Kako da gajite mason pčele – Dobar izbor za voćare zbog oprašivanja, a za ljubitelje prirode zbog očuvanja biodiverziteta

Mason pčele, koje se još zovu solitarne, samice, voćarske ili pčele zidarice, malim koracima počinju da se promovišu kao dobar izbor za oprašivanje voćnjaka i kod nas. Kako bi omasovili upotrebu ovih korisnih insekata, biološkinja Nela Jović je sa svojim ocem, entomologom, osmislila paket opreme i usluga za gajenje mason pčela za ljubitelje prirode, kao i za profesionalne voćare.

Na početku razgovora za portal Srda, Nela Jović priča kako je došla na ideju da se bavi gajenjem mason pčela?

– Moj otac, Ljubodrag Mihajlović, profesor entomologije na Šumarskom fakultetu u Beogradu, sada u penziji, se već decenijama bavi proučavanjem i gajenjem mason pčela, naročito proučavanjem njihovih prirodnih neprijatelja, i o njima je objavio veliki broj naučnih radova. U našoj vikednici intenzivno ih gajimo i proširili smo entuzijazam za ove pčele na mnoge svoje prijatelje. Ja sam biolog po obrazovanju i prošle godine sam se vratila svojoj staroj ljubavi i poželela da od ovog porodičnog hobija napravimo ambiciozniji projekat – kaže naša sagovornica.

Foto: Lična arhiva

Mason pčele i oprašivanje voća su samo prva u nizu ideja, a cilj im je da popularizuju korišćenje prirodnih rešenja, a pre svega korisnih insekata.

– Namera nam je da omasovimo korišćenje mason pčela u Srbiji. One su dobra dopuna ostalim oprašivačima a često i jedina alternativa. Na primer, kada se radi o vrstama voćka koje vrlo rano cvetaju, ili nisu atraktivne medonosnoj pčeli, ili se gaje u planinskim predelima, u natkrivenim zasadima ili su voćnjaci pogrešno tretirani insekticidima pa su svi oprašivači pobijeni. Nema razloga da se pozitivna iskustva iz drugih zemalja ne ostvare i kod nas – ističe Jović i dodaje:

– Takođe želimo da otplašimo ljude koji se boje insekata, a naročito decu, i da ih zainteresujemo za zaštitu prirode i očuvanje biodiverziteta. Insekti oprašivači obezbeđuju najveći deo hrane koju konzumiramo. Uz to, i sami insekti su hrana budućnosti. Neophodno je da društvo postane otvorenije i prijemčivije za nova rešenja u skladu sa prirodom, a mladima treba pružiti mogućnost da se oslobode averzija i tabua. Mason pčele su bezopasne i lake za gajenje pa su odličan model za proučavanje, u porodici ili u školi.

Verujući u učenje i građenje poverenja kroz iskustvo, odlučili su da ove zime ponude besplatne snopove trske svim zainteresovanim ljubiteljima prirode, da ih postave u svojoj vikendici, bašti ili na terasi i tako obezbede dom za mason pčele.

– Zainteresovani će dobiti od nas detaljna uputstva. Od njih očekujemo da nam krajem leta donesu snopove da bi proučili uspešnost spontanog naseljavanja i brojnost prirodnih neprijatelja. Na osnovu toga ćemo im dati preporuke za gajenje mason pčela za narednu sezonu. Količine su ograničene i snopove treba postaviti pre cvetanja voća, pa bi bilo dobro da nas zainteresovani kontaktiraju što pre – ističe Jović.

Uz to, ove sezone određen broj pčela, trski i zaklona za trske nude i profesionalnim voćarima. Optimalan broj pčela za oprašivanje voća zavisi od više faktora pa ponude daju prema konkretnom upitu.

Sve informacije možete pronaći na sajtu www.masonpcele.com, kao i kontakte za pitanja i nedoumice o mason pčelama.

Mason pčele značajne za oprašivanje voća

– Poljoprivreda je i dalje prilično tradicionalna privredna grana i nove metode ne prolaze lako. Voćari su u početku nepoverljivi, ali ko se uveri u rezultate, uglavnom nastavlja da koristi mason pčele. Mislim da će se praksa gajenja mason pčela širiti uglavnom po ličnim preporukama. Svaka informacija o ovoj temi pomaže da se poveća korišćenje mason pčela – objašnjava Jović.

