Kako xAI zagađuje: Maskova kompanija krši zakon o čistom vazduhu

Kompanija za veštačku inteligenciju (xAI) Elona Maska nastavlja da snabdeva svoje centre podataka nedozvoljenim gasnim turbinama čime prekomerno zagađuju vazduh, pokazuje istraga Fladlajt (Floodlight), neprofitne istraživačke redakcije koja bavi klimatskim promenama.

Termalni snimci koje je Fladlajt snimio dronom, a prenosi britanski dnevnik Gardijan (Guardian) pokazuju da xAI i dalje sagoreva gas u postrojenju u Sauthejvenu u Misispiju, uprkos nedavnoj presudi Agencije za zaštitu životne sredine (EPA) koja smatra da je prema Zakonu o čistom vazduhu za to potrebna državna dozvola unapred.

Iako EPA ovo tvrdi već godinama, drugi državni regulatori u Misisipiju tvrde da, pošto su turbine parkirane na prikolicama traktora, ne zahtevaju dozvole. Međutim, termalni snimci koje je Fladlajt snimio, a koje su analizirali brojni stručnjaci, pokazuju više od deset nedozvoljenih turbina koje i dalje izbacuju zagađenje u vazduh iako su nedelje posle nedavne presude EPA.

– To je kršenje zakona. Prvo bi trebalo da dobiju dozvolu – rekao je Brus Bakhajt, bivši šef za sprovođenje vazdušnog saobraćaja EPA, nakon što je pregledao fotografije Fladlajta i propise EPA.

Maskova komapnija ćuti i želi još turbina

xAI, koji traži dozvole za još desetine turbina u Sauthejvenu, nije odgovorio na višestruke zahteve za komentar.

EPA, koja je pod Trampom pokrenula rekordno mali broj mera sprovođenja zakona, odbila je da odgovori na pitanja o turbinama u Maskovim postrojenjima za veštačku inteligenciju i uputila na lokalne vlasti.

Turbine tamo pomažu u napajanju Groka, kontroverznog čet-bota kompanije, i emituju štetne zagađivače povezane sa zdravstvenim problemima kao što su astma, rak pluća i srčani udar.

– Rizik za zdravlje od ove vrste elektrane je dobro dokumentovan. Sa zdravstvene perspektive, znamo da ovo nije dobro – rekao je Šaolei Ren, vanredni profesor na Kalifornijskom univerzitetu u Riversajdu, specijalizovan za uticaje centara podataka na zdravlje.

Stanovnici Sauthejvena mesecima izražavaju zabrinutost zbog buke i zagađenja koje dolazi sa lokacije od 114 hektara koja je uglavnom skrivena od javnosti. Tu lokaciju xAI želi da proširi.

– Zabrinjavajuće je to što ispuštaju toliko zagađenja u tako naseljenom području, a da ne pominjemo da postoji najmanje 10 škola u krugu od dve milje (3,2 km) od objekta. Zastrašujuće mi je što ovo dozvoljavamo u našoj zajednici – kaže dugogodišnja stanovnica Šenon Samsa.

U tekstu se podseća da je Trampova administracija dala prioritet veštačkoj inteligenciji, ali kako se centri podataka šire širom zemlje, regulatori se bore da prate sve veće oslanjanje industrije na prilagođene ili ad hok izvore energije i njihov uticaj na javno zdravlje okolnih zajednica. A Sauthejven, gde se državni regulatori sukobljavaju sa federalnim smernicama, odličan je primer.

Od Tenesija do Misisipija sve je više turbina

Klaster turbina u Sauthejvenu deo je brzo rastućeg prisustva kompanije xAi duž granice Tenesija i Misisipija. To širenje je počelo u proleće 2024. godine u Južnom Memfisu, pored istorijski crnačkih naselja, koja često nesrazmerno snose najveći teret zagađenja iz obližnjih postrojenja, izgradnjom Kolosa 1, koji je kompanija reklamirala kao najveći svetski superkompjuter sa veštačkom inteligencijom.

Centar za pravo zaštite životne sredine (SELC) objavio je termalne snimke u aprilu koji otkrivaju da je xAi koristio više od 30 nedozvoljenih turbina na gas na toj lokaciji.

Zvaničnici okruga u Tenesiju tvrdili su da turbine ne zahtevaju dozvolu uprkos dugogodišnjoj politici EPA da je to potrebno. U julu, iako je lokalno stanovništvo protestvovalo, okrug je dozvolio upotrebu 15 turbina na lokaciji Kolosa 1.

Sredinom januara, EPA je ponovila svoju višedecenijskom politiku da takve mašine zahtevaju dozvolu. Do tada je xAi već izgradio drugi data centar u tom području, Kolos 2 (Colossus 2). Da bi ga napajala, kompanija je postavila 27 turbina odmah preko državne granice u Sauthejvenu u Misisipiju, predgrađu Memfisa u Tenesiju gde je zagađenje vazduha više od proseka.

– Kada govorite o ovim turbinama, pomislite na mlazni motor. Prvo bi trebalo da su dobili dozvolu – rekao je Bakhajt, bivši šef za sprovođenje vazdušnih sprovođenja Agencije za zaštitu životne sredine (EPA).

Prema javno dostupnim podacima do kojih je došao Fladlajt pokazuju da se 18 od 27 turbina koristi najmanje od novembra.

– Moglo bi se lako očekivati, pošto se ovo dešava već nekoliko meseci, barem nalog za obustavu rada od EPA – rekao je Bakhajt, koji je služio tokom administracija republikanca Džeralda Forda i Džordža V. Buša.

Takođe je rekao da bi EPA mogla da uputi slučaj Ministarstvu pravde.

“Ali se očigledno se to nije dogodilo.”

Igranje po drugačijem skupu pravila

Portparol EPA nije odgovorio na pitanja Fladlajta u vezi sa opcijama sprovođenja, već je rekao:

“EPA ne odobrava rad gasnih turbina u objektima, to bi bio državni ili lokalni organ za izdavanje dozvola za vazduh”.

Zaista, dozvole za vazduh tradicionalno izdaju državne agencije. Međutim, prema sopstvenoj veb stranici, EPA je odgovorna za osiguravanje da se ove agencije pridržavaju saveznih propisa i “generalno će preduzeti mere sprovođenja” ako državna vlada ne “preduzme blagovremene i odgovarajuće mere”.

Kao odgovor na pitanja Fladlajta, portparol odeljenja za kvalitet životne sredine Misisipija rekao je da nedavno pravilo EPA ostavlja odluke o dozvolama državnim vlastima.

– Turbine koje trenutno rade u postrojenju u Sauthejvenu klasifikovane su kao prenosive/mobilne jedinice prema državnom zakonu i stoga ostaju izuzete od zahteva za izdavanje dozvola za vazduh tokom ovog privremenog perioda. Ništa u pravilu Agencije za zaštitu životne sredine od 15. januara nije promenilo tu odluku prema propisima Misisipija – poručili su iz Misisipija.

Crne ograde na putu do kuće

Ipak, dugogodišnja stanovnica Kristal Polk rekla je da nije imala pojma da xAI dolazi u Sauthejven dok crne ograde nisu postavljene preko puta njene kuće. Područje, rekla je, nekada je bilo tiho i spokojno, sa obiljem divljih životinja, ali sada je bombardovano neprestanom bukom i zagađenjem.

– Imam osećaj da xAi igra po drugačijim pravilima – rekla je Polk.

Ona ima astmu i rekla je da je bila primorana da napusti kuću koja je generacijama bila u njenoj porodici i da otkaže planove da se tamo penzioniše zbog zabrinutosti za svoje zdravlje.

– Mi smo žrtva cele trke za centre podataka. Osećam da moj glas nije važan – rekla je.

Zbog toga je nedavno poznata grupa za građanska prava NAACP podnela obaveštenje o nameri da se pdogne tužba što je procedura po Zakonu o čistom vazduhu, gde se tvrdi da xAI krši navedeni zakon.

Kako navode, ove vrste gasnih generatora emituju i fine čestice koje sadrže opasne hemikalije poput formaldehida i azot-oksida. Ovi zagađivači su povezani sa povećanjem bolesti, poput astme, respiratornih bolesti i određenih vrsta raka. NAACP kaže da 27 turbina xAI-a u Sauthejvenu imaju potencijal da emituju “zapanjujuću količinu” azot-oksida, što verovatno čini postrojenje najvećim industrijskim izvorom hemikalije u metropolitanskom području.

Portparol odeljenja za kvalitet životne sredine Misisipija rekao je da agencija ozbiljno shvata zabrinutost javnosti zbog emisija, buke i ukupnog kvaliteta života, i iako turbine – po mišljenju odeljenja – ne zahtevaju dozvole, svi “važeći standardi kvaliteta vazduha i dalje važe”.

Uprkos visokim ciljevima održivosti koje su postavili lideri industrije, centri podataka širom zemlje sve se više okreću fosilnim gorivima kako bi pokretali bum veštačke inteligencije koristeći elektrane poput onih u Sauthejvenu.

– Skoro svaki projekat koji smo pregledali pominje obnovljive izvore energije, vodonik ili nuklearnu energiju u svojim javnim saopštenjima, ali obnovljivi izvori energije nisu zakazani pre 2028. godine ili kasnije – navedeno je u izveštaju Klirvjua (Cleanview), organizacije koji prati projekte čiste energije i centara podataka.

xAI bi da emituje još 6.000.000 tona gasova

Sada xAI želi da se proširi u Sauthejvenu, podnoseći u januaru zahtev za dozvolu za rad 41 turbine na toj lokaciji.

Prema zahtevu xAI za dozvolu, postrojenje bi moglo da emituje više od 6.000.000 tona gasova staklene bašte i više od 1.300 tona zagađivača vazduha štetnih po zdravlje svake godine, što bi učinilo jednom od najvećih elektrana na fosilna goriva u državi.

Kompanija je takođe kupila imovinu u Sauthejvenu za treći data centar koji će, kada bude završen, učiniti klaster Kolosus – koji se proteže od Memfisa do Sauthejvena – jednim od najvećih kompleksa data centara na svetu.

– To bi bilo razorno. Nijedna zajednica pri zdravoj pameti ne bi želela nešto ovako u svom dvorištu – rekla je Samsa, stanovnica Sauthejvena.

Samsa se nadala da će osnovati porodicu u Sauthejvenu, ali prisustvo xAi-jevih gasnih turbina navelo je nju i njenog muža da preispitaju svoje mišljenje. Pomogla je u prikupljanju više od 1.000 potpisa za peticiju kojom se zahteva da vlasti Misisipija zatvore postrojenje.

– Ne želim da moja deca odrastaju u blizini tako ogromnih količina zagađenja vazduha. Ne želim da moraju da žive na mestu gde se njihovo zdravlje i njihovo opšte blagostanje ne uzimaju u obzir i nisu iznad ekonomije – zaključila je Samsa.

Izvor: N1