Inovativno zbrinjavanje izolacije od reciklaže kablova – “Connect Clean Roma Group” i Institut za opštu i fizičku hemiju traže rešenje da PVC plastika postane resurs

Reciklažom kablova dobija se ganulat bakra i plastična izolacija. Bakar odlazi u livnice na dalju preradu, a izolacija najčešće ide na deponovanje. Kako bi rešili problem adekvatnog zbrinjavanja PVC plastike od izolacije kablova ekološka zadruga “Connect Clean Roma Group” i Institut za opštu i fizičku hemiju su se udružili.

Započeli su inovativan projekat fokusiran na cirkularnu ekonomiju i održivost. Ovaj projekat se bavi fizičko-hemijskom karakterizacijom izolacione plastike koja je dobijena usitnjavanjem otpadnih kablova.

– Kada smo se u “Connect Clean Roma Group” upustili u avanturu reciklaže kablova, ubrzo smo uočili izazov koji se tiče nedostatka efikasnog rešenja za upravljanje izolacionom plastikom. Ovaj problem nije bio samo lokalni, već globalni izazov. Odlučili smo da ovaj problem pretvorimo u priliku – ne samo da rešimo ekološki problem, već i da stvorimo novu vrednost. Shvatili smo da nam je potrebna stručnost na najvišem nivou, te smo se obratili Institutu za opštu i fizičku hemiju. Naša saradnja je počela sa zajedničkom vizijom: transformisati izolacionu plastiku iz otpadnog materijala u resurs koji ima ekonomsku i ekološku vrednost – kaže za SRDA portal Kilino Stojkov, predstavnik ekološke zadruge “Connect Clean Roma Group”.

Kilino Stojkov (Foto: Medija centar)

Naš sagovornik napominje da je ne samo kod nas nego i u svetu veliki problem zbrinjavanje ovog materijala.

– Iz našeg istraživanja u Evropi, primetili smo da većina reciklažnih kompanija plaća za odlaganje izolacione plastike, koja se zatim spaljuje u spalionicama. To, naravno, nije idealno rešenje s obzirom na ekološki uticaj. U Srbiji, situacija je slična – kompanije ili plaćaju za odlaganje ili traže improvizovane načine zbrinjavanja. U izolacionoj plastici često ostaje do 2% bakra, što dodatno komplikuje proces recikliranja. Naš cilj je stoga bio da pronađemo inovativno rešenje koje bi ove probleme prevazišlo – kaže Stojkov i dodaje:

– Slično kao i druge kompanije u Srbiji, i mi smo se suočavali sa izazovom kako zbrinuti izolacionu plastiku. Trenutno, naša kompanija skladišti ovaj materijal – imamo oko 30 tona na lageru. Međutim, ovo je samo privremeno rešenje. Naša ambicija je da pređemo sa skladištenja na inovativno korišćenje ovog materijala, transformišući ga u koristan resurs.

Šta očekuju da se može uraditi posle ispitivanja sa dobijenim materijalom odnosno plastičnom izolacijom?

– Nakon detaljnih hemijskih analiza, koje trenutno sprovodimo sa Institutom, očekujemo da ćemo dobiti informacije o tome kako izolaciona plastika može biti iskorišćena. Cilj nam je da identifikujemo moguće kombinacije izolacione plastike sa drugim materijalima, kako bismo kreirali nove proizvode koji će imati tržišnu vrednost. Ovo ne samo da bi pomoglo u smanjenju otpada, već bi i doprinelo stvaranju održivih materijala za buduću upotrebu – objašnjava Kilino Stojkov.

“Fizičko-hemijska karakterizacija izolacione plastike i mogućnosti njenog iskorišćenja – cirkularni pristup reciklaži kablova” je jedan od 13 dobitnika cirkularnih vaučera za saradnju nauke i privrede koje je dodelio UNDP.

Prve rezultate istraživanja naš sagovornik očekuje do sredine 2024. godine.

– Ovo će biti ključan trenutak u našem projektu, jer će nam pružiti jasan putokaz za dalji razvoj i primenu inovacija u praksi.

Ekološka zadruga “Connect Clean Roma Group” pokrenula je reciklažu kablova u Adi prošle godine a potom i reciklažu kućnih aparata.

Podsećamo da je veliki ekološki problem na koje se građani žale i u većim i u manjim mestima jeste spaljivanje kablova. Upravo se spaljuju celi kablovi sa PVC plastikom. Sagorevanjem se oslobađaju sitne čestice, manje od 200 nanometara, koje sadrže mnoštvo opasnih materijala i one prolaze u krvotok i pogubne su po zdravlje ljudi i sav živi svet. O ovom problemu i rešenjima pogledajte u našem tekstu Spaljivanje kablova opasno po zdravlje – Hoće li institucije da rade svoj posao ili će građani da se suočavaju sa zagađivačima? – SRDA.