Kako kaže naša sagovornica, mnoge naučne studije i praksa su dokazale da su mason pčele efikasni oprašivači voća i u nekim slučajevima mogu povećati prinose i do pet puta. Specifičnost mason pčela je da su aktivne rano u proleće, na znatno nižim temperaturama od medonosne pčele, i da im ne smetaju nepovoljni vremenski uslovi. One su sinhronizovale svoju aktivnost sa vremenom cvetanja voćaka.

– Cvet koga poseti mason pčela biće oprašen u 98% slučajeva. Glavni razlog ove verovatnoće je što se larve mason pčela hrane isključivo polenom – navodi naša sagovornica.

Naročito dobar potencijal za oprašivanje mason pčele imaju kod jabuke, kruške, dunje, mušmule, oskoruše, gloga, breskve, kajsije, šljive, trešnje, višnje, marele, kao i kod maline, kupine, jagode, aronije, borovnice, ribizle, ogrozda, badema.

Manje su osetljive na pesticide od medonosne pčele. Mogu se koristiti zajedno sa medonosnom pčelom i bumbarom, u otvorenim i zatvorenim nasadima, bilo u intenzivnoj ili organskoj proizvodnji.

– Da bi se odgajila populacija optimalna za oprašivanje komercijalnog voćnjaka – oko 1.000 pčela po hektaru, potrebno je nekoliko godina, tako da proizvođačima voća koji žele da uzgajaju mason pčele preporučujemo da proces ubrzaju kupovanjem ili iznajmljivanjem pčela. Mi garantujemo da su naše pčele zdrave, vitalne i očišćene od parazita.

Mason pčele su široko prisutne u prirodi ali ih obično nema u velikom broju, pre svega zbog ograničenog staništa i hrane i zbog prirodnih neprijatelja. Detaljno proučavanje rasprostranjenja mason pčela u Srbiji još nije sprovedeno.

Naša sagovornica napominje da se domestifikacija mason pčela proučava u svetu od 80-tih godina prošlog veka. U SAD i mnogim zemljama Evrope, pa i u Hrvatskoj se već duže vreme prodaju mason pčele i oprema za njihovo gajenje.

– Trend povećanja zavisnosti naše hrane od oprašivača i povećanje ugroženosti oprašivača aktivnostima čoveka nam ukazuje da će značaj oprašivača biti još veći u budućnosti. Intenziviranjem poljoprivredne proizvodnje često dolazi do stradanja oprašivača usled upotrebe pesticida i nedostatka hrane usled gajenja monokultura.

O mason pčelama

Mason pčele još zovu solitarne, samice, voćarske ili pčele zidarice. Ne prave med, jednostavno se gaje i dobri su oprašivači voćaka. To su solitarne pčele – žive same, i nakon polaganja jaja ne brinu o svom potomstvu. One ne prave saće u košnicama već grade gnezda za svoje potomke u šupljinama koje nalaze u prirodi, „zidajući“ pregrade od zemlje, po čemu su dobile ime (masoni = zidari).

Ove pčele imaju jednu generaciju godišnje i aktivne su, zavisno od sezone, 4-8 nedelja, od februara do kraja maja. Kad se izlegu iz kokona (čaure), pčele se pare a nakon toga mužjaci uginu. Ženke pronalaze mesto za gnežđenje. To mogu biti pukotine u kamenu, stablu ili zidovima kuća, napuštene kućice od puža, a najčešće prelomljene stabljike trske. U dno šupljine ženka najpre unosi vlažne grudvice zemlje i od njih zida pregradu. Zatim donosi polen i položi jedno jaje. Nakon toga pravi još jedan zid od blata. Ovaj postupak ponavlja do kraja otvora kada zida deblji zaštitni zid. Nakon toga i ženke uginu.

Nove mason pčele provode zimu u gnezdima, u stadijumu odrasle jedinke zaštićene u kokonu. Na proleće prvo izlaze mlade pčele iz jajeta koje je poslednje položeno, a zatim redom ostale.

Mason pčelama koje su najčešće u našem podneblju pripadaju dve vrlo slične vrste, Osmia cornuta i O. rufa. Obe su prisutne u Evroaziji i severnoj Africi.