobilje lucerka

Mikrobilje lucerka

Kada su bili oblačni dani sadili smo brokoli, lucerku i cveklu, njima je trebalo 1-2 dana duže ali su brzo nikle. Seme lucerke i cvekle, prema uputstvu, treba prvo potopiti najmanje 4 sata u hladnoj vodi. Ostali deo sadnje je isti za lucerku. Cveklu smo prema uputstvu prekrili delom zemlje. Međutim, cvekla je nikla iz pola semena, da li zbog tog prekrivanja ili nečeg drugog ne znamo.

Cvekla mikrobilje je izvanredne boje i zemljanog ukusa, podseća na cveklu. Crveni kupus je, takođe, interesantnog izgleda i ukusu kupusa, naravno.

Brokoli ima ukus sličan kupusu, lucerka ima travkast ukus a salata kres je intenzivnijeg ukusa, malo ljutkastog.

Zašto je važno da koristimo mikrobilje u ishrani?

 Mikrobilje cvekla

 Mikrobilje cvekla

Odgovor smo potražili od Dubravke Tišme nutrucionistkinje Nutricionističkog centra „NutriDiet“.

– Mikrobilje je veoma korisno u ishrani jer u sebi sadrži od 4 do 40 puta više mikronutrijenata u odnosu na zrelu biljku. Svi važni vitamini i minerali koji se nalaze u biljci smešteni su u male mikroizdanke (stabljike i kotiledone – prvi par listova) u svojoj najvećoj koncentraciji zbog toga što u toj fazi biljke još koriste energiju za rast iz klice. Mikrobilje ima dosta niži nivo nitrata u odnosu na zrelo bilje. Oni se u organizmu pretvaraju u nitrite a dalje, pod uticajem drugih supstanci i jedinjenja u opasne nitrozamine (grupa supstanci koje su kancerogene) – objašnjava naša sagovornica

Tišma navodi da je prednosti koršćenja mikrobilja u tome što se koristi u svežem stanju sa nutrijentima u punom obimu. Takođe, velika prednost je i u tome što je dovoljna mala količina da zadovolji dnevne potrebe organizma za pojedinim vitaminima i mineralima.

– Proizvodi se tokom cele godine, čak i u zimskom periodu, u kratkom vremenskom roku, u uslovima u kojim nisu potrebna tretiranja hormonskim rastom i veštačkim đubrivima.

Koje vrste mikrobilja koristiti?

Važno je znati da se ne koriste sve vrste mikrobilja u ishrani, kao što su to biljke iz porodice Solanaceae (paradajz, paprika, patlidžan), zato što sadrže veće ili manje količine alkaloida koji mogu biti štetni za ljudsko zdravlje.

Vrste koje se koriste u ishrani su: amarant, pšenica, zob, ječam, suncokret, grašak, pasulj, sočivo, leblebija, kukuruz, crveni kupus, kelj, blitva, brokoli, keleraba, celer, luk, rotkvica, zelena salata, rukola, bosiljak zeleni i ljubičasti, šargarepa, majičina dušica i korijander.

Kako se mikrobilje koristi u ishrani?

Paradajz sa salatom

Paradajz sa kres salatom

Nutricionistkinja objašnjava da se mikrobilje dobro kombinuje sa svim namirnicama jer se tako upotpunjuju kako svojom teksturom tako i ukusima a što je najvažnije nutritivnim vrednostima.

– Najbolje je koristiti ga u prohlađenim jelima, da se ne bi izgubio ili umanjio nutritivni sastav pod dejstvom viših temperatura drugih namirnica sa kojima se kombinuje. Može se koristiti u svim vrstama jela, smutijima i sokovima (npr. sok od pšenične trave). Pre upotrebe potrebno ga je nežno oprati u hladnoj vodi. Može se začinjavati sokom od limuna i hladno ceđenim uljima.

Naše biljke stavljali preko namaza, dodavali u salatu koju smo u tom momentu imali uz obrok, ili smo samo od mikrobilja napravili salatu. Biljke se iseku blizu zemlje i odmah su spremne za upotrebu.

Kao što ste videli, mikrobilje možete sami saditi jednom nedeljno za narednu nedelju. Mikrobilje spremno za upotrebu možete i kupiti u nekim marketima (videli smo ih u Super Veru), a možete i poručiti direktno od proizvođača, na primer  Urbani farmeri, Grina, Zeleni zalogaj

mikrobilje brokoli

Mikrobilje brokoli

Nutricionistkinja Dubravka Tišma je navela neke od korisnih mikronutrijenta koji se mogu naći u mikrobilju:

Vitamini

C vitamin – učestvuje u velikom broju biohemijskih procesa u organizmu i štiti organizam od virusa i bakterija. Najveće koncentracija vitamina C se nalazi u mikrobiljci crvenog kupusa.

E vitamin – ima antioksidativno dejstvo te tako učestvuje u odbrani organizma od slobodnih radikala. Najbogatija mikrobiljka ovim vitaminom je rotkvica.

Alfa-tokoferol – jedinjenja koja imaju aktivnost vitamina E. Nalaze se u mikrobilju peršuna i susama.

K vitamin – vitamin koji učestvuje u koagulaciji i ima ulogu u zgrušavanju krvi, takođe igra ulogu u zaštiti kostiju. U velikoj koncentraciji se nalazi u amarantu, zelenoj rotkvici, cvekli i rukoli.

Karotenoidi – prekursori vitamina A, pigmenti biljnih masnoća koji imaju ulogu u zaštiti tela, prvenstveno kože od preteranog izlaganja svetlosti, usporavaju starenje i štite organizam od slobodnih radikala. U mikrobilju sa najviše nalaze ove vrste karotenoida – beta karoten, lutein i zeaksantin i to u šargarepi, grašku, celeru i peršunu.

Minerali

Magnezijum, kalcijum i kalijum – učestvuju u mnogim biohemijskim procesima u organizmu. Doprinose radu srca i krvnih sudova, neophodni za pravilnu funkciju mišića i nerava, učestvuju u regulaciji pritiska i odbrani od osteoporoze. Najveća koncentracija ovih minerala u mikrobilju se nalazi u rotkvici.

Antioksidansi i polifenoli (klasa antioksidanasa) – Učestvuju u borbi protiv slobodnih radikala u našem organizmu, smanjuju stres, pomažu ulazak glukoze u ćeliju. Nalaze se raspoređeni po vrstama mikrobilja ravnomerno.

Proteini – U mikrobilju se nalaze oni koji imaju dosta esencijalnih aminokiselina čija vrsta zavisi od supstrata koji se koristi. Najviše proteina ima u mikrobiljci graška.

Sulforafan (fitohemikalija) – Zaustavlja rast ćelija raka, pomaže kod hroničnih bolesti srca, dijabetesa, alchajmerove bolesti i autoimunih bolesti. Najviše koncentracije se nalaze u mikrobiljci brokolija.

Enzimi

Vlakna

Tagovi

Podelite na društvenim mrežama