Izvoz korišćenog i otpadnog tekstila iz Evrope sve veći problem

Odbačeni tekstil u Evropi, računajući i korišćenu obuću i odeću, postaje sve veći problem u izvozu otpada. Brz rast izvoza polovne tekstilne robe iz EU – od koje se nešto ponovo iskoristi a deo završi na deponijama – pokazuje da se Evropa suočava sa novim izazovom, kako da se izbori sa sopstvenim tekstilom, navodi se u izveštaju nedavno objavljenom Evropske agencije za životnu sredinu (European Environment Agency – EEA).

Količina starog tekstila izvezenog iz Evropske unije utrostručena je u protekle dve decenije, a mogla bi još da poraste, prema izveštaju EEA pod nazivom „Izvoz korišćenog tekstila iz EU u evropskoj cirkularnoj ekonomiji“. Izveštaj se zasniva na jednoj detaljnijoj analizi Evropskog centra za cirkularnu ekonomiju i korišćenje resursa EEA.

Dakle, Evropa se suočava sa ozbiljnim izazovima u upravljanju tekstilom, koji će do 2025. godine u EU morati da se prikuplja odvojeno. Kako su kapaciteti za ponovno korišćenje i reciklažu u Evropi ograničeni, veliki deo odbačene ili donirane odeće i drugih tekstilnih proizvoda izvoze se u Afriku i Aziju. Uobičajena predstava javnosti da se korišćena i donirana odeća uvek iskoristi u tim delovima sveta ne odražava realno stanje. Sudbina jednom izvezenog tekstila često je neizvesna, prema izveštaju EEA koji prati trendove i obrasce u izvozu korišćenih tkanina iz EU od 2000. do 2019. godine.

Prema podacima koje su analizirale Ujedinjene nacije, izvoz tekstila iz EU je povećan i preorijentisan sa uglavnom afričkih destinacija sada i na Afriku i na Aziju. Izveštaj takođe ukazuje na to kako se prema nekim od izazova povezanih sa izvozom pokazuju trenutne i predložene politike EU. U Strategiji EU za održiv i cirkularan tekstil, objavljenoj u martu 2022, posebno se naglašava potreba da se EU pozabavi tim izazovima.

Ključna otkrića:
1) Količina korišćenih tkanina izvezenih iz EU utrostručila se u protekle dve decenije sa nešto više od 550.000 tona u 2000. na skoro 1,7 miliona tona u 2019. godini.
2) Količina izvezenog polovnog tekstila u 2019. bila je prosečno 3,8 kilograma po osobi, ili 25% od oko 15 kilograma tekstila kolike se proda po osobi svake godine u EU.
3) U 2019, 46% tekstila izvezenog iz EU završilo je u Africi. Tekstil je primarno išao za ponovnu upotrebu na lokalu jer tamo postoji potreba za jeftinom polovnom odećom iz Evrope. Ono što nije odgovaralo za ponovnu upotrebu u najvećoj meri je završavalo na otvorenim deponijama i neformalnim tokovima otpada.
4) U 2019, 41% korišćene odeće izvezene iz EU završilo je u Aziji. Veći deo tog tekstila usmeren je u određene ekonomske zone gde je sortiran i obrađen. Korišćeni tekstil je onda uglavnom prerađen u industrijske krpe ili punjenja, ili reeksportovan na reciklažu u drugim azijskim zemljama ili na ponovnu upotrebu u Africi. Tekstil koji se nije mogao reciklirati ili reeksportovati verovatno je završio na deponijama.

Da li proizvodi od prirodnih vlakana nude „zeleniju“ alternativu?

Na proizvode sa prirodnim vlaknima koja se koriste za odeću i druge tkanine često se gleda kao na održiviju alternativu, ali novi tehnički izveštaj Evropskog centra za cirkularnu ekonomiju i korišćenje resursa EEA pokazuje da tu uvreženu sliku treba uzeti sa dozom opreza.

Iako prirodna vlakna nude mogućnost da se izbegnu sintetičke tkanine od plastike (uglavnom proizvedene od derivata nafte) , na drugi način utiču na životnu sredinu, uključujući i vodu i zemljište, pri poljoprivrednim aktivnostima, deforestaciji i obradi vlakana. Štaviše, u izveštaju se naglašava da ih prirodno poreklo ne oslobađa od briga za životnu sredinu u pogledu mikrovlakana, otpada i mogućnosti za reciklažu.