Kako je požar na deponiji „Duboko“ konačno ugašen: Korišćeni dronovi, termovizijske kamere i specijalizovani softveri

Požari na deponijama su veliki problem za gašenje jer nastaju na velikim dubinama i teško je odrediti precizno gde je žarište. To je bilo očigledno kada je 3. maja počeo da gori deo deponije „Duboko“ kod Užica. Da bi se ustanovila lokacija i obim požara korišćeni su dronovi, termovizijske kamere i specijalizovani softveri.

U gašenju požara učestvovao je i zrenjaninski “Junior Security”. Kako je tim ove firme, koja posluje od 1993. godine, doprineo rešavanju velikog problema za užički kraj, za portal SRDA govori Daniel Gombar, vlasnik “Junior Security“.

Foto: Junior Security

– „Junior Security“ iz Zrenjanina se odazvao pozivu gradonačelnice Užica i izašao na teren deponije “Duboko“ kako bi pružio podršku svim službama koje su već radile na gašenju velikog požara na ovoj deponiji. Korišćenjem napredne tehnologije snimanja termalnim kamerama, uspeli smo da lokalizujemo žarišta požara koja se zbog gustog dima ne mogu videti golim okom. Naime, opremljeni smo najnovijom generacijom DJI enterprise serijom dronova za profesionalnu upotrebu gde imamo i dron sa termovizijskom kamerom. Pomoću tog drona smo prvo uradili detaljno mapiranje pomoću obe kamere, i standardne i termovizijske, da bismo mogli da sagledamo veličinu požara pošto je veliki deo deponije bio pod gustim dimom gde se standardnim kamerama nije moglo ništa videti – kaže naš sagovornik.

Gombar navodi da je problem u „Dubokom“ bio što se požar, pre nego što je izbio na površinu, već raširio na izuzetno veliku površinu i što je oko 80% požara tinjalo ispod površine.

– Plamen se uopšte nije video od ogromne količine dima i sve ekipe na terenu su radile uglavnom vođene iskustvom, a ne podacima. Zatekli smo dosta ljudi koji su ulagali ogromne napore da se izbore sa vatrenom stihijom na čelu sa direktorom deponije Momirom Milovanovićem.

Utvrđivanje lokacije požara

Foto: Junior Security

Kako objašnjava sagovornik SRDA portala, prvo su izmapirali teren da steknu uvid u prostor deponije i najvažnije tačke, puteve i visinske razlike pomoću standardne i termovizijske kamere.

– Zatim smo kompletne fotografije, oko 1.700, propustili kroz specijalizovane softvere za mapiranje da dobijemo detaljne mape. Onda smo preklopili termovizijsku i standarnu mapu da imamo tačne lokacije požara ispod površine deponije. Posle toga smo nadletali deponiju u pravilnim vremenskim intervalima i pomoću očitavanja sa termalne kamere smo navodili službe na terenu u realnom vremenu – kaže Gombar i dodaje:

– Naša osoba za kontakt na terenu je bio direktor deponije Momir Milovanović. Sa njim smo ostvarili odličnu saradnju i pošto je on osoba koja godinama vodi deponiju i poznaje svaki pedalj terena, bio je od neprocenjive pomoći.

Foto: Junior Security

Posle dvadeset dana požar na deponiji je ugašen 23. maja.

– Požar je ugašen usklađenom akcijom svih službi na terenu. To smo i dokazali kada smo opet snimili deponiju sedam dana kasnije da proverimo da nisu ostali neki džepovi u kojima tinja vatra. Opet smo detaljno nadleteli teren deponije i utvrdili smo da je požar u potpunosti ugašen. Tada smo kreirali i izveštaj o temperaturama zabeleženim termovizijskom kamerom na kojoj se detaljno vidi temperatura površine deponije na svakoj fotografiji posebno. Izveštaj je poslat direktoru deponije kao dokaz da je požar ugašen – objašnjava Gombar i zaključuje:

– Osećam obavezu da pohvalim sve ljude koji su gasili požar zato što sam boraveći među njima osetio ogromnu pozitivnu energiju. To je ono što smo nebrojeno puta dokazali u praksi – da smo jedinstveni kada je najteže.

Foto: Junior Security

Regionalna deponija “Duboko” kraj Užica otvorena je 2011. kao sanitarna deponija i tu se odlagao otpad dva grada i sedam opština Zlatiborskog i Moravičkog okruga.

Kako je saopšteno iz JKP „Duboko“ Užice svakodnevno je na gašenju žarišta požara učestvovalo između 100-120 ljudi u tri smene. Angažovano je 19 privatnih preduzeća, 11 komunalnih preduzeća i vatrogasne jedinice iz Užica i drugih gradova Srbije.

Ukupna površina koja je bila pod požarom je oko četiri hektara. Goriva površina je tretirana vodenim rastvorom algi, penilom i standardnim načinom sa vodom i zemljom.

Za gašenje požara i sanaciju potrošeno je oko 7.000 m3 vode, 35.000 tona zemljano-kamenog materijala i oko 15 tona penila za gašenje požara.

Iz Ministarstva zaštite životne sredine su najavili da će se uzroci požara tek utvrditi a da predstoji sanacija, radovi na zaštiti vode i proširenje deponije zašta je predviđeno 30 miliona EUR.

U Užicu su održana i tri protesta i započeto potpisivanje peticije za zatvaranje deponije.