Krompir iz Holandije, kupus iz Severne Makedonije, beli luk iz Kine – Srbija godišnje uveze povrće u vrednosti od 120 miliona EUR

Informacija da su se cene hrane na globalnom nivou u januaru približile desetogodišnjem maksimumu, ali i najava analitičara da bi one zbog sadašnje situacije u svetu i rasta cena energenata u narednom periodu mogle još da rastu, sve više zabrinjava građane.

Strah je opravdan, ako se uzme podatak da troškovi ishrane tročlane porodice u zapadnim zemljama u porodičnom budžetu učestvju 5 do 15%, dok je u Srbiji to mnogo više, čak 35 do 40%.

Zbog ukrajinske krize i poremećenih globalnih tokova, mnoge države primenjuju razne mere kako bi se pripremile za najteži scenario, odnosno kako bi usporile inflaciju.

Dok Kina kupuje zalihe hrane za period duži od godinu dana, kod nas Robne rezerve povećavaju zalihe svih proizvod tako da mogu da zadovolje tromesečne potrebe stanovništva u slučaju da dođe do nestašice ili nekog poremećaja na tržištu, a pojedina roba koja se uvozi biće obezbeđena i u većim količinama od ovih.

Da bi se građani zaštitili od poskupljenja, u Srbiji su ograničene i cene osnovnih namirnica, a država je zamrzla i cene goriva.

Kako kažu u Ministarstvu trgovine, razloga za brigu od nestašice nema, jer je Srbija jedan od 10 najvećih proizvođača hrane u Evropi.

Međutim, naše građane dodatno zabrinjava to što su na tržištu Srbije poslednjih godina sve više prisutni osnovni poljoprivredni proizvodi iz uvoza, iako se oni tradicionlno gaje i mogu se proizvesti u zemlji.

Pitaju se zbog čega uvozimo beli luk iz Kine, krompir iz Holandije, kupus iz Severne Makedonije, ali i paradajz iz Albanije.

Trgovinski lanci najveći uvoznici povrća

Stručnjaci u ovoj oblasti, ovaj uvoz objašnjavaju time što domaći proizvođači iako kako tvrde mogu da hrane pola Evrope, ipak nemaju kontinuiranu proizvodnju i što su u velikoj meri zavisni u smislu roda i kvaliteta od vremenskih uslova.

– Naši domaći proizvođači ne mogu da isporuče dovoljne količine voća i povrća u jedinstvenom pakovanju i ujednačenom kvalitetu, odnosno standardu. Iz tih razloga trgovinski lanci i industrija, umesto da nabavljaju povrće i voće od većeg broja malih proizvođača u zemlji, oni te proizvode ujednačenog kvaliteta i pakovanja uvoze – objašnjavaju oni.

Kako su za portal SRDA objasnili u Privrednoj komori Srbije (PKS), naša zemlja godišnje uveze povrća u količini od 154 hiljade tona i vrednosti od 120 miliona evra, dok je izvoz procenjen na oko 150 hiljada tona i vrednosti oko 114 miliona evra.

Ističu da se najveći broj povrtarskih kultura, navodeći kao na primer paradajz, krastavac ili lubenice, uvoze u mesecima kada kod nas još uvek nema roda, a kao razlog je i to što domaći proizvođači takođe nemaju kontinuiranu proizvodnju, a rod i kvalitet im zavisi od vremenskih uslova.

– Veliki trgovinski lanci koji su i najveći uvoznici povrtarskih kultura insistiraju na standardima kvaliteta, ujednačenosti plodova, atraktivnim manjim pakovanjima kao i kontinuiranom snabdevanju, što domaći proizvođači sa usitnjenom proizvodnjom, neudruženi, svakako nisu u mogućnosti da isprate – rekli su u ovom udruženju privrednika.

Najviše se uvozi paradajz, lubenice, pasulj, crni luk, krompir

Prema podacima PKS-a, količinski, u prošloj godini Srbija je najviše uvezla paradajza i to u vrednosti od 27 miliona evra, kao i lubenice, a u nešto manjoj količini pasulj, crni luk, zamrznuto povrće, svežu papriku, krastavac i krompir.

Vrednost uvezenog krompira procenjena je na 7 miliona evra, a crnog i ostalih vrsta luka na 3 miliona evra.

Krompir, kojeg je Srbija nekada na velika vrata izvozila pre svega za Bugarsku i Rumuniju, prošle godine se najviše uvozio iz Holandije i Francuske, paradajz iz Albanije i Severne Makedonije, crni luk iz Holandije i Severne Makedonije dok se beli luk najviše uvozio iz Kine.

Kupus se uvozio iz Severne Makedonije, sveža paprika iz Severne Makedonije i Albanije, krastavci iz Albanije, dok su se zamrznuti grašak, zamrznuti spanać i ostalo zamrznuto mešano povrće uvozili u manjim količinama.

Lubenice su se uvozile najviše iz Grčke, a znatno manje iz Albanije i Severne Makedonije, dok su se dinje najviše uvozile iz Španije i Albanije, ali u znatno manjoj količini od lubenice.

U Srbiji 4,2 miliona hektara obradivog zemljišta

Država Srbija raspolaže sa 5,11 miliona hektara poljoprivrednog zemljišta, od kojeg je 4,2 miliona hektara obradivog.

Na gotovo trećini njiva koje su u Srbiji pod povrtarskim kulturama, zasađen je krompir i ta kultura od ukupno 92.000 hektara pod povrćem zauzima 30.000 hektara. Paradajz se uzgaja na površini od 7.500 hektara sa koje se proizvede 103.000 tona, dok crni luk zauzima površine od 4.100 hektara i ostvaruje proizvodnju od 33.000 tona.

Od voća najviše stižu citrusi i banane

U PKS-u su dodali da je tokom 2020. Srbija uvezla voće u količini od 337 hiljada tona i vrednosti od 286 miliona evra, a da najveću vrednost uvoza ostvaruju citrusi i to limun za 22 miliona evra i banana u vrednosti od 5 miliona evra.

– Pomorandže su se tokom prethodne godine uvozile iz Grčke, Turske, Španije, klementine iz Grčke i Turske, mandarine i klementine iz Grčke, Turske, limun iz Turske, Argentine, Španije i Grčke, kao i grejpfrut iz Turske. Banane su se najviše uvozile iz Ekvadora, Kostarike i Kolumbije, kivi iz Grčke i Italije, ananas iz Kostarike, a lešnik iz Turske – kazali su u PKS-u .

Naglašavaju da se voćne vrste koje ostvaruju najveću vrednost uvoza su upravo one koje se ne uzgajaju u Srbiji.

Rekord u izvozu voća u 2021.

Sa voćnim vrstama poput jagodastih vrsta voća i jabučastih, Srbija ostvaruje najveće vrednosti izvoza.

Tako je tokom 2021. voće iz Srbije izvezeno u vrednosti većoj od 820 miliona evra što je apsolutni rekord u izvozu voća.

Proizvođači u minusu

Proizvođači paradajza pre svega oni sa juga Srbije prošlog leta su zbog niske otkupne cene, koja je u jednom trenutku pala na samo 10 dinara po kilogramu, paradajz poklanjali građanima. Od države su tražili da taj problem reši, kako ga ne bi bacali, tražili su da im se objasni i zbog čega se paradajz uvozi, kada domaći ne može da se proda po normalnoj ceni. Na pijacama se tada kilogram paradajza prodavao za najmanje 100 dinara.

O problemima proizvođača hrane u Srbiji, zašto poljoprivrednici odsustaju od gajenja određenih vrsta, ko u Srbiji uzgaja voće i povrće pišemo u narednom periodu. Pratite SRDU.