Kragujevčani počinju sakupljanje baterija i sijalica

Potrošene baterije i sijalice u Kragujevcu više ne moraju da završavaju u komunalnom otpadu, jer će posude za sakupljanje ovog opasnog otpada od danas biti dostupne na čak sedam lokacija u gradu, najavljeno je na konferenciji povodom početka realizacije projekta “Povećanje stope reciklaže za baterije i sijalice” koja je održana danas u zgradi Gradske uprave, saopšteno je na sajtu Grada Kragujevca.

Inicijativu su u saradnji sa Gradskom upravom Kragujevca, pokrenuli NALED i partneri iz reciklažne industrije “E-reciklaža 2010″ i Božić i sinovi”, uz finansijsku podršku Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju GIZ, kako bi se sprečilo dalje širenje opasnih materija na deponijama i zagađivanje zemljišta i voda.

Govoreći o značaju projekta za grad Kragujevac, Stefan Nikezić, član Gradskog veća za unapređenje i zaštitu životne sredine je naglasio da je gradu Kragujevcu očuvanje životne sredine među najvišim prioritetima.

Prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine, u Srbiji se godišnje reciklira između 70 i 100 tona sijalica, što je manje od 10% ukupne količine uvezenih sijalica. Kada su u pitanju baterije, procena je da svaki građanin godišnje iskoristi kilogram baterija, dok je prošle godine na reciklažu u Nemačku izvezeno tek malo više od 17 tona otpadnih baterija.

– Jedan od glavnih ciljeva projekta jeste da se poveća količina sakupljenih baterija i sijalica za 20% i na bazi prikupljenih informacija planira dalji razvoj sakupljačke mreže za ove tokove otpada, uz obezbeđivanje podsticajnih sredstava za izvoz baterija na dalji tretman i reciklažu. Postrojenja za reciklažu baterija su neisplativa za mala tržišta, zbog čega moramo nastaviti da radimo na izvozu ovog otpada, ali s obzirom na njegovu cenu, bez određene državne pomoći, najverovatnije je da će i on dalje u najvećoj meri završavati na obližnjim deponijama – izjavila je Sanja Knežević Mitrović, koordinatorka za regulatornu reformu u NALED-u.

Sanela Veljkovski Mandić, menadžerka projekata u GIZ-u, istakla je da se ovaj projekat sprovodi u okviru programa razvojne saradnje sa privatnim sektorom koji finansira Nemačko savezno ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj.

– Ovakvi projekti daju značajan doprinos naporima Srbije da svoje razvojne politike u skladi sa zahtevima za pridruživanje EU, naročito nakon otvaranja poslednjeg klastera, u kome se nalazi i ključno Poglavlje 27 – izjavila je Sanela Veljkovski